Управо се враћам са Бетовена из Београдске Филхармоније, скидам монокл, цилиндар са главе, узимам књигу Ивана Тургењева – и то наравно фоткам је и објављујем на Инстаграму и Твитеру, пуштам лагано мелодију Баха на CD уређају, отварам флашу квалитетног црног вина, вечерам плодове мора у сосу од мадагаскарских маслачака и то исто фоткам и објављујем на Инстаграму и Твитеру и уживам у преосталом дану уз добру књигу јер филм никада не може да буде добар као књига.

Кад се будем пробудио, узећу неку од непрочитаних књига а таквих је мало и кренућу у шетњу. Свима ћу да се јавим са осмехом, ући ћу у радњу и уделићу комплимент љубазној касирици, отићи ћу у пошту да платим рачуне убијајући време које ћу провести у реду, читањем књиге наравно…то је мој живот, као што је и живот велике већине људи који су на нету, јер шта ћу…такав сам ти ја човек.

Сад ево ме узех свој iPad па рекох, ајд’ да напишем и ја нешто о тој причи која је била топ вест у Србији (уствари ево ме једем пилећа крилца уз ‘ладно зидарско пиво и размишљам како да се изборим са бубама у стану, појавиле се одједном ниоткуда а све су као да имају иза себе три факултета и 10 ратишта – долазила служба за дезинсекцију али изгледа џаба. Но вратимо се на тему).

Шта се десило?

…нека модна блогерка је објавила секс-и-градичну модну књигу са селфијима у којој између осталог пише мудрост „нису све ципеле за ципеларник неке су и за ормар“, клинке из основне школе су окупирале њен штанд на Београдском сајму књига и купиле комплетан тираж те је књига морала да се доштампава.

Неки полудебилни новинар је објавио видео са пар тинејџерских изјава тих клинки без икаквог скривања њихове фаце (малолетна су лица у питању) и тако их лепо објавио да лица и изјаве тих клинки види цела држава како би их неко у школи или на улици лакше малтретирао.

Jedan odlomak iz ovog remek dela

Један одломак из „Life and Style“ (преузето са Твитера)

Дан-два касније…у некој полу-духовитој емисији на тамо некој до-скора-кул телевизији, 5 маторих кловнова је исмевало те тинејџерске изјаве те деце а ценим да бар половина од њих има ћерке које су истог узраста као и ова деца са Сајма. Да ли би волели да се цела држава подсмева њиховим ћеркама?

Како ја сад могу да се подсмевам изјавама и избором тих клинки? Као клинац ја сам слушао MC Hamera и Vanila Ice и маторцима смо били смешни јер слушамо те дрекавце и облачимо се ко кримоси а и слушамо музику која није Ипче Ахметовски и Шемса Суљаковић која је њима била нормална и кул (а реално мало касније смо и њу слушали све у шес).
Нама реперима су тако били чудни и „нису они баш своји“ ликови који су се тад ложили на хеви метал, Металике и Секс-пистолсе па смо им се смејали јер су људи дебили како могу да слушају ту музику што нит има ритма нит је слушљива нит’ уз њу може да се игра (тј репује) чак је било и неких туча између тих репера и тих металаца у којима ја срећом нисам учествовао никад.

Двадесет година касније – ми репери слушамо и Металику и Пистолсе и Ипчета и Шемсу и Дорсе и Шабана и нису нам више уопште чудаци ти који се тако облаче и „фурају свој фазон“.

Данас, постоје деца која су живот посветила Џастинима Биберима, Селенама Гомез, Оне Дирекшнима и која су спремна да убију онога ко каже да су они тешко њеста и који су нама осталим – ФУЈ! Баш као што је и MC Hammer био „ФУЈ“ другима ономад и баш „ФУЈ“ као што је The Queen био нама „ФУЈ“ тад.

Та блогерка је нашла циљну групу и њен модни блог је усмерен њима – не нама дебељанима које заболе ђока да ли се боја ципела слаже са бојом косе и колоритмом комбинезона у јесењем периоду крај Велике Мораве док пецамо штуку. Мушкарцу, бар оном просечном већинском кад кажеш „мода“ – он то чује као „геј“ и занима га колико и политичара dual-boot.
Та иста блогерка од тог блога живи, наплаћује рекламе модних кућа на том блогу, реално – не ради ништа болесно, нелегално и слично. Све регуларно, бави се модом, клинке се ложе на ту причу, има огромну посету на блогу (закључујем по броју коментара на истом) и поприлично сам сигуран да лепо зарађује од тог писанија – и то је оно чиме се примарно бави и чему је посветила живот. Поштено ради и зарађује од тог рада, скидам капу.

Зашто је онда проблем што је она постала идол клинкама?
Можда боље да им идол буде Сораја? Зашто се нисмо бунили кад су књигу издале Нивес Целзијус (чија је књига исто својевремно била најчитанија), Ива Штрљић, Маријана Матеус и остале списатељице?

Odlomak iz knjige Marijane Mateus (preuzeto sa Tvitera)

Одломак из књиге Маријане Матеус (преузето са Твитера)

Идеално би било да је клинкама идол Марија Кири, Ада Бајрон Лавлејс и остале – али чек бре мало…ни нама нису идоли били Тесла или Пупин кад смо били клинци. Ко смо онда ми да паметујемо о избору и идолима деце?

Мени као класичној балканској сировини мода би можда и била занимљива за гледање да се уместо оних јадних, булимичних, умирем-ти-мајко, Етиопија стил, ако-прднеш-одлетећу, једем-зрно-пиринча-месечно, сисе-су-тако-демоде, измрцварених тек-пунолетних манекенки са упалим очима и дупетом левел рекет за стони тенис, којима је забрањено да се осмехну – модном пистом шетају „busty MILF“ и „kinky amateur“ жене које имају мало сала по куковима и које заболе она ствар за целулит на мало већој гузици.

Мени конкретно, у целој тој причи смета то што је деци занимљивија нека књига са селфијима од неке стого стручне књиге, али ценим да се против тога не може. Оно што је тренд тренд је. А и знате да су обично деца коју више занима наука (штребери) увек били угњетавани од стране кул клинаца спортиста којима је занимљивија не-наука.

Све у свему – пустуте те блогере и блогерке на миру, на свом блогу може да пише шта јој срцу мило (баш као што ја и други аутори овде пишемо) – бар док не решимо убитачније културолошке ударце у фацу попут Дискреција, Ајфонки, силиконских краљица и осталих поштених пичко-занатлија данашњице. Кад се њих решимо у медијима лако ћемо са Џастинима, модом и селфијима.