Ovo je jedan od onih postova za koje bih stvarno volio da budu jako dugi i komplikovani (jer jebote, brisanje šifre za nekoliko minuta apsolutno ne bi trebalo da bude moguće), a u stvarnosti ovaj post opisuje proces koji traje tipa pet minuta. Za one koje imaju malo iskustva sa Linuksom, napisao sam detaljan tutorijal, a za one koji imaju malo više iskustva, na kraju članka se nalazi tl;dr verzija koja se bukvalno sastoji od jedne rečenice.

Dakle, evo slijedi jedan detaljan tutorijal o tome kako izbrisati šifru u Vindovsu:

Šta vam je potrebno

  • Jedna Vindovs mašina kojoj želite da promijenite šifru*.
  • Jedan USB od 2GB prostora ili više.
  • Preuzet Ubuntu (stvarno nebitno koja je verzija, isprobao sam i sa 14.04.3 i 15.10 i viđao sam tutorijale koji su i sa 9.04 uradili isto) ili bilo koji njegov derivat (Kubuntu, Xubuntu, Lubuntu, Ubuntu GNOME, Linuks Mint ili možeš i moj omiljeni elementaryOS).
  • Računar koji može da butuje sa USB-a.

* Napomena: Ja sam lično testirao ovu metodu na Windows 7 računarima (nebitno izdanje) i na Windows 8 računarima (potrebno naglasiti da je bio lokalni login u pitanju, dakle nije bio login preko Majkrosoftovog naloga). Ukoliko pokušate ovu metodu na nekim drugim Vindovs izdanjima (desetka, XP, Vista, Windows 8 sa Majkrosoftovim nalogom), javite u komentarima kako je prošlo.

Korak 1: Stavi Ubuntu instalaciju na USB

Stvarno ne želim da trošim puno vremena na ovo jer ima pun k… tutorijala kako da ovo odradite. Ukoliko imate pristup Vindovsu, koristite Unetbootin. Ukoliko imate pristup nekom od Linuks derivata, nema bolje opcije od „dd“ komande:

sudo dd if=/put/do/datoteke/ime_iso_datoteke.iso of=/dev/sdaX

…gdje trebaš da zamijeniš sdaX sa imenom svog USB-a).

Korak 2: Pokreni „live“ verziju Ubuntu-a sa USB-a

Ovdje trebamo da napravimo jednu bitnu razliku između Windows 7 i Windows 8 (i novijih) sistema.

Windows 8(.1) ili noviji

Dakle jednog lijepog i sunčanog dana, neko u malom gradiću Redmontu u državi Vašington gdje je sjedište Majkrosofta je odlučio da je dobra ideja da Vindovs ostavi svoju particiju mount-ovanu čak i kada ti isključiš računar, jer time se, naravno, ubrzava pokretanje sistema za nevjerovatnih 0,3 sekunde (znači sada pokretanje Vindovsa traje revolucionarnih 35 sekundi umjesto 35,3). To znači da ukoliko pristupaš Vindovs particiji sa nekog drugog sistema, moraš da je mount-uješ samo kao read-only. Rješenje za ovaj problem je pokretanje cmd-a i pisanje sljedeće komande:

shutdown /s /t 0

…i onda ljudi kažu da je samo u Linuksu potrebno koristiti terminal.

Nakon ove komande, sistem se gasi u potpunosti i Vindovs particija ne ostaje mount-ovana.

Windows 7

Klikni Start i idi na Shut Down.


Dakle, kada isključiš računar, uđi u BIOS, izmijeni „boot order“ tako da butuje prvo sa USB-a. Stvarno mi se ne da puno zadržavati ni na ovom koraku. Dok se računar uključuje, kad ti se prikaže logo kompanije računara, udaraj po DEL(ete) tipki, pronađi „boot options“, stavi da prvo butuje sa USB-a i to je to. Ako se ne možeš snaći, imaš gomilu tutorijala na internetu.

Korak tri: Omogući „multiverse“ repozitorij

Znam, pitaš se: „Omogući šta!?!? Kojim ovaj jezikom priča?“, ali u osnovu sve što trebaš da uradiš je da klikneš na start dugme i počneš da skidaš softver. Kada to uradiš, vidićeš aplikaciju „Software & Updates“. Otvori je i prikazaće ti se nekoliko opcija. Neke su označene, neke nisu. Ti se pobrini da sve osim „Source code“ budu označene.

Ovako nekako

Ovako nekako

Kada si to uradio, klikni na „Close“ i vidićeš da će ti računar u sljedećih 10-ak do 15 sekundi raditi nešto. Sačekaj da završi i onda pokreni terminal (Start → Terminal) i Files (Start → Files).

Korak 4: Navigacija u potrebni direktorij preko terminala

Prvo što trebaš da saznaš jeste kako ti je Ubuntu imenovao Vindovs particiju. Da to uradiš, pogledaš na lijevu stranu Files-a i vidjećeš ovako nešto, samo bez ovih bezveze karaktera jer sam ovu sliku pronašao na internetu:

E sada, u toj listi ti neće baš bukvalno pisati Vindovs, već će, po mom iskustvu, većinom pisati veličina particije. Ukoliko znaš kolika je, klikni na nju. Ukoliko te dočeka ovako nešto:

…dobro si uradio. E, razlog zašto si morao ovo da otvoriš jeste da vidiš taj čudan niz karaktera koji će ti trebati vrlo brzo (u mom slučaju taj niz je „B21617CE16179309“). Sada kada ga otprilike znaš, vrijeme je da pišeš malo komandi u terminalu.

Prva koja ti treba zapravo instalira program koji ćemo da koristimo i glasi ovako:

sudo apt-get install chntpw

Zatim ti treba „cd“ komanda za navigaciju. Dakle kucaš:

cd /media/ubuntu/RANDOM_NIZ_WINDOWS_PARTICIJE/Windows/System32/config

Korak 5: Brisanje šifre

Sve što sada trebaš jeste da upišeš „sudo chntpw SAM“ i program će da se otvori. Izgledaće ovako:

Tu će ti prikazati neku listu, neke korisnike, neke druge pičke materine, ali u osnovi kada te pita da izabereš nešto, ti upišeš „1“ i pritisneš Enter, kada te pita da sačuvaš podatke, ti pritisneš „y“ (pažnja: pošto se i ja uvijek ovdje zajebem, na engleskoj tastaturi je „y“ gdje je na našoj „z“) i pritisneš Enter.

Ovaj program nudi i neke dodatne mogućnosti (mijenjanje šifre, pretvaranje korisnika u administratora i tako to), međutim po random iskustvima sa internetom koje sam pročitao, najsigurnije je izbrisati šifru i onda postaviti novu koristeći Control Panel, tako da ostale opcije nisam ni pokušavao.

Zadnji korak: Pozatvaraj sve, ugasi računar, pokreni Vindovs

Zatvori terminal, zatvori Files, kada vidiš čistu pozadinu klikni na zadnju ikonicu u gornjem desnom ćošku i izaberi shut down. Kada ti se računar isključi, izvadi USB i uključi računar ponovo. Sada će te dočekati Vindovs sa izbrisanom šifrom.
Dakle da sumiramo šta smo uradili u jednoj tl;dr verziji:

tl;dr verzija

Skini neki Ubuntu derivat, pokreni „live“ verziju, instaliraj „chntpw“ iz multiverse repozitorija (napomena: multiverse nije omogućen po difoltu), „cd“ u /media/ubuntu/IME_WINDOWS_PARTICIJE/Windows/System32/config“ i pokreni „sudo chntpw SAM“.

Ukoliko želite i vi da podelite sa zajednicom svoja iskustva, zapažanja, razmišljanja, uputstva ili bilo šta vezano za IT - dobrodošli ste na Kompjuteraš blogu. Više na ovom linku