Fake Agent, Casting Couch, Public Agent itd – sve su to termini kao i ova fotelja što se vidi gore koje će mnogi muškarci prepoznati i nasmejati se sebi u brk…dok ženama neće biti jasno o čemu se radi – jer…znate već. Objasniću ukratko – to su žanrovi u pornićima gde mlade devojke, obično iz istočne Evrope dolaze na razgovor za posao modela, glumice u filmovima za odrasle, striptizete i slično – prolaze pred kamerama test (tačnije praktični deo, da ne objašnjavam) – pa na kraju završe bez posla jer navodno nisu ispunile kriterijume ali funkcionalni video snimak ostaje lažnom poslodavcu koji će od toga zaraditi brdo para a i dobio je dobio je ‘praktični deo testa’ free.

Time4VPS Hosting
Time4VPS Hosting
Time4VPS Hosting
Zašto sad dođavila uopšte pišem o ovome, ovo je IT blog a ne blog Roka Sifredija?

Jer ovo isto, samo u neseksualnoj varijanti u poslednje vreme biva debelo upotrebljeno u domaćoj izvedbi, gde umesto neke tek punoletne Čehinje dolazi iskusni bradati IT developer, stručnjak za internet marketing, Project manager i slična raja IT ili biznis fele, polaže test….koji je zapravo ceo projekat od 20-tak i više strana koji se radi nekoliko dana – i ne dobija posao, jer…nisu ispunili kriterijume ali funkcionalni kod, biznis plan, razrađen plan projekta, ideje za novi proizvod ili kreativno plasiranja proizvoda – ostaje poslodavcu koji će od toga zaraditi brdo para ili će mu ostati završen projekat ili deo aplikacije za koje nije imao rešenje – BESPLATNO i legitimno.

Evo recimo priče jedne osobe koja mi je preko Facebooka prijavila ovaj vid potencionalne obmane, prenosim u celosti – ali ne mogu objaviti javno ime firme jer ne mogu potvrditi da je izjava tačna jer opet – izjava nije moja niti postoji nekakav trag o prevari. Radi se o osobi koja je konkurisala u jednoj velikoj i poznatoj domaćoj IT kompaniji:

XXXXXX je relativno skoro imao konkurs za Business Developer Interna – praksa je u pitanju ali ko prodje praksu dobija posao definitivno. Bilo je 2 kruga veoma opširnih zadataka koji su morali da se obave za oko nedelju dana i oni su podrazumevali klasično pitchovanje ideje mejlom ali su bili i zadaci gde je bilo neophodno izneti što više ideja za promociju i potencijalna partnerstva za razvoj posla.

Tu su naravno podrazumevane i SWOT analize između određenih segmenata proizvoda itd.
Ja sam prošla sve krugove, došla do razgovora i na kraju bila odbijena, što je sasvim u redu. Kasnije sam saznala preko komunikacije sa ljudima iz YYYYYYY-a da je bilo preko 800 prijava od kojih je veliki broj ušao u krug zadataka, što me je navelo na pitanje koliko ideja je zapravo došlo do XXXXXX-a za koje ništa nije plaćeno.

Ja sam recimo svoje zadatke sa detaljnim opisima brendova, pros & cons, izvršnim idejama itd izradjivala u ilustratoru i sa malo jacim trudom me je izašlo između 25-40 strana materijala. Verujem da se dosta ljudi toliko ako ne čak i više potrudilo da izradi obimnu dokumentaciju da bi na kraju ispalo da su odbijeni, što znači da mi je ceo taj test-zadatak regrutacije vrlo sumnjiv. Posebno za poziciju Business Developer-a koja nikada nema testove i pogotovo obimne zadatke gde se direktno dobija uvid u ideje i nečiju intelektualnu svojinu.

Što dalje vodi ka tome da neke pozicije zaista nisu ni potrebne u firmi ukoliko ima tona ljudi koji će besplatno dati svoje ideje i rad (makar on trajao i 5 dana).

Ili vezano za neku drugu firmu – meni nepoznatu, isto prenosim u celosti.

XXXX XXXXX, relativno mali kolektiv koji se bavi pružanjem treninga i konsultantskih usluga u ljudskim resursima. Tokom komunikacije sa njima je sve bilo prilično shady i nedorečeno. Prvi razgovor je doduše prošao odlično, pozicija je definisana kao Asistent koji bi pomagao generalnom menadžeru da razvije usluge treninga i konsultovanja u regionu i da pomaže isključivo u operativnom smislu (prati projekte, delegira zadatke, alocira resurse itd). Uslovi isto fantastični, odmah se počinje sa radom, nema probno itd.

Onda dolazi drugi razgovor, sušta suprotnost. Cilj drugog razgovora je bio upoznavanje tima, odgovor na pitanja tima itd. Tu se shady deo još više intezivira jer je razgovor na drugoj lokaciji, kancelarija je u rasulu, svuda papiri, zaturena dokumentacija, flaše čaše. Sve u svemu više liči na sobu studenta na guarani nego na ofis ozbiljnog malog preduzeća. Tu je prisutan i drugi član tima, koji je sušta suprotnost prvog lika sa kojim sam pričala: nadobudan, nadrndan, stalno zvoni telefon. On kreće da me ispituje nešto što se tiče projektnog menadžmenta, računice vremena itd gde ja pominjem koje softvere koristim, kako pratim vreme preko njih, kako prioritizujem zadatke i slično gde on meni kaže kako nisam dala potpun odgovor i počne da priča o vremenskim rezervama i dodatnim računicama koje se apsolutno nikad ne rade (jesu must kod poznavanja oblasti ali danas to rade softveri no dobro).

 

I sad on meni objašnjava i ja pokušavam da vodim konverzaciju sa njim pa kažem jeste, da ili dodam nešto što ima veze sa temom da se vidi da to znam (tako se valjda vodi razgovor). Lik se bukvalno naljuti na mene i kaže: od sad na dalje ćeš ćutati dok ja pričam, sada samo ja imam pravo da pričam i niko pa ni ti ne može da me prekida. I ja kao whatevs oke, već otpisala sve. Završi se ta farsa, lik me pita koja su očekivanja, ispadne da se radi 2 meseca probno što se u potpunosti kosi sa onim što je bilo na prvom razgovoru. A što se tiče opisa posla: nećeš stići da radiš na projektima koliko ćeš morati da zoveš ljude da im prodaš naš proizvod i o svom trošku ideš na HR konferencije da se ljudima predstavljaš i da nudiš proizvod. Sve u svemu niđe veze. Javili su se par puta da me obaveste kako te ne znaju za koga da se odluče pa da neće ipak nikoga uzeti (što će pre biti da niko nije hteo da prihvati to).

Konkurisala na jedan posao, ponuđen joj neki sasvim peti – 2 meseca besplatno da radi i posle će se najverovatnije pokazati nezrelom za taj zadatak – kako to obično biva. Sem IT raje, ovakav vid prevara vidljiv je i kod mnogih drugih profesija koje nemaju veze sa IT-jem. Recimo bili smo svi svedoci, pre nekoliko godina – gde se tražio volonter za rad u magacinu, besplatno, u tri smene i prekovremeno.

Sem ovih vidova prevare, postoje i one koje se mogu videti po raznoraznim FB grupama, isto se svode na Fake Agent varijantu rada za dž i idu otprilike ovako (malo ću banalizovati):

Potrebna osoba za pisanje tekstova za Kompjuteraš IT blog – uz zaradu koja ide od 300€ po tekstu pa nadalje koje će sponzorisati naši sponzori Microsoft, Google, Apple i Amazon. Da biste ušli u uži izbor kanditata za ovaj posao, molim vas da mi pošaljete 3 teksta iz bilo koje oblasti IT sfere u inbox kako bi se overili u vaše content sposobnosti ćemo odabrati 5 kandidata sa najboljim tekstovima kao buduće saradnike. Srećno!

…i šta se desi, 200 osoba koje traže posao će poslati po 3 teksta o Linuxu, programiranju, Windowsu, hakovanju, ko-zna-šta-još – i eto 600 tekstova napisanih od drugih ljudi besplatno. Ono što je poražavajuće jeste što sam ovakav nekakav oglas objavio na FB stranici Kompjuteraš IT bloga – a posle oglasa čiju ću formu objaviti ispod a koji je isto primer Fake Agent oglasa – javilo dvoje zainteresovanih ljudi da se raspitaju oko detalja vezanih za pisanje i isplatu. Tačno da su mi poslali po 3 teksta – ugasio bih i stranicu i blog od sramote.

Još jedna od Fake Agent poziva za besplatan rad zarad bogaćenja sopstvene guzice, koji sam probno objavio na FB stranici bloga i na koji se javilo…pajsad….sedam ljudi preko emaila i troje u komentarima ispod objave – izgleda ovako – i može se takođe naći na dosta FB stranica i grupa koje okupljaju IT raju.

Potreban programer ili više njih za rad na novom startapu koji započinjemo. Radi se projektu koji će biti nešto novo i bez konkurencije, a sam projekat je razrađen u celosti te je potreban samo programer koji će to da isprogramira. Zaradu od plasiranja aplikacije ćemo deliti nakon puštanja aplikacije u rad. Trenutno nemamo budžet i u potrazi smo za investitorima a već smo u pregovorima sa nekim velikim domaćim IT kompanijama koje su zainteresovane za ovaj projekat. Svi zainteresovani mogu da mi se jave u inbox.

I ovaj i gornji poziv sam morao da obrišem zbog ljudi koji su počeli da se prijavljuju te kako bih izbegao i sam reputaciju prevaranta. – iako je više nego očigledno bilo da je u pitanju sprdnja.

Još nekoliko ljudi mi je prijavilo da je imalo testove za posao od preko 20 strana koje je radio duže od dva dana, nekad čak i van firme i od kuće – preko interneta, tako da je ovo uzelo maha kod domaćih kapitalista.

Kako se izboriti sa ovime?

Pojma nemam. Nisam pravnik i ne razumem se u pravo u ovom slučaju ali na osnovu neke logike kontam – da zaštite, sem javnog pljuvanja firmi od strane što više prevarenih kandidata i na svim mogućim mestima interneta i upozorenjima drugima nema…ali opet, ko može da dokaže da je baš ono što je on radio na testu bilo recimo upotrebljeno za poboljšanje prodaje neke aplikacije ili unapređenje rada? Parazitska firma svakako može da tuži tog nekog ko ih pljuje jer ‘kleveta’ a s obzirom da su finansijska sredstva firmi mnogo-mnogo veća od finansijskih sredstava pojedinaca – to je borba koja je unapred izgubljena. Nažalost, hteli to da priznamo ili ne – para vrti gde burgija neće.

Sve i da se neko odvaži, angažuje advokate i krene u borbu – poslodavac se uvek može pozvati na to da je u pitanju bio test koji su svi polagali i da on neće biti upotrebljen…i tu se priča završava. Dodatna fora kod ovakvog načina prevare jeste što se to što su kandidati odradili neće biti primenjeno odmah (sem ako je u pitanju projekat zatvorenog koda) nego posle godinu-dve…kad će kandidat za posao najverovatnije promeniti bar još nekoliko intervjua i poslodavaca.

Tuga je što se u ovaj vid prevare uključuju i velike i poznate firme, imaju problem, razbiju ga na više segmentata, nađu opasne developere, svakom po jedan segment na testiranje – na kraju to glavni developer u firmi spoji i opala – eto aplikacije free, ništa plata, ništa topli obrok, ništa cimanje oko obuke novozaposlenog. Sve čisto pred zakonom.