Kako do posla u IT-ju?

Odavno kruže priče u zemlji da je bavljenje informatikom, a posebno IT-jem perspektivno, da su u toj industriji najveće plate i da posao čeka svakoga ko završi odgovarajući fakultet. Iako ovo zvuči lepo, daleko je od istinitog.

Stoji da je bavljenje informatikom perspektivno, što je i logično, jer smo u sred informatičke revolucije. Da li su najveće plate ne znam, ali mogu da kažem da su dobre. Ono što verujem da zanima najveći broj ljudi jeste posao. Ima ga dosta, ali kao i u bilo kojoj drugoj oblasti nije zagarantovan.

U ovom tekstu pokušaću da razjasnim pojedine mitove vezane za IT struku i da dam savete kako da postanete bolji profesionalac.

Fakultet nije bitan?

Jedna velika greška koju prave mladi ljudi na kraju srednje škole koji žele što pre da se zaposle, jeste da su ubeđeni da im fakultet ne treba.

Istina je da se može postati programer i bez fakulteta, istina je da dosta web dizajnera počinje da radi u srednjoj školi i sve je to pohvalno, ALI! Fakultet ne uči isključivo poslu, ne uči kako da kodirate (dosta ljudi kodiranje smatra programiranjem) već vam stvara izvesne radne navike i disciplinu, uči vas apstraknim idejama i tehnikama rešavanja problema.Ukratko, daje dubinu vašem znanju.

Ako uđete u IT industriju bez fakulteta, dobre su šanse da nećete mnogo napredovati. Zaradićete za svoj hleb, ali budite spremni da ćete verovatno isti ili sličan posao raditi celu karijeru. Ova opcija je idealna za freelance-re i ljude koji hoće da zarade koji dinar sa strane, ali za ozbiljnu karijeru morate završiti fakultet.

Nemojte se zanositi ljudima koji su napustili svoje studije i osnovali korporacije koje zarađuju ogromne pare (sami pronađite na koga mislim). To su individualni slučajevi čije kompletne priče ne znate, nemate predstavu koliko su para imali da investiraju, u kojim uslovima se desilo sve što im se desilo i koliko rada je uloženo da te kompanije postanu giganti. Ako vam se ukaže prilika za nešto slično, samo napred, ali nemojte da vam takvi budu vodiči za karijeru. Dobre su šanse da nećete uspeti.

Upisali ste fakultet i šta sad?

Veliki broj ljudi upiše fakultet jer mu je rečeno (ili ste poslušali savet iz prethodnog poglavlja) i obično ne znaju šta dalje. Ovo je sasvim normalno i očekivano. Ako ste došli na fakultet sa jasnom idejom šta želite, odlično!

Ako pak još uvek tražite sebe, potrudite se da ta potraga traje što kraće. Razlozi su jednostavni, studije traju kratko i što više vremena traćite na traženje sebe, manje vremena koristite za sopstveno usavršavanje.

Budite spremni i očekujte da vas fakultet neće naučiti gomili stvari. Daće vam okvir, ideje, metodologije, algoritme… ali to je to. Vi morate stalno da istražujete i učite nove stvari, primenjujete naučeno u praksi, kao i da kritikujete postojeće i tražite bolje. To je osnova naučnog napretka i dobra mantra za lično napredovanje.

Najgore što možete uraditi sebi jeste da što pre završite fakultet, sa lepim prosekom i da očekujete da ćete biti pozvani na razgovor za posao. Ovo se jednostavno ne dešava jer i u IT-ju vladaju isti zakoni ponude i traže kao i u drugim industrijama. Budite sigurni da što više ljudi bude ulazilo u informatičke vode, to će uslovi za dobar posao biti teži.

Matematika nije potrebna za programiranje?

Jedno od najčešće postavljanih pitanja u IT-ju se tiče matimatike i programiranja.
Da li je potrebna? DA. U kojoj meri? Zavisi od posla do posla.

S obzirom da računar izvršava matematičke operacije programiranje bez bilo kakvog znanja matematike je skoro nemoguće. E sad, da li ćete raditi sa integralima ili lineranom algebrom je definisano poslom. U velikom broju slučajeva koristićete osnovne matematičke operacije. Međutim, ako imate želju da napredujete i dođete do pozicija projektanata budite sigurni da će vam napredna matematika skoro sigurno biti potrebna.

Čim dođe potreba za algoritmima, ako ne znate matematiku nećete moći da radite. Imajte ovo u vidu kada budete projektovali svoju karijeru, a i birali odgovarajući Fakultet.

Informatika je samo programiranje?

Daleko od toga. Informatika je skup raznih disciplina kao što su računarska nauka, softversko inženjerstvo, informacioni sistemi, informacione tehnologije… Istina je da za dobar deo poslova, programiranje je preduslov, ali takođe ima i solidan broj onih poslova gde to nije slučaj. Svakako da je poznavanje programiranja prednost, bilo da je direktno potrebo za posao ili ne. S obzirom na broj poslova, najbolje je da čitaoci sami prouče gde je potrebno programiranje, a gde ne.

Praksa nije potrebna?

Mnogo ljudi očekuje da će čim dođu na posao biti obučeni da rade i to je to. Posle nedelju dana imaju posao i gotova priča. Daleko od toga. Na poslu ćete proći obuku, bićete upoznati sa firmom, poslovnim procesima, tehnologijama koje se koriste i specifičnostima posla. Niko vas neće učiti kako da programirate, kako da analizirate, pišete dokumentaciju itd. Takve stvari se uče tokom studija.

Kako smo već pokrili da vas fakultet ne nauči svemu, jasno je da su prakse potrebne. Najbrži način da dođete do prakse jeste da se učlanite u studentsku organizaciju i učestvujete na projektima koje ta organizacija radi. Samo izbegnite da vas uvuku u gomilu birokratskih poslova.

Najkvalitetniji način da naučite nove stvari i steknete iskustvo je da tražite od asistenata da vam daju naprednije zadatke za seminarske radove i projekte. Iako deluje nepopularno i teško, ovo je zaista najbolji način jer ne gubite vreme van fakulteta, direktno učite ono što vas zanima i asistenti će skoro sigurno oberučke prihvatiti studenta koji se interesuje za više. Doćićete u priliku da radite i na ozbiljnijim projektima i dobiti sasvim dobru referencu za dalju karijeru. Samo treba da budete uporni.

Na kraju, možete potražiti praksu i u kompanijama, ali savetujem one koje imaju planirani program praksi i koji nude dobre uslove za rad. Budite svesni opasnosti da vas kompanija primi na posao pa vas iskoristi dok radite nebitne stvari. Plaćena praksa nije toliko bitna koliko stečeno znanje! Bolje je raditi neko vreme za džabe i naučiti mnogo toga, nego juriti novac. Za to imate celu karijeru.

CV – što više to bolje?

Nikako! CV se inače ne piše generički, već za svaki posao posebno, a u IT-ju je to više nego očigledno. CV od 10 strana opisa apsolventske ekskurzije ne dolazi u obzir. U CV napišite ono što zaista znate da radite i relevantno radno iskustvo i prakse. Ako znate da programirate, nemojte da vam stoji MS Office i Internet među veštinama.

Veliki broj HR menadžera jednim pogledom vidi šta znate, tako da je prva strana jako bitna. Vrlo je važno da navedete šta ste radili, šta ste na tom poslu/praksi naučili i kako ta znanja možete dalje da primenite. Bolje dva posla sa takvim opisom, nego dvadeset samo taksativno navedenih. Pritom, prisustvo na LinkedIn-u je za informatičare obaveza, zajedno sa ažuriranim profilom. Takođe, ako ste aktivni na društvenim mrežama vodite računa šta pišete i komentarišete, kakve slike kačite, da li dozvoljavate da vas drugi taguju na slikama itd.

Pre nego što negde konkurišete, uradite jedan ego search (guglajte svoje ime) i vidite šta o vama kaže internet.

Da li da tražim veliku platu?

Ah, dođosmo i do plate. Istina je da u IT-ju možete imati veliku platu, postoje ljudi koji rade za 1500, 2000 e mesečno. Ali to je samo jedna strana medalje.

Ljudi ne vole da odgovore na pitanje koliku bi platu želeli da imaju kada su za istu upitani na razgovoru za posao. Ovo pitanje se postavlja da bi poslodavac video kako sebe cenite. Niko vam neće dati manju platu jer ste tako rekli na razgovoru jer se plata definiše raznim pravilnicima, makar za ugovor o radu. Takođe, ako tražite previše, možete ostaviti utisak da precenjujete sebe i tako sebe lišite dobrog posla.

Najbolje je videti koji je to prosek sličnih poslova i tražiti to. S obzirom da ne znate sve motive poslodavca, najbolje je biti iskren i realan. Pritom, imajte u vidu da su plata i radno vreme u tesnoj vezi. Dobre su šanse da ćete za veliku platu morati da radite 10, čak i 12 sati dnevno, sa dve nedelje godišnjeg odmora koje vam propisuje poslodavac.

Dobro razmislite o svim faktorima posla, a ne samo finansijkom, iako je on među najbitnijima.

Nemam dovoljno godina iskustva?

Vrlo često se može videti oglas gde je jedan od prvih uslova 3, 5 ili 10 godina iskustva. Ako ovaj uslov ne ispunjavate, nemojte tek tako odustajati od konkurisanja. Budite svesni činjenice da su seniori (ljudi sa više godina iskustva) jako retki. Ovo je slučaj generalno u svetu pa i kod nas.

Takođe, česta je i situacija da kompanija jednostavno ne može da plati onoliko koliko senior traži. U takvim slučajevima vrlo lako se može desiti da zaposle i kandidata sa manje godina iskustva, naravno, ako su ostali kriterijumi ispunjeni. Samo nemojte kao početnik da konkurišete negde gde se traži 10 godina iskustva, već budite realni.

Koji posao tražiti?

Mnogi bi vam na ovo pitanje kao iz topa odgovorili „Budi web developer!“. Zašto? Naizgled ima puno posla, traženo je, popularno, lakše nego neki drugi poslovi. Sve je to lepo, ali ostaje činjenica da web developera ima ubedljivo najviše na tržištu. Ne znam tačne brojke, ali cenim oko 40-50%. Sa tako velikom ponudom opada cena rada, pa samim tim ne možete odmah očekivati veliku platu.

Trazenje posla

S druge strane, ako se odlučite da budete mrežni ili Linux administrator, budite sigurni da su veće šanse da posao nađe vas, nego vi posao. Razlog je upravo u nedostatku ovih kadrova. Iako su ovi profili uzeti samo kao reprezentativni primer, činjenica je da postoji mnogo poslova u informatici, a da nekih kadrova ima previše, a nekih premalo. Ovo pitanje je takođe i usko vezano sa orijentacijom tokom fakulteta, tako da vodite računa i o parametru tražnje vašeg profila.

Nevolja je što se u informatici mnoge stvari jako brzo menjaju. Na primer, pre desetak godina niko nije mogao da očekuje da će Android developer da bude jedno od najtraženijih zanimanja danas (što ne znači da će isto biti i za deset godina). Najbolji savet je da pratite tržište rada još od srednje škole, vesti, trendove, događaje i u skladu sa tim formirate svoje opredeljenje.

Za kraj…

Na kraju ovog teksta ostavljam vama da procenite koliko je teško doći do posla u IT-ju. Ono što mi je bio cilj jeste da istaknem da su poslovi u IT-ju dosta kompleksniji nego što to sa strane može da deluje i da je potrebno dosta rada, kako inicijalnog tokom studija, tako i tokom karijere na konstantnom učenju i usavršavanju.

Ono što je sigurno danas, a i biće tako u decenijama koje dolaze, jeste da kvalitetne stručnjake zaista čeka posao, a na vama je samo da postanete kvalitetni!

Možda ti može biti interesantno ↓↓↓

21 komentara na tekst Kako do posla u IT-ju?

  • Petar Pavlović

    odličan članak !

    Konkretno što se tiče web developera, tu je najveći problem što dans sebe svako naziva tim imenom, a prag ulaska u ovu oblast je nizak. Ljudi misle i ako se malo poigraju WordPressom da su web developeri. A bar po mom mišljenju, web developer je čovek koji temeljno poznaje frontend ili backend programersku paradigmu, ili obe (ako je full stack).

  • Anđelka NS

    Napokon sam pročitala jedan pametan tekst na ovom našem internetu [smajli].
    Svaka čast na tekstu i na pravilnom razmišljanju

  • Petar Pavlović

    Mada se i u srpskim blogersko-programersko-startup krugovima promoviše ideja da je online obrazovanje preko tutorijala i knjiga dovoljno i da ti ne treba diploma (tj.da nije obavezna)….da li je to dobro za struku ja ne znam, ali sve se više o tome priča. Pitanje je sad da li je to prodavanje magle ili ima istine u tome…

    • Bojan Kezele

      Naravno da se tako nešto promoviše, za mnoge je fakultet skup i dosta ljudi smatra da ne nauči kako treba. Moj stav je da se svakako mora raditi na sebi, pre, tokom i posle studija. Kao neko ko sam uči i završio je dva nivoa fakulteta mogu slobodno da kažem da sam neke stvari samo na fakultetu imao prilike da čujem. Treba imati na umu da uvek postoje izuzeci.

  • SL

    Dobar tekst. Samo bih dodao da je potrebno vishe prakse nego shto iko pominje. Na faxu uche koncepte i osnove, ali u konkretnom radu se najbolje uchi programiranje (i shto si dobro pomenuo: trazite zahtevne zadatke). Da ne pominjem azurnost (boljka fakulteta chiji se programi sporo menjaju).

    Ali IT je shirok, nije tu samo posla za programere (mada se odlichno placa), tu je i umrezavanje, rad sa bazom, VPN, VoIP, josh brdo „skracenica“ pa sve do tehnichke podrshke 🙂

    Ne znam koji je fax korisniji za umrezavanje od CCNP sertifikata. Mozda ima na RAF-u, ne bih znao 🙂

    Ipak, umesto CV-a i kucanja motivacionog pisma, mnogo su vece smaranje „HR menadzeri“. Ako ne vidim dev-a ili admin-a prilikom razgovora za posao, zapitam se koliko je firma ozbiljna u trazenju kandidata.

    Ono shto bih pomenuo je da ima i dosta laznih oglasa za poslove. Stoga, iskljuchivo LinkedIn i pratite IT grupe i profile firmi.

    SVe u svemu, srecno svima, da shto manje chekate na posao 🙂

    • Bojan Kezele

      Da su fakulteti omanuli sa planom stoji. Ja sam se više fokusirao na stanje kakvo jeste i šta pojedinac može da uradi.

      P.S. Jesi ti isti SL sa FF? 🙂

    • SL

      Taj sam. Mada me dugo nema tamo 🙂

    • Bojan Kezele

      Nema ni mene, ali prepoznah avatar 🙂

  • Filip

    Ok, sada biste mogli da napisete nesto napokon za nas koji ne znamo sta bi trebalo da se upise.. xD Mislim, ima toliko fakulteta koji „nude“ vrhunsko obrazovanje sto se tice programiranja i tako to.. Ima ih cak i previse. Koji fakultet vi preporucujete sto se tice IT, posebno gadjam na programiranje. Bilo privatni ili drzavni fax.. 🙂 Pozdrav.. 🙂

    • Bojan Kezele

      Svaki tehnički fakultet će da te nauči nekom programiranju. Ni jedan te neće naučiti dovoljno da možeš bez dodatnog rada da se zaposliš i obavljaš sve radne zadatke.

      Pravo pitanje koje treba sebi da postaviš jeste da li planiraš da programiraš narednih 40 godina ili pak (kao i većina nas) pređeš na više nivoe IT hijerarhije?

  • Nebitno

    A da se ti i i Darko s ovog bloga dogovorite da li treba ili ne treba ici na fakultet i uciti?
    On je napisao na nekoj njegovoj stranici da je sve naucio mimo skole a deluje mi bar na osnovu tekstova ovde da ima znanja iz IT-ja

    Ti pricas da je bitno uciti, on prica da nije bitno uciti pa je li jeste ili nije?

    • Bojan Kezele

      Ne vidim zašto ne bismo imali drugačije viđenje stvari? Obojica smo svoje znanje stekli na različite načine. Diverzifikacija ideja je bitna, ali jedno je sigurno – treba učiti. Da li kroz fakultet ili samostalno je odluka pojedinca, a ja sam samo dao jedan ugao gledanja na obrazovanje i IT.

    • Darko Dražović

      Daj mi molim te citat gde sam napisao ili rekao da ne treba učiti. Budalaština. UVEK TREBA UČITI!
      Napisao sam da ja lično nisam bio zadovoljan zastarelim načinom obrazovanja pa sam SAM UČIO koristeći javno dostupnu dokumentaciju, sam budžeći i petljajući svašta nešto i slično…i to učio ono što je mene zanimalo, a zanimao me IT.

      Završio sam višu školu koja je bila vezana za nešto što sam tad voleo (vozovi) kao što piše na stranici ali me je obrazovni sistem lako razoružao od interesovanja tako da sam i tu Višu završio, što bi mladi rekli – nizkurac a posle se moralo raditi i nisam imao mogućnosti daljeg finansiranja (samo jedan čovek u kući je zaradjivao) pa sam morao da odustanem od daljeg školovanja i posvetim se pravljenju traženju posla.

      Uvek treba učiti, iskreno ne znam kakvo je sad stanje školstva, tu je već Bojan više u priči, možda se nešto promenilo, možda i nije – ne znam, ali ponavljam UVEK TREBA UČITI, ako ne na fakultetu onda samoinicijativno…tako da mojne da izvrćeš! 🙂

  • Gospodin Popara

    Dobar tekst

  • Miki1g

    „Ako uđete u IT industriju bez fakulteta, dobre su šanse da nećete mnogo napredovati.“
    Koliko me je iznervirala ova recenica. 😀 Cekaj ti sad hoces da kazes da neko ko nema fakultet, a posveti svoj zivot programiranju(cima se non stop, gleda, trazi, juri, cita,…), ukratko – napreduje iz dana u dan, nece moci da napreduje u it industriji, samo zato jer nema fakultetsku diplomu?

    • Bojan Kezele

      Ne, hoću da kažem, kao što sam i rekao, da su male šanse. To ne znači da je nemoguće, već teško. Dovoljno je pogledati oglase za bilo koju seniorsku poziciju i jasno je da tu nema mnogo mesta za ljude bez fakulteta. Jasno stoji ETF, FON, PMF ili IT/Computer Science or similar field. Ja sam samo dao komentar na zatečeno stanje u domaćoj privredi.

    • Miki1g

      ETF, FON, PMF, etc… stoji, jer da ne stoji prijavljivali bi se ljudi koji nemaju pojma o cemu je rec. U vecini kompanija kada odes na razgovor za posao dobijes zadatak neki, radis live coding ili nesto slicno. Znas=prosao si, ne znas=nisi prosao. Naravno da prednost imaju ljudi sa fakultetom, ali ne treba njima neko ko ima zavrsen fakultet, a nema pojma da kodira. Sve se u it industriji desava jako brzo, i niko nema vremena za gubljenje. Vreme je novac. Primer: Imas auto mehanicarsku radnju koja puca od posla(treba ti pojacanje), zaposlices lika sa zavrsenom masinskom skolom ili masinskim fakultetom(w/e) koji nema pojma posao, ili ces da zaposlis lika koji ima osnovnu skolu, a kida i zavrsi ti 5 auta na dan? Ovo je samo moje misljenje. Pozdrav

    • Darko DRAŽOVIĆ

      Ja sam jedan od tih koji nisu završili fakultet (završio sam Višu Železničku Školu) i radim u IT sektoru, samo da se prijavim 🙂

  • RainhaLua

    Ovo je sjajan tekst za one koji su mladji, na samom pocetku razvoja svoje buduce karijere, srednjoskolce ili one koji tek upisuju fakultet. Sta je sa nama koji smo sa svoje 31-2 shvatili da zelimo da potpuno menjamo profil? Ovaj tekst nama ne daje nikakvu nadu, a ima nas. Ja zelim da ucim programiranje i da se time bavim, i nisam jedina koja je do tog zakljucka dosla nakon visegodisnje karijere u potpuno drugacijoj industriji, industriji koja se ni po cemu ne dodiruje sa IT-jem.

    • Bojan Kezele

      Zdravo, hvala što ste pročitali tekst! Ne vidim zašto gore napisano ne bi davalo nadu niti zašto neko ne bi mogao da se preorijentiše na IT. Svako može da uzme da uči. Svakako je teže naći posao sa preko 30 godina kao junior, ali ne vidim razlog zašto ne biste pokušali.

      Imajte na umu da i u tim godinama (mada smatram da to nije problem) možete upisati master iz neke IT oblasti, npr. IT management ili slično. Samo nemojte očekivati da ćete brzo postati dobar informatičar na nivou nekoga ko je uložio godine pa i decenije u sebe.

Komentarišite

Email neće biti javno objavljen. Sajt je neobavezan podatak, svi ostali su obavezni.