Мој ћале је својевремено, пре више од 10 година, период беше кад је евро коштао 80 динара…пукао 14000 динара јер…на радију квиз – награда веш машина, на квизу пичи песма „Југословенка“ од Лепе Брене, питање – КО ОВО ПЕВА?
…јављају се људи…пева Весна Змијанац…пева Силвана Аремулић, Дара Бубамара, Лепа Лукић, Драгана Мирковић, Шемса…

Оооооо како су људи глупи и ништа не знају, па Лепа Брена пева оооо јебем ти људе ненормалне, зовем – таман нам ова машина пролупала и зрела за отпад ето лаке награде, да и нас Бог погледа једном у животу, где је фиксни телефон…

Колико се сећам причао је да се тад узбудио толико да је чак попио и лекове за притисак. Наравно, позвао, сачекајте ускоро ћете се укључити у програм…до краја емисије – ииииии у међувремену се неко јавио и погодио и јебига.

Долази рачун за телефон, ми умиремо од вртоглаве цифре на рачуну, вадимо листинг – види се позив ка неком беше 044 броју, па ко је звао, па како, ћале се јави и каже да је звао неки квиз, мени се упали црвена лампица – и клупко крене да се одмотава. После сам слушао тај исти радио кад је био квиз како бих ухватио да видим ту превару, иста матрица, нико не помиње цену позива наравно. Позовем полицију тад, веле да морам да дођем у полицију и поднесем званичну пријаву, па суд, па ово, па оно…одустанем, ко ће се јебава тиме. Криве су ми две ствари, што се не сећам који је радио био у питању и што тад нисам имао блог (то је чак био и период кад и нисам био у вези са компјутерима).

На ТВ-у и дан данас има тих превараната, квиз фазон врте се три троугла и колико троуглова видите….додуше сад пише цена позива, али фазон фонт 2px – баш како старији људи не би могли да га виде како треба.

Наравно и тад, као и сад – државу Србију заболе ђока за заштиту својих грађана од превараната – заболе је ђока јер је и сама држава Србија један велики преварант својих грађана – те рука руку милује, била у време Милошевића, била у време „Демократа“ и сад је у време премијум продавца магле. Поледајте само овај видео како бисте се уверили и лично да је сама држава кринимална организација која се бави трговином аутомобила украдених од странаца.

Син пубертетлија, само на пичку мисли

Као клинац па негде чини ми се чак до краја средње школе – нисам имао баш неке среће са мувањем и девојчицама, народски речено – био сам екстремно глуп за девојчице, Дража екстремно духовит, сви га готиве, засмеје све, позитивац…иако је згодан јер се још као клинац дебело ложио на кошарку, трчање и тако то..не уме да се снађе са девојчицама и крај, не зна кад да крене „у напад“ нити како се то уопште ради, он засмеје девојчицу, дође браћала из села поред, смува је, љубе се а ти пичи на кошарку. Разговор са родитељима на ту тему је наравно тад био тежак табу побогу где да их питаш ишта око тога није ти ово Америка…а сексуално васпитање се сводило на ортака који има знање и главни је шмеле у крају па ти објашњава да „лупање жваке“ (љубљење) вежбаш тако што ставиш лоптицу за стони тенис у чашу па је језиком вијаш.

…тако, једном приликом сам и сам и био жртва, додуше индиректна – али ни дан данас не могу да сконтам како је изведен напад или бар теоретски како је могао бити изведен. Исто лудо време, чини ми се да је Милошевић тад био на власти и време свеопштег криминала – но пошто је Аврамовић колико толико стабилизовао динар, могло је од физикалије некако и да се живи.

Стиже рачун за фиксни – тад су мобилни и њихово коришћење били прескупи, огроман рачун опет, опет листинг тражи…и испостави се да је са нашег броја звано неколико рзличитих премијум хотлајн бројева, два дана, по цео дан, али су позиви трајали по десетак петн’ес секунди…па онда опет хотлајн, хотлајн, фонто, хотлајн, фонто – и позиви не дужи од једног минута. За млађе генерације, Фонто је био телефонска верзија Лотоа, позовеш премијум број, дају ти неки број и онда као извлачење на телевизији – претпостављам да је и то била дебела превара за широке народне масе тог времена.

Наравно, пошто сам тад био у пубертету или мало после а нисам био паметан за мување са девојчицама а физиологија (у народу позната и као неиздрж, међ гиковима позната и као пинговање локалхоста) се морала испоштовати – није било силе свемира да докажем да нисам звао хотлајн, нити да сам имао икакве везе са тим – могао сам да се кунем до сутра, џаба. Звао си и крај, признај, ја нећу да признам јер нисам…да јесам признао бих – али нисам и крај, звао сам и то је то.

Моја је нека претпоставка да је некако нађен начин да се пресретне телефонска парица и накачи телефон на њу – или да је неко нашао начин да хакне сам Телеком и оданде, у дилу са власницима хотлајнова – а власници било чега тадашњег су били искључиво криминалци и СПС позива њихове премијум бројеве. Додуше и даље ми није јасно зашто су позиви били максимум један минут дуги.