Ogledah film „Eighth Grade“ (Osmi Razred) | Utisci

Upravo odgledah ovaj film, žanr komedija/drama, meni se svideo dok je moja žena zaspala posle 15 minuta uz prethodno zvocanje „Koje ti je sranje ovaj film, kako možeš ovo da gledaš jebote, na kojim si drogama, šta ti je ovde zanimljivo, idem da spavam, jebo te film“.




Ukratko – prepoznao sam se 1-prema-1, i iz perioda osnovne škole a i sad kad sam matori konj. Deo oko osnovne škole najviše kad je u pitanju deo oko socijalizacije, isto sam imao napade panike kad bi trebao da se uguram u neko meni nepoznato društvo i glumim kako sam kao neki normalan dečkić i stalno sam se blamirao u društvu nekim mojim uvrnutim izjavama i radnjama a tek što sam se zentao devojčica jer sam bio stidljiv – dakle užas.

Sećam se recimo i dan danas, ja negde 2-3 razred, kod sestre dolaze neke ćerke njene drugarice da se igraju sa mnom…a ja se pokupim, odem u klonju i ne izlazim, sedim na šolji i gledam u zidove samo da ne idem tamo i nešto sa njima pričam jer me sramota. To je tako bilo do kraja osnovne škole a mislim da me je popustilo tek negde na polovini drugog srednje.

Napomena, ako odgledate ovaj ispod trejler ne morate film, tupadžije su ga napravile tako da je skoro ceo film u njemu…tako da ako planirate da gledate film, preskočite.

Sad se prepoznajem jer sam manje-više isti kao ova cura, koja je uzgred rečeno – odglumila maestralno…nešto tu kenjam po ovim Fejsbucima i blogovima, pomislili bi ljudi da sam neki težak pozitivac prepun nekakve pameti i vazda prijateljski nastrojen i u modu stendap komičara sa milion forica u rukavu za umiranje od smeha…a zapravo se ježim svakog kontakta sa meni nepoznatim ljudima sa kojima moram da glumim kako mi prijaju – da ne bih ispao baš onaj zadrigli debeli mrgud – a bogami nekad i od kontakta sa meni poznatim ljudima, dakle nisam nešto društven, ne volim mnogo da pričam a van tastature sam duhovit ko Koštunica u sezoni parenja.

U ovom filmu je lepo dočarana i opterećenost društvenim mrežama i tom nekom popularnošću kod dece, koliko to sve deluje na oko njima svima kul a koliko je zapravo tužno do zla boga, kad se gleda iz nekog trećeg lica.

I iza ovog filma stoji kuća imena A24, ista ona koja stoji iza filmova Room, Ex Machina, Green Room, The Killing of a Sacred Deer, Hereditary… tako da biće da sam dobio omiljenog izdavača.