Super se stvar desila – sto godina pokušavam da se otkačim sa te zgubidanske mreže, te mojne zbog Kompjuteraš stranice – postoji već mnogo godina greota, te mojne zbog ljudi sa kojima imaš kontakata samo preko Fejzbuga, te mojne zbog ekipe iz osnovne ili srednje koju ne možeš više videti jer su po raznim Nemačkama i ‘merikama, te mojne zbog ovoga, te mojne zbog onoga…i nikako da zabatalim to.

I onda jednog dana, iz samo njemu znanih razloga, Fejzbug algoritam je ubio prirodni doseg objava (što bi ti razni rekli organic reach), te je od 11.500 ljudi koji su pratili stranicu Kompjuteraš na Fejzbugu – objave videlo maksimum 30 ljudi, umesto dotadašnjih minimum 2500 ljudi, a nekad i više od broja ljudi koje prate stranicu. Objavim jednom, objavim drugi put – piše ispod „objavu je videlo 4 osobe“. A eto, kapitalizam, pa je Fejzbug našao način kako da taj njihov algoritam bude prepečovan…uredno su mi izlazile notifikacije da „bustujem“ objave kako bi ih videlo više ljudi – odnosno ili da platim ili da niko ne vidi. Što bi Drakče iz one serije rekao, Fejzbuče – od mene možeš da dobiješ samo kurac….a za ostalo ćemo da se dogovorimo.

I ništa, objavim oproštajnu objavu na stranici, napravim lažni nalog sa privremenom mejl adresom, predam upravljanje stranice tom lažnom nalogu kojem stavim neku lako zaboravljivu lozinku i odjavim sebe sa stranice tako da više nisam njen vlasnik. Posle mesec dana vidim, tu objavu lajkovalo 5-6 ljudi….dakle ubijanje tog „organik riča“ je i dalje bilo na snazi. Doduše posle je stranica „Ludi Sistemaš“ nešto vezano za to ubijanje vidljivosti i pomenula Kompjuteraš te je došlo još lajkova.

Dakle, posle 6 godina postojanja zvanično vozdra Kompjuteraš Fejsbug stranici. Ende.

No, imam ja još jednu stranicu tamo, zvala se „Draža rešio da smrša“, ona tad nije imala problema sa vidljivošću i sve je na njoj radilo kako treba, ja tu objavljivao progres u muci koju mučim imena slanina na bulji i insulinska rezistencija u jetri, ništa politika pa čak ništa ni psovke…ali jednom prilikom objavim fotku iz svlačionice teretane u kojoj vežbam gde na sebi imam trenerku, gore go ali raširio peškir tako da se bukvalno videla samo gola ramena i gornji deo grudi….i meni Fejzbug obriše tu objavu zbog….eksplicitnog sadržaja??? Veli, erot’ka! Da su se bar videle debeljanske sise pa da ovaj skonta kao golotinja…ali nisu. Ispizdim, drugi žuti karton, istog trena ugasim i tu stranicu i mrš u pičku materinu. Neka ostane samo privatni profil…

…no mislim se…privatni Fejzbug profil, skoro svi prijatelji tamo sakriveni sa zida jer ogromna većina njih obično objavljuje samo neke budalaštine, citate iz knjiga, mudrolije, mudroserisanje, samoohrabrujuće bljuzge, milijarde slika dece, Bukovski citati, mačići, kučići, ono na šta žene nalete da netu da hoće da kupe pa ne znaju kako da sačuvaju pa sačuvaju tako što šeruju sebi na Fejzbug, pa religijska čuda, pa lajkuj slike bolesne dece, pa samo ustaša neće ovo podeliti na zidu, pa jedno sranje, pa druga sranja… koliko je taj sadržaj koji su objavljivali moji prijatelji sranje mogu dočarati tako što su meni bile zanimljive objave drugara iz škole koji je otišao u SAD i stalno objavljivao fotografije sa nekih gej žurki i okupljanja na koje je išao sa sve gejevima. Eto, gej žurke i gej okupljanja su meni bile tamo najzanimljivije objave – a čak i nisam gej. Bilo je možda još nekoliko normalnih profila sa normalnim objavama i fotkama, ostalo – plač majke Božje.

Ono što je valjalo na Fejzbugu su stranice i grupe, imalo ih je baš dosta kvalitetnih i zanimljivih, kako iz struke (Linuksi, sistemašenja, virtualizacije, hostinzi, Voredpresovi i ostala čuda), tako i onih humorističkih sa baš dobrim humorom.

Mogu to sve da pratim i bez Fejzbuga, sve te stranice sam skrkao u jedan folder u bukmarcima te kad poželim da vidim šta ima novo, jedan klik ih otvara sve…tako da mi je Fejzbug profil praktično nepotreban….što se na kraju završi tako što ja dovatim i „disejblujem“ profil i vozdra. Istina, ovo sam radio i ranije i uvek se vraćao nazad na Fejzbug zbog ovih „mojne-ova“ iz prvog pasusa, ali sad stvarno nemam čemu da se vratim što će reći „da sam izlečen“. Nisam obrisao profil jer mi ovako ostaju kontakti u Mesindžeru pa ako hoću da se čujem sa nekim „iz Nemačkih i Merika“ koji nemaju moj broj na Vejberima i Vacapovima…ovako ću, jedan na jedan, čak je i intimnije nego onako da mu kenjam ispod objava po komentarima.

Super je što mi je Fejzbug ubio Kompjuteraš stranicu pa posle indirektno i drugu stranicu koju sam imao, realno, onako po starom se ne bih nikada skinuo sa te mreže, tako da – hvala mu na tome, isto indirektno. Sad primećujem kod sebe i neki višak slobodnog vremena, počeo sam više da gledam filmove pa čak imam vremena i za poneki kurs na netu. Ako u proseku potrošimo 30 minuta na Fejzbugu (a budimo realni trošimo više) – to je bogami 15 sati mesečno, malo li je?

Ujedno i nauka drugima – ako imate nešto i oslanjate se isključivo na Fejzbug, Jutjub i druge servise koji nisu u vašem vlasništvu, uvek imajte na umu da jedan bag u nekom tamo algoritmu (zato ga i zovem FejzBUG) može da vam ubije biznis na mrtvo, ne samo bag, nego i da vam neko hakne profil i slično. Ja konkretno jedino čega sam vlasnik na ovom internetu je ovaj sajt na kojem ste sad, on se bekapuje na dnevnom nivou na dve lokacije te sve i da ga neko obriše sa servera podići ću ga na drugom u par komandi, sve ostalo gledam kao na „iznajmljivanje resursa trampom privatni podaci koji se mogu upotrebiti za plasiranje reklama za upotrebu tih resursa“.

I da, s obzirom na sve veću i veću pohlepu internet korporacija, da li je možda budućnost komunikacije na internetu u prošlosti ogledanoj u matorcima imena „forumi i IRC“, tj svojevrsni povratak u budućnost. Videćemo, vreme će pokazati. Ono što vidim kod klinaca je da im je komunikacija mnogo više u smeru 1-na-1, tj četovi, Vajberi,  Snepčetovi, obične SMS poruke i slično – sve manje ili nikako Fejzbuk a sve više Instagram – koji jeste u vlasništvu Fejzbuga ali za sad solidan proizvod sa, po meni, mogućom identičnom budućnošću kao i Fejzbug ili Nokija – tj „i njega će da useru“. Klinci obično dobro predviđaju budućnost, videćemo šta će biti….ako mene pitate, forumi su bili mama i voleo bih da se to vreme vrati (dada, baš sam matorac).