Dozvole nad datotekama u Linuksu

Dozvole nad datotekama u Linuksu

Dozvole i vlasništvo – Zašto?

Ukoliko ne možete da pristupite nekoj datoteci na vašem operativnom sistemu Linuks, to je verovatno zbog loše podešenih prava pristupa koje ta datoteka ima.

Ako samo vi koristite računar verovatno se pitate koja je prednost dozvola (ili koje su mane) koje vam ograničavaju pristup sistemu. Međutim, pre nego što se uhvatite za kosu, imajte na umu da je Linuks napravljen da bude višekorisničko okruženje, pa je tako veoma važno imati siguran sistem koji jasno ukazuje na to koje su datoteke vaše i ko im može pristupiti.

Čak i kada ste vi jedini korisnik kućnog računara dozvole čuvaju važne datoteke sigurnim i od uljeza i od vaših grešaka.

Vlasništvo nad datotekama

Svaka datoteka u operativnom sistemu Linuks u vlasništvu je određenog korisnika i određene grupe. Dakle, dozvole nad datotekama su definisane posebno za korisnika, posebno za određenu grupu korisnika, te posebno za sve ostale korisnike.

Korisnik (engl. User) → Korisničko ime osobe koja poseduje datoteku. Osoba koja je napravila neku datoteku odmah postaje i vlasnik te datoteke.

Grupa korisnika (Group) → Korisnička grupa koja je vlasnik datoteke. Svi korisnici koji pripadaju grupi koja poseduje određenu datoteku imaće ista prava pristupa toj datoteci. Ovo je korisno ukoliko, na primer, radite na projektu koji zahteva da jedna grupa korisnika ima pravo pristupa određenim datotekama a da svi ostali korisnici to pravo nemaju. U tom slučaju je potrebno korisnike dodati u istu grupu i postarati se da su potrebne datoteke u vlasništvu baš te grupe a zatim prema tome podesiti dozvole grupe za te datoteke.

Ostali korisnici (Other) → Korisnici koji nisu vlasnici datoteke i koji ne pripadaju grupi korisnika koja je vlasnik datoteke. Drugim rečima, ukoliko ste postavili dozvole za kategoriju ostalih korisnika te dozvole će podrazumevano uticati na sve ostale korisnike. Zato se često govori o globalnim dozvolama nad datotekama, iako se misli na dozvole za sve ostale korisnike.

Dozvole nad datotekama

Postoje tri tipa pristupnih dozvola na Linuksu: čitanje, pisanje i izvršavanje (read, write and execute).

Dozvola čitanja (Read permission) → Dozvola čitanja koju poseduje određena datoteka znači da ta datoteka može da se otvori i da se njen sadržaj učita. Kod fascikli, dozvola čitanja koju poseduje određena fascikla znači da ta fascikla može da se otvori i da se njen sadržaj vidi.

Dozvola pisanja (Write permission) → Dozvola pisanja koju poseduje određena datoteka omogućava vam da izmenite sadržinu te datoteke.

Kod fascikli, dozvola pisanja koju poseduje određena fasikla znači da se postojećim datotekama koje se nalaze u toj se fascikli mogu promeniti imena, da se mogu obrisati a takođe je dozvoljeno i kreiranje nove datoteke unutar date fascikle. Ovo zapravo znači da datoteci koja ima dozvolu pisanja možete promeniti sadržinu ali ne i ime, niti možete da je obrišete sve dok vam dozvola pripadajuće fascikle to ne dopusti.

Dozvola izvršavanja (Execute permission) → Dozvola izvršavanja koju određena datoteka poseduje znači da tu datoteku možete da pokrenete kao program ili skriptu školjke. Dozvola izvršavanja kod fascikle omogućava vam da pristupite datotekama u toj fascikli (na primer, korišćenjem komande cd). Međutim, imajte na umu da iako vam dozvola izvršavanja dopušta da uđete u fasciklu ne dopušta i da vidite sadržaj fascikle – ukoliko nemate dozvolu za njeno čitanje.

Ovaj tekst je prekopiran iz LiBRE magazina, brojevi 01 i 02. Autor teksta je Aleksandar Stanisavljević. Izdanja LiBRE magazina možete besplatno skinuti sa ovog linka

Komentarišite

Email neće biti javno objavljen. Sajt je neobavezan podatak, svi ostali su obavezni.