FreeNAS – mrežni prostor za skladištenje podataka

FreeNAS je NAS (Network Attached Storage) sistem otvorenog koda zasnovan na FreeBSD operativnom sistemu, pod BSD licencom. Generalno FreeNAS je operativni sistem koji naš hardver stavlja u ulogu mrežnog storage uređaja, sa podrškom za sledeće protokole: CIFS, NFS, AFP, TFTP, FTP, SSH, rsync, UPnP, BitTorrent, iSCSI.

Česte su nedoumice oko FreeNAS imena i verzija, te evo ukratko istorije ovog proizvoda. Nastao je 2005 godine i bio je baziran na m0n0wall-u, firewall distribuciji zasnovanoj na FreeBSD-u. 2009 godine objavljeno je da se FreeNAS više neće bazirati na FreeBSD-u, već će za temelj nove verzije 8 biti upotrebljen Debian Linuks i biće pod GPLv3 licencom.

Dotadašnja aktuelna verzija 7 ostala bi u upotrebi, ali se ne bi više radilo na njenom razvoju. Prelazak sa BSD na GPL licencu prouzrokao bi nemogućnost korišćenja ZFS fajl sistema. Došlo je do preokreta i od ovoga se srećom odustalo.

Korporacija IXsystems je preuzela na sebe sponzorisanje daljeg razvoja FreeNAS-a sada zasnovanog na NanoBSD-u. Od 2011 godine nastaje verzija 8, koja je iznova napisan produkt, samo sa starim imenom. Akcenat je na modularnoj arhitekturi, gde sam sistem dolazi krajnje optimizovan sa nekom minimalnom osnovnom funkcionalnošću, a sve dodatne funkcionalnosti uključujemo korišćenjem plugin sistema.

Sa druge strane razvoj na starom kodu se nastavlja pod novim imenom – NAS4Free. Tako da sada postoje dva nezavisna projekta FreeNAS (freenas.org) i NAS4Free (nas4free.org). Funkcionalnost im je slična i česta dilema je za koje od ova dva rešenja se opredeliti.

Neke od fundamentalnijih razlika su da se NAS4Free bazira na novijoj verziji FreeBSD-a (9.x). FreeNAS je hardverski zahtevniji, jer je potrebno obezbediti minimum 4GB RAM memorije za rad sa ZFS fajl sistemom. FreeNAS dolazi sa bogatijim i moćnijim Web interfejsom.

Instalacioni fajl za 64-bitnu arhitekturu je veličine 114MB, a instaliran sistem zauzima manje od 64MB prostora. Preporučuje se instalacija na USB flash drive, odnosno CompactFlash. Moguća je instalacija i na hard disk, međutim u tom slučaju nemoguće je koristiti dati sistemski disk za deljenje podataka.

Malo više o funkcionalnostima. FreeNAS podržava snimke sistema (snapshots) i to sve zahvaljujući fantastičnom ZFS fajl sistemu. Sadržaj kompletnog sistema možete snimiti kao snepšot – presek sistema na određeni dan. Bilo kada možete učitati odgovarajući snepšot i koristiti sistem kakav je bio u vreme njegovog kreiranja. Kao analogiju ZFS snimcima ekrana imate primere snepšotova koje kreiraju virtualizacioni softveri (npr. Oracle VirtualBox) ili način rada Apple-vog „Time Machine“-a. ZFS snepšotovi su mnogo više od lokalnih kopija podataka. Moguće ih je kreirati sa lokalnog fajl sistema na udaljeni ZFS fajl sistem.

Kada postoji kompletna kopija na udaljenom serveru, posle je moguće raditi samo inkrementalne kopije podataka. Napomenimo da je FreeNAS osmišljen sa idejom da obezbdedi integritet podataka. ZFS u sebi sadrži ugrađenu podršku za RAID-Z i RAID-Z2. Ovi tipovi softverskog RAID-a su preporučeni u odnosu na standardne softverske RAID modove: 0, 1, 5, JBOD, koji su takođe podržani od strane FreeNAS-a. Treba reći i da je FreeNAS jedino rešenje otvorenog koda, koje obezbeđuje enkripciju ZFS diskova.

Kompletnu listu funckionalnosti FreeNAS-a, možete pročitati na Vikipediji.

Za kraj recimo da FreeNAS podržava sve najbitnije protokole koji obezbeđuju prilaz skladišnom prostoru, a upotreba veb interfejsa značajno olakšava korišćenje, čineći upravljanje kompleksnim internim funkcionalnostima jednostavnije i lakše za korisnika. Mnogo konkretnih primera instalacije, konfigurisanja i eksplatacije FreeNAS-a možete naći na adresi freenas.org/videos.html.

Tekst je preuzet sa ugašenog bloga IT modul i originalni autor ovog teksta je Vladimir. Kompjuteraš IT blog objavljuje tekstove sa tog bloga kako riznica znanja sa te lokacije ne bi otišla u zaborav.