Ако сте на Линукс прешли без припреме која подразумева бар основно упознавање са начином рада Линукса, највероватније ћете бити збуњени другачијим начелима у третирању програма, система датотека и хијерархије фасцикли. Представићемо десет најчешћих грешака које праве нови корисници Линукса.

Ако сте дугогодишњи корисник Виндовса, можда сте одлучили да промените платформу и да испробате Линукс оперативни систем о ком се толико прича и који многи хвале. Успешно сте инсталирали неку од Линукс дистрибуција уз помоћ упутстава са многобројних форума и блогова који се баве Линуксом и спремни сте да уживате у чарима бесплатних програма отвореног кода, у новом графичком окружењу са невероватним ефектима и у сурфовању интернетом без страха од вируса.

Међутим, ако сте на Линукс прешли без припреме која подразумева бар основно упознавање са начином рада Линукса, највероватније ћете бити збуњени другачијим начелима у третирању програма, система датотека и хијерархије фасцикли. У наставку чланка представићемо десет најчешћих заблуда које имају нови корисници Линукса.

1) Све ради као под Виндовсом

Изненађујућ је податак да просечан корисник не зна коју верзију Виндовса користи. За то постоји јасан и оправдан разлог – не занима га и обично није ни важно.

Већина има инсталиран Виндовс 7 или 10 и користи га за забаву, посао или интернет и социјалне мреже. Када пређе на Линукс, корисник очекује да све ради на исти начин као и на Виндовсу – промена слике на радној површини, резолуција монитора, приступ подешавањима рачунара и корисничким налозима. Велики је корак када нови Линукс корисник схвати да користи другачији оперативни систем од оног на који је навикао и да тај оперативни систем ради другачије.

2) Покушај покретања .еxе датотеке

Многи нови Линукс корисници „скину“ са интернета или прекопирају са неког DVD диска инсталационе датотеке омиљеног Виндовс програма и покушају да је покрену. Кад се не догоди ништа или још горе, кад добију поруку о грешци коју не разумеју, постану збуњени, љути и фрустрирани. Не схватају да Линукс тражи програме прављене за Линукс, исто као што Виндовс захтева програме намењене Виндовсу.

3) Избор погрешне дистрибуције

Избор дистрибуције је дилема која мучи нове кориснике Линукса. Најчешће, одлучиће визуелни утисак и популарност дистрибуције. Ретко ко ће узети у обзир да ли, специфични и кориснику важни, програми раде под изабраном дистрибуцијом а још мање ће размишљати да ли су хардвер и периферије (штампач, веб-камера, TV картица) подржани одговарајућим драјверима.

4) Узалудно тражење програма

Корисници рачунара који прелазе са Виндовса на Линукс најчешће задржавају навику да програме за свој компјутер траже на истим сајтовима као и раније. И тамо, наравно, не налазе потребне програме. Synaptic, Packagekit и Ubuntu Software Center, између осталог, су изванредни извори програма који раде под одређеном дистрибуцијом.

5) Слање LibreOffice докумената корисницима Мајкрософт Office пакета – у подразумеваном формату

Поносни на чињеницу да раде на алтернативном оперативном систему и да користе алтернативне канцеларијске програме, нови Линукс корисници заборављају да табелу или писмо сачувају у свима читљивом формату, па пословна (и приватна) коресподенција личи на игру глувих телефона – чуде се како они могу да отворе МS Ворд документ а њихов пријатељ не може да прочита документ са екстензијом ODF. Нови МS Office има подршку за ODF формат а LibreOffice за docx, па проблем компатибилности не постоји код нових верзија ова два најпопуларнија канцеларијска пакета. Старије верзије још пате од те бољке.

6) Избегавање коришћења терминала

Чак и искусни корисници рачунара, мајстори Фотошопа или Аутокеда, нерадо користе командну линију под Виндовсом. Нови Линукс корисници, збуњени другачијим оперативним системом и командама које он користи,
избегавају да куцкају у оном чудном прозору, иако нека врло битна подешавања могу да изведу само на тај начин.

7) Пребрза предаја

Радознали Виндовс корисници, удобно уљуљкани у познавање и навике коришћења Виндовса, ипак понекад покушају да упознају и то чудо звано Линукс. Али, кад се суоче са другачијим изгледом, хијерархијом датотека и фасцикли, другачијим ознакама за дискове и партиције, пребрзо одустају од експеримента и враћају се, после два – три сата истраживања, добро познатом окружењу у зону комфора.

8) Фасцикле и њихова хијерархија су исти као на Виндовсу

Виндовс корисници добро знају да им је c: диск онај главни, на њему је Виндовс, програми, слике и музика. Кад угледају стабло директоријума под Линуксом, необична имена фасцикли и дискова, кад не могу дуплим кликом да приступе диску форматираном у NTSF, запитају се зашто ништа не ради како треба. Још више су изненађени кад им неко покаже да у истом директорију му могу да направе и поддиректоријум „Слике“ и „слике“.

9) Занемаривање ажурирања

Навика из Виндовса да се прескаче ажурирање оперативног система и, најчешће, Office пакета, пренесена на Линукс, може новим корисницима да зада главобоље: редовно ажурирање побољшава и стабилизује оперативни систем и доприноси безбедности и програми су увек најновији и са закрпљеним грешкама.

10) Логовање као root

Администраторска овлашћења која просечан корисник Виндовса преузима у свом налогу довољно су ризична за неискусног корисника. Том логиком да је корисник газда компјутера, многи Линукс корисници себи дају превелике привилегије над оперативним системом, што, уз неискуство, може да доведе до озбиљних проблема у раду. Линукс је оперативни систем који „испод хаубе“ ради нешто другачије од Виндовса али у канцеларијским пословима, мултимедији и на интернету разлике заправо и нема. Стога је исплативо уложити мало времена и труда да бисте боље разумели како Линукс ради. Кад савладате основе и превазиђете разлике
које деле Виндовс и Линукс и најважније – кад превазиђете своје навике донете са Виндовса, моћи ћете да искористите пун потенцијал безбедног, модуларног, стабилног и за корисника лепо упакованог оперативног система. Ли нукс заједница ће вам са задовољством помоћи да прелазак са Виндовса на Линукс буде што лакши и безболнији.

Овај текст је у потпуности прекопиран из ЛиБРЕ магазина, број 05. Аутор текста је Слободан Узон. Издања ЛиБРЕ магазина можете бесплатно скинути са овог линка