Fake Agent, Casting Couch, Public Agent итд – све су то термини као и ова фотеља што се види горе које ће многи мушкарци препознати и насмејати се себи у брк…док женама неће бити јасно о чему се ради – јер…знате већ. Објаснићу укратко – то су жанрови у порнићима где младе девојке, обично из источне Европе долазе на разговор за посао модела, глумице у филмовима за одрасле, стриптизете и слично – пролазе пред камерама тест (тачније практични део, да не објашњавам) – па на крају заврше без посла јер наводно нису испуниле критеријуме али функционални видео снимак остаје лажном послодавцу који ће од тога зарадити брдо пара а и добио је добио је ‘практични део теста’ free.

Зашто сад дођавила уопште пишем о овоме, ово је ИТ блог а не блог Рока Сифредија?

Јер ово исто, само у несексуалној варијанти у последње време бива дебело употребљено у домаћој изведби, где уместо неке тек пунолетне Чехиње долази искусни брадати девелопер, стручњак за интернет маркетинг, Проџект менаџер и слична раја ИТ или бизнис феле, полаже тест….који је заправо цео пројекат од 20-так и више страна који се ради неколико дана – и не добија посао, јер…нису испунили критеријуме али функционални код, бизнис план, разрађен план пројекта, идеје за нови производ или креативно пласирања производа – остаје послодавцу који ће од тога зарадити брдо пара или ће му остати завршен пројекат или део апликације за које није имао решење – БЕСПЛАТНО и легитимно.

Ево рецимо приче једне особе која ми је преко Фејсбука пријавила овај вид потенционалне обмане, преносим у целости – али не могу објавити јавно име фирме јер не могу потврдити да је изјава тачна јер опет – изјава није моја нити постоји некакав траг о превари. Ради се о особи која је конкурисала у једној великој и познатој домаћој ИТ компанији:

XXXXXX је релативно скоро имао конкурс за Business Developer Interna – пракса је у питању али ко прође праксу добија посао дефинитивно. Било је 2 круга веома опширних задатака који су морали да се обаве за око недељу дана и они су подразумевали класично pitch-овање идеје мејлом али су били и задаци где је било неопходно изнети што више идеја за промоцију и потенцијална партнерства за развој посла. Ту су наравно подразумеване и SWOT анализе између одређених сегмената производа итд.

Ја сам прошла све кругове, дошла до разговора и на крају била одбијена, што је сасвим у реду. Касније сам сазнала преко комуникације са људима из YYYYYYY-а да је било преко 800 пријава од којих је велики број ушао у круг задатака, што ме је навело на питање колико идеја је заправо дошло до XXXXXX-а за које ништа није плаћено.

Ја сам рецимо своје задатке са детаљним описима брендова, pros & cons, извршним идејама итд израђивала у Илустратору и са мало јачим трудом ме је изашло између 25-40 страна материјала. Верујем да се доста људи толико ако не чак и више потрудило да изради обимну документацију да би на крају испало да су одбијени, што значи да ми је цео тај тест-задатак регрутације врло сумњив. Посебно за позицију Business Developer-а која никада нема тестове и поготово обимне задатке где се директно добија увид у идеје и нечију интелектуалну својину.

Што даље води ка томе да неке позиције заиста нису ни потребне у фирми уколико има тона људи који ће бесплатно дати своје идеје и рад (макар он трајао и 5 дана).

Или везано за неку другу фирму – мени непознату, исто преносим у целости.

XXXX XXXXX, релативно мали колектив који се бави пружањем тренинга и консултантских услуга у људским ресурсима. Током комуникације са њима је све било прилично ‘shady’ и недоречено. Први разговор је додуше прошао одлично, позиција је дефинисана као Асистент који би помагао генералном менаџеру да развије услуге тренинга и консултовања у региону и да помаже искључиво у оперативном смислу (прати пројекте, делегира задатке, алоцира ресурсе итд). Услови исто фантастични, одмах се почиње са радом, нема пробно итд.

 

Онда долази други разговор, сушта супротност. Циљ другог разговора је био упознавање тима, одговор на питања тима итд. Ту се ‘shady’ део још више интезивира јер је разговор на другој локацији, канцеларија је у расулу, свуда папири, затурена документација, флаше чаше. Све у свему више личи на собу студента на Гуарани него на офис озбиљног малог предузећа. Ту је присутан и други члан тима, који је сушта супротност првог лика са којим сам причала: надобудан, надрндан, стално звони телефон. Он креће да ме испитује нешто што се тиче пројектног менаџмента, рачунице времена итд где ја помињем које софтвере користим, како пратим време преко њих, како приоритизујем задатке и слично где он мени каже како нисам дала потпун одговор и почне да прича о временским резервама и додатним рачуницама које се апсолутно никад не раде (јесу ‘must’ код познавања области али данас то раде софтвери но добро).

 

И сад он мени објашњава и ја покушавам да водим конверзацију са њим па кажем јесте, да или додам нешто што има везе са темом да се види да то знам (тако се ваљда води разговор). Лик се буквално наљути на мене и каже: од сад на даље ћеш ћутати док ја причам, сада само ја имам право да причам и нико па ни ти не може да ме прекида. И ја као ‘whatevs oke’, већ отписала све. Заврши се та фарса, лик ме пита која су очекивања, испадне да се ради 2 месеца пробно што се у потпуности коси са оним што је било на првом разговору. А што се тиче описа посла: нећеш стићи да радиш на пројектима колико ћеш морати да зовеш људе да им продаш наш производ и о свом трошку идеш на HR конференције да се људима представљаш и да нудиш производ. Све у свему ниђе везе. Јавили су се пар пута да ме обавесте како те не знају за кога да се одлуче па да неће ипак никога узети (што ће пре бити да нико није хтео да прихвати то).

Конкурисала на један посао, понуђен јој неки сасвим пети – 2 месеца бесплатно да ради и после ће се највероватније показати незрелом за тај задатак – како то обично бива. Сем ИТ раје, овакав вид превара видљив је и код многих других професија које немају везе са ИТ-јем. Рецимо били смо сви сведоци, пре неколико година – где се тражио волонтер за рад у магацину, бесплатно, у три смене и прековремено.

Сем ових видова преваре, постоје и оне које се могу видети по разноразним Фејсбук групама, исто се своде на Fake Agent варијанту рада за џ и иду отприлике овако (мало ћу банализовати):

Потребна особа за писање текстова за Компјутераш ИТ блог – уз зараду која иде од 300€ по тексту па надаље које ће спонзорисати наши спонзори Мајкрософт, Google, Apple и Амазон. Да бисте ушли у ужи избор кандидата за овај посао, молим вас да ми пошаљете 3 текста из било које области ИТ сфере у инбокс како би се оверили у ваше ‘content’ способности ћемо одабрати 5 кандидата са најбољим текстовима као будуће сараднике. Срећно!

…и шта се деси, 200 особа које траже посао ће послати по 3 текста о Linux-у, програмирању, Windowsу, хаковању, ко-зна-шта-још – и ето 600 текстова написаних од других људи бесплатно. Оно што је поражавајуће јесте што сам овакав оглас објавио на Фејсбук страници Компјутераш ИТ блога – а после огласа чију ћу форму објавити испод а који је исто пример Fake Agent огласа – јавило двоје заинтересованих људи да се распитају око детаља везаних за писање и исплату. Тачно да су ми послали по 3 текста – угасио бих и страницу и блог од срамоте.

Још једна од Fake Agent позива за бесплатан рад зарад богаћења сопствене гузице, који сам пробно објавио на Фејсбук страници блога и на који се јавило…пајсад….седам људи преко имејла и троје у коментарима испод објаве – изгледа овако – и може се такође наћи на доста Фејсбук страница и група које окупљају ИТ рају.

Потребан програмер или више њих за рад на новом стартапу који започињемо. Ради се пројекту који ће бити нешто ново и без конкуренције, а сам пројекат је разрађен у целости те је потребан само програмер који ће то да испрограмира. Зараду од пласирања апликације ћемо делити након пуштања апликације у рад. Тренутно немамо буџет и у потрази смо за инвеститорима а већ смо у преговорима са неким великим домаћим ИТ компанијама које су заинтересоване за овај пројекат. Сви заинтересовани могу да ми се јаве у инбокс.

И овај и горњи позив сам морао да обришем због људи који су почели да се пријављују те како бих избегао и сам репутацију преваранта. – иако је више него очигледно било да је у питању спрдња.

Још неколико људи ми је пријавило да је имало тестове за посао од преко 20 страна које је радио дуже од два дана, некад чак и ван фирме и од куће – преко интернета, тако да је ово узело маха код домаћих капиталиста.

Како се изборити са овиме?

Појма немам. Нисам правник и не разумем се у право у овом случају али на основу неке логике контам – да заштите, сем јавног пљувања фирми од стране што више преварених кандидата и на свим могућим местима интернета и упозорењима другима нема…али опет, ко може да докаже да је баш оно што је он радио на тесту било рецимо употребљено за побољшање продаје неке апликације или унапређење рада? Паразитска фирма свакако може да тужи тог неког ко их пљује јер ‘клевета’ а с обзиром да су финансијска средства фирми много-много већа од финансијских средстава појединаца – то је борба која је унапред изгубљена. Нажалост, хтели то да признамо или не – пара врти где бургија неће.

Све и да се неко одважи, ангажује адвокате и крене у борбу – послодавац се увек може позвати на то да је у питању био тест који су сви полагали и да он неће бити употребљен…и ту се прича завршава. Додатна фора код оваквог начина преваре јесте што се то што су кандидати одрадили неће бити примењено одмах (сем ако је у питању пројекат затвореног кода) него после годину-две…кад ће кандидат за посао највероватније променити бар још неколико интервјуа и послодаваца.

Туга је што се у овај вид преваре укључују и велике и познате фирме, имају проблем, разбију га на више сегментата, нађу опасне девелопере, сваком по један сегмент на тестирање – на крају то главни девелопер у фирми споји и опала – ето апликације free, ништа плата, ништа topли оброк, ништа цимање око обуке новозапосленог. Све чисто пред законом.