MobaXterm – мој нови омиљени клијент за рад на удаљеним локацијама

Већ око 4 године користим бесплатан алат имена mRemoteNG за SSH и RDP сесије, у портабл варијанти, заштићен мастер лозинком и у њему су ми све конекције ка свима са којим сам био потпуно задовољан…али као што то бива, кад наиђеш на нешто јаче онда почнеш пљувати по оном старом…али ја то нећу, овај пут.

Скоро ми је другар поменуо MobaXtem који користи за качење на машине прекo такозваног SSH gateway-a што је у суштини обична али добро обезбеђена машина преко које се качите даље на друге машине…а преко MobaXterm-a нема потребе за качење на једну па са ње на другу…већ се све лепо у самом програму издефинише…на шта се качиш, шта ти је ssh gateway те се јеним кликом качиш на оа сервера.

Ту могућност mRemoteNG нема. Некo решење на mRemoteNG би било да се издефинише и сними SSH gateway на PuTTY-ју на којем је програм заснован а који има ту могућност…па да се кроз mRemoteNG качиш преко те PuTTY сесије, што је непрактично…јер таква конекција није „преместива“ и не могу се чувати лозинке…плус…PuTTY чува податке на Виндовсу у registry-ju па би стално морао да радиш бекап тог кључа из Виндовс registry-ja.

Пробао сам бесплатну варијанту програма, програм ми се учинио надмоћно – а пошто имам билијарду конекција – решио сам да дам шансу и плаћеној верзији програма. Бесплатна је везана за максимум 12 снимљених конекција, 2 SSH тунела и 4 макроа, док је ова друга без икаквих ограничења.

Остале могућности самог програма – а мислим на PRO верзију, које сам запазио за ових неколико недеља коришћења:

• Постављање мастер лозинке на самом програму и конекцијама. Без ове могућности ни један програм за управљање конекцијама не рачунам као озбиљан.
• X11 foward – тако да можете покренути програме који траже графику код себе локално) X
• Дефинисање SSH gateway-ja, тако да се можете качити на друге сервере који захтевају „jump host“ директно
• SFTP клијент, директни или индиректни (о овоме ћу мало детаљније испод), који је, да поменем – одличан.
  
• Извоз терминала (сачувај све што је писало у терминалу)
• Макрои – доста корисна ствар…сачувај све команде које су подугачке а често их користиш
  
• Заштита од пејстовања двоструких линија. Мене рецимо ово ужасава, кад треба једну команду коју сам написао у Notepad++ да прекопирам тамо…увек размишљам да ли је копи случају захватио и нову линију па ће команда одмах да се окине.
  
• Multiexec – могућност слања једне команде на све прозоре (рецимо top команда)
• Увоз сесија из mRemoteNG и PuTTY-ja…али ће моћи прити преместиве тј ‘dragable’ (за разлику од PuTTY конекција на mRemoteNG)
• Могућност одабира колор шеме терминала по конекцији. Мени је ово корисно јер тако могу „оку да сигнализирам“ да ли сам на неком „ТЕСТ јебе ти се“ или на „PROD јебе кеву“ окружењу. Можете да обојите и саме фолдере у прозору са конекцијама.
  
• Интерни, а сасвим солидни едитор текста.
• Још ко зна шта што нисам још открио у самом програму.

Ово горе за SFTP поменух, јер знам људе који се на удаљени систем каче као рецимо корисник „pera“ па одмах раде „su – produser“…али онда немају могућност да копирају или манипулишу фајловима директно као корисник „produser“ већ фајл копирају код себе па онда мењају па враћају назад. Овде – а та могућност постоји – тако што ћете издефинисати SSH тунел на истој машини али са другим корисником па користити SSH из MobaXterma. Да, MobaXTerm има могућност и да средњим кликом у фајл унутар SFTP прозора ту путању директно користите унутар прозора.

Да, напоменућу и да ову могућност, коришћења SFTP-a као други корисник, има и WinSCP истом методом…направите конекцију као један корисник…а ставите SSH gatewy на исту машину као други корисник.

Наишао сам на неколико мана у самом програму, које нису критичне али јесу мане, бар мени јер сам на њих навикао на mRemoteNG…

• Немогућност single-terminal опције. Рецимо на mRemoteNG, дупли клик на конекцију отвара исту, а ако се опет лупи дупли клик на исту…он вас само усмери на постојећу конекцију и не отвара нову сесију. У MobaXterm-у ако то одрадите отвориће вам се две прозора.
• Немогућност рестарта сесије. Нема десни клик на таб и „restart session“ него мора да се изађе па уђе.
• Немогућност груписања сесија. Рецимо, на mRemoteNG, ви дефинишете панел за више различитих конекција, па тако ако постоје две конекције којима сте панел назвали „Клијент Дража“ и 150 конекција које сте назвали „Клијент Јоргованка“….ако отворите те 152 конекције, оне ће вам бити груписане у два панела…па лако можете да се свичујете из једног клијента на другог.
• Можда као мана може да се наведе и да софтвер није отвореног кода те да сте осуђени на веровање произвођачу софтвера…али ја као и сваки параноик то решавам на нивоу firewall-a тако што дозволим одлазни саобраћај са те апликације само ка свим приватним адресама и дефинисам даљинским адресама – никако целом свету (то сам додуше радио и са mRemoteNG иако је софтвер отвореног кода).
• Бесплатна верзија је лимитирана на 12 сачуваних конекција, 2 тунела, 4 макроа и немогућности разних подешавања унутар самог програма. Чак није могуће поставити ни master password. Про верзија кошта 50€ (више овде) али чини ми се да вреди сваку пару, поготово ако вам је посао заснован на даљинским системима.

Све у свему, кад се све сабере и одузме, овај програм је ОДЛИЧАН и од пре пар недеља постаје мој нови омиљени клијент за качења на удаљене тачке. Сесије из PuTTY-a и mRemoteNG су увезене, пресложене и спаковане. Па да кренемо.