Огледах филм „Eighth Grade“ (Осми Разред) | Утисци

Управо одгледах овај филм, жанр комедија/драма, мени се свидео док је моја жена заспала после 15 минута уз претходно звоцање „Које ти је срање овај филм, како можеш ово да гледаш јеботе, на којим си дрогама, шта ти је овде занимљиво, идем да спавам, јебо те филм“.




Укратко – препознао сам се 1-према-1, и из периода основне школе а и сад кад сам матори коњ. Део око основне школе највише кад је у питању део око социјализације, исто сам имао нападе панике кад би требао да се угурам у неко мени непознато друштво и глумим како сам као неки нормалан дечкић и стално сам се бламирао у друштву неким мојим уврнутим изјавама и радњама а тек што сам се зентао девојчица јер сам био стидљив – дакле ужас.

Сећам се рецимо и дан данас, ја негде 2-3 разред, код сестре долазе неке ћерке њене другарице да се играју са мном…а ја се покупим, одем у клоњу и не излазим, седим на шољи и гледам у зидове само да не идем тамо и нешто са њима причам јер ме срамота. То је тако било до краја основне школе а мислим да ме је попустило тек негде на половини другог средње.

Напомена, ако одгледате овај испод трејлер не морате филм, тупаџије су га направиле тако да је скоро цео филм у њему…тако да ако планирате да гледате филм, прескочите.

Сад се препознајем јер сам мање-више исти као ова цура, која је узгред речено – одглумила маестрално…нешто ту кењам по овим Фејсбуцима и блоговима, помислили би људи да сам неки тежак позитивац препун некакве памети и вазда пријатељски настројен и у моду стендап комичара са милион форица у рукаву за умирање од смеха…а заправо се јежим сваког контакта са мени непознатим људима са којима морам да глумим како ми пријају – да не бих испао баш онај задригли дебели мргуд – а богами некад и од контакта са мени познатим људима, дакле нисам нешто друштвен, не волим много да причам а ван тастатуре сам духовит ко Коштуница у сезони парења.

У овом филму је лепо дочарана и оптерећеност друштвеним мрежама и том неком популарношћу код деце, колико то све дeлује на око њима свима кул а колико је заправо тужно до зла бога, кад се гледа из неког трећег лица.

И иза овог филма стоји кућа имена А24, иста она која стоји иза филмова Room, Ex Machina, Green Room, The Killing of a Sacred Deer, Hereditary… тако да биће да сам добио омиљеног издавача.