Чега се Срби највише плаше после промаје, ‘ладног бетона и пливајућег замајца?
Шта је оно што људе у Србији највише плаши после промаје, ‘ладног бетона, пливајућег замајца на дизелашу и позива из банке? Није паук, он се решава папучом него наравно – приватни извршитељи.
И шта се онда деси – неко паметан је то сазнао и решио да потера ренсомвер (ransomware) кроз лажни имејл у којем је претња приватног извршитеља око преузимању некаквог вашег дуга од некакве банке и Word атачмент у њему…унутар којег се налази још један Word као атачмент…а унутар тог Wordа макро који кроз PowerShell скида енкриптор и декриптор, окида их и доноси нову радост власнику компјутера са закључаним фајловима имена Спајдер ренсомвер (Spider ransomware).
Ево кратке Јутјуб демонтрације како то све функционише (ако вам је слика мутна клик на зупчаник, Quality па 720p HD)
Заштита? Нећу да трућам о дифолтним „Антивирус, нон-Админ налог, 9.9.9.9 као ДНС, сендбокс, искључи макрое, дисејблуј ово, енејблуј ово, провери WHOIS податке домена“ стварима – са којим дојадих и богу и народу – а и колико сам схватио….то нико не чита, поготово кад су бизнис корисници у питању – за њих је то све „нека се онај ИТ-јевац којем је то посао јебава са тиме“, већ ћу о неким за нормалне кориснике „људскијим“ методама.
Прво и најносновније – запитајте се има ли разлога да вас приватни извршитељи вијају по имејловима? Ако се ни са ким не судите, немате дуговања, кредите исплаћујете колико толико редовно – зашто би вас цимали извршитељи? Даље – ако је могуће да постоји основа за вијање од стране извршитеља, ту је цимање телефоном – али не цимате извршитеља…јер и ту постоји могућност преваре са премијум бројевима – него онога коме дугујете новац, типа банку. Проверите са њима да ли су ангажовали извршитеље. А ту је и провера у Комори јавних извршитеља (линк) – има ли тамо те имејл адресе и тог човека.
Поента је углавном да у мору имејлова са познатих адреса и пар њих са непознатих, не кликћете ко мува без главе на све линкове или атачменте које видите, а да знате да уопште и нисте у тој причи нити ко треба да вас јури. Морате бити свесни чињенице да огромна већина свих могућих срања, малвера и свега – долази путем имејла и те се према њима морате опходити увек са дозом опрезности, поготово ако нисте на бољим и јачим имејл серверима/сервисима са јаким антималвер заштитама.
Ако сте већ покупили заразу, не остаје вам ништа него да сачувате фајлове негде и чекате да се појави јавно доступан кључ за њих односно алат којим се могу откључати – наводно, већ се појавио али нисам тестирао па не могу писати ништа даље о њему. За убер-битне фајлове обавезна је копија која није на компјутеру нити има везе са компјутером а као најлакше решење препоручујем фолдер на Гугл Драјву, Дропбоксу и сличним клауд (cloud) сервисима који се неће синхронизовати са самим компјутером – а у који ћете те убер битне фајлове додавати из интернет прегледача и ручно. Тако и кад вам се закључају сви фајлови на компјутеру, укључујући и оне који се синхронизују – неће бити пипнути они фајлови који су у клауду.
Постоји и нешто што се зове верзионисање фајлова у тој клауд варијанти, али искрено још нисам пробао како фукнционише са закључаним фајловима – претпостављам да нема проблема али док не тестирам ништа. Верзионисање је могућност повратка фајла на верзију од пре закључавања, односно на стање нормалног чистог фајла.
Misljenje
21/12/2017 @ 00:52
Ti to mislis da se pauk resava sa papucom ili?
Mile
08/01/2018 @ 23:17
Pa bravo za plivajuci zamajac! 😀
Jovan
06/02/2018 @ 11:51
Razočaran sam što nigde u tekstu, pod strahovima u Srba, nije spomenuto meko vešanje polovnih alfa romea na našim drumovima
Компјутераш блог
06/02/2018 @ 12:13
Хахаххаа то је то