FreeNAS је NAS (Network Attached Storage) систем отвореног кода заснован на FreeBSD оперативном систему, под BSD лиценцом. Генерално FreeNAS је оперативни систем који наш хардвер ставља у улогу мрежног storage уређаја, са подршком за следеће протоколе: CIFS, NFS, AFP, TFTP, FTP, SSH, rsync, UPnP, BitTorrent, iSCSI.

Честе су недоумице око FreeNAS имена и верзија, те ево укратко историје овог производа. Настао је 2005 године и био је базиран на m0n0wall-u, firewall дистрибуцији заснованој на FreeBSD-у. 2009 године објављено је да се FreeNAS више неће базирати на FreeBSD-у, већ ће за темељ нове верзије 8 бити употребљен Дебиан Линукс и биће под GPLv3 лиценцом.

Дотадашња актуелна верзија 7 остала би у употреби, али се не би више радило на њеном развоју. Прелазак са BSD на GPL лиценцу проузрокао би немогућност коришћења ZFS фајл система. Дошло је до преокрета и од овога се срећом одустало.

Наочаре за компјутер
Корпорација IXsystems је преузела на себе спонзорисање даљег развоја FreeNAS-а сада заснованог на NanoBSD-у. Од 2011 године настаје верзија 8, која је изнова написан продукт, само са старим именом. Акценат је на модуларној архитектури, где сам систем долази крајње оптимизован са неком минималном основном функционалношћу, а све додатне функционалности укључујемо коришћењем плугин система.

Са друге стране развој на старом коду се наставља под новим именом – NAS4Free. Тако да сада постоје два независна пројекта FreeNAS (freenas.org) и NAS4Free (nas4free.org). Функционалност им је слична и честа дилема је за које од ова два решења се определити.

Неке од фундаменталнијих разлика су да се NAS4Free базира на новијој верзији FreeBSD-а (9.x). FreeNAS је хардверски захтевнији, јер је потребно обезбедити минимум 4GB RAM меморије за рад са ZFS фајл системом. FreeNAS долази са богатијим и моћнијим Web интерфејсом.

Инсталациони фајл за 64-битну архитектуру је величине 114MB, а инсталиран систем заузима мање од 64MB простора. Препоручује се инсталација на USB flash drive, односно CompactFlash. Могућа је инсталација и на хард диск, међутим у том случају немогуће је користити дати системски диск за дељење података.

Мало више о функционалностима. FreeNAS подржава снимке система (snapshots) и то све захваљујући фантастичном ZFS фајл систему. Садржај комплетног система можете снимити као снепшот – пресек система на одређени дан. Било када можете учитати одговарајући снепшот и користити систем какав је био у време његовог креирања. Као аналогију ZFS снимцима екрана имате примере снепшотова које креирају виртуализациони софтвери (нпр. Oracle VirtualBox) или начин рада Apple-вог „Time Machine“-а. ZFS снепшотови су много више од локалних копија података. Могуће их је креирати са локалног фајл система на удаљени ZFS фајл систем.

Када постоји комплетна копија на удаљеном серверу, после је могуће радити само инкременталне копије података. Напоменимо да је FreeNAS осмишљен са идејом да обезбдеди интегритет података. ZFS у себи садржи уграђену подршку за RAID-Z и RAID-Z2. Ови типови софтверског RAID-а су препоручени у односу на стандардне софтверске RAID модове: 0, 1, 5, JBOD, који су такође подржани од стране FreeNAS-а. Треба рећи и да је FreeNAS једино решење отвореног кода, које обезбеђује енкрипцију ZFS дискова.

Комплетну листу фунцкионалности FreeNAS-а, можете прочитати на Википедији.

За крај рецимо да FreeNAS подржава све најбитније протоколе који обезбеђују прилаз складишном простору, а употреба веб интерфејса значајно олакшава коришћење, чинећи управљање комплексним интерним функционалностима једноставније и лакше за корисника. Много конкретних примера инсталације, конфигурисања и експлатације FreeNAS-а можете наћи на адреси freenas.org/videos.html.

Текст је преузет са угашеног блога ИТ модул и оригинални аутор овог текста је Владимир. Компјутераш ИТ блог објављује текстове са тог блога како ризница знања са те локације не би отишла у заборав.