Koja je to viša sila koja vlasnike firmi tera da otvore firmu u centru grada – na mestu gde u krugu od kilometar-dva ne može da se uparkira ni on, ni klijent koji dolazi da ga poseti, ni kupac, ni radnik koji svaki dan dolazi na posao? Opcija ti je da se uparkiraš ‘tamo negde u Vlasotincu’ pa da dođeš busem do ‘tu negde’ pa pešaka još 10 minuta ili da udeš u javnu garažu u platiš 16000 dinara mesečno za mesečnu pretplatu za parkiranje ili dnevnu kartu od 1500 dinara jer – nećeš se zadržati tu 1h ako radiš – a s obzirom da su javne garaže obično pa bar 2km od mesta gde radiš – opet te čeka pešačenje, gubljenje dodatnog vremena i para.

A šta je sa cenom kvadrata poslovnog prostora u centru koji košta ko da je pored mora na Havajima gde ti je Čarli Šin prvi komša?
Šta fali Petlovom/Banovom/Julinom brdu, Karburmi, Vidikovcu, Čukarici, Rakovici….šugavi? Isto odatle stižeš gde hoćeš u gradu za 20 minuta, obično ima mesta za parkiranje koliko hoćeš i besplatno a cena kvadrata poslovnog prostora niska. Kad će da se krene sa decentrizacijom centra Beograda? A onda nešto mozgam…cimanje li je onda onom kolegi što živi u centru da dođe do Petlovog brda? Opet isto.

Pa onda razmišljam nešto – generalno taj koncept „Moraš da sediš u kancelariji i da odatle radiš sa svog laptopa“ – čemu i zašto? Razumem ja taj balkanski mentalitet „jes da mu dam da radi od kuće pa da ne radi ništa“ – ali mora se malo staviti i test poverenja na probu a i ponešto i novo uvesti (iako ovaj koncept itekako nije nov u svetu se primenjuje od kad) – a on ako se pokaže kao krivina od kuće – opomena, žuti karton, crveni karton i ispadaš iz tima, vlasnik si firme – možeš i trebaš tako.

Generalno poslovi koji se rade sa laptopa – zašto je bitno da budu iz kancelarije gde su ostale kolege grupisane u jednu skupinu? Serveri ti obično u hausingu kod nekog provajdera ili nekom data centru tipa Hetzner, Ninet, Amazon, Azure ili gde god i svakako im pristupaš preko neta, a net imaš kući, imaš firmin VPN da se nakačiš na firminu mrežu pa samim tim i pristupima lokalnim resursima, gitu/svnu/serverima, imaš Skype (može i onaj For Bussiness) ili Hangouts za komunikaciju i video pozive, imaš mobilni telefon gde firme obično uzimaju pakete sa neograničenim razgovorima između zaposlenim, imaš projekat na kojem radiš i task koji moraš da završiš – project manager prati tvoj rad…krivinariš – otkaz, ne kriviniriš nikom ništa.

Kroz ovo prolaziš kad ideš na posao, kroz ovo prolaziš kad se vraćaš sa posla – i onda te pitaju što su umoran i nadrndan

A NARAVNO – BODUJU SE REZULTATI RADA kao i do sad – samo što sad ne morate da sedite jedni do drugih. Ja čak pretpostavljam da bi se taskovi završavali mnogo brže kad bi se radilo od kuće nego sa posla.

Šta dobijaš a šta gubiš time što će radnik da ti radi od kuće a ne iz kancelarije?

Ovaj koncept rada od kuće primenjuje jedna od najuspešnijih firmi na svetu – Automattic Inc koja posluje nikad bolje u zarađuje bogaoca para od svojih proizvoda poput WordPress.com platforme, WooCoomerce, VIP Cloud hosting, JetPack Premium, Vaultpress i sličnih freemium proizvoda te je zatvorila svoju uber-luksuznu kancelariju u Kaliforniji – jer niko od njenih radnika nije dolazio na posao…svi su radili od kuće – remotely….cimanje do posla ih je smaralo – iako su im radni uslovi bili san snova….jednostavno, radije ljudi rade od trošne kuće gde su blizu svoje porodice i u poznatoj sredini – nego u nekim high-tech full HD kancelacijama (više o ovome na ovom linku) sa besplatnim restoranima, teretanama, bilijarima i slično. Na kraju krajeva – ljudi su to.

Razvojem interneta i daljinskim radom preko njega – kancelarije po meni postaju sve manje i manje potrebne, nešto poput fiksnih telefona ili muzičkih diskova. Naravno – postoje poslovi za koje je bitno da ste onsite i ne može sve od kuće – te se mora napraviti plan na nivou firme ko može a ko ne…
Da bacim na papir šta se dobija a šta gubi ovim načinom rada.

DOBIJAŠ – Srećnije pa samim tim i mnogo učinkovitije radnike

Probude se, istuširaju, doručkuju, skuvaju kafu, sednu za laptop, prijave se i rade…ne moraju da sedaju u kola ili da se guraju u nekoj šklopociji od javnog prevoza na plus ili minus 40 svaki dan sa džeparošima i mrziteljima kade – pa dolaze nadrkani ili nespremni za rad, nemaju velike račune za gorivo, nema ‘Šefe neće kola da mi upale ne mogu dana da dođem na poso ili ću da dođem ali da kasnim 2 sata’, ako im je dete bolesno mogu opušteno da budu sa njim kući da ga leče i da rade u paraleli bez da ikoga mole tugaljivim tonom, nedobog klinac padne u školi i polomi ruku, nema dres koda mogu da se šetaju i u ćega i majici na bretele level „Tadićevka“ – mogu da stignu do njega za 10 minuta umesto sat vremena ako nije gužva.

Naravno – ako mora da se dođe u kancelariju ili klijenta zbog ‘više sile’, sastanka, face2face dogovora oko novog projekta i slično – mora i nema pregovora, sila boga ne moli.

DOBIJAŠ – Radnike koji će ti mnooogo ređe davati otkaz

…ovo je zapravo direktno povezano sa prethodnom tačkom a vlasnici firmi dobro znaju koja je muka kad odličan radnik koji je zabrazdio duboko u neki projekat – ode iz firme….cimaj se, traži radnike, testovi, pa da li će on moću da se snađe tu, pa kad ga primiš, ajde obuka XXX meseci, čekaj da se privikne na novu radnu okolinu, pa startne greške (ma koliko da je bio iskusan na prethodnom poslu zbog treme ili ko zna čega će ih u startu praviti sigurno)…pa i kad ga obučiš i središ za posao i zalaufa se svom snagom….izleti mu posao koji daje 100€ veću platu…i on ode a vi – ajd’ opet sve iz početka.

DOBIJAŠ – Mogućnost da zaposliš mnogo jače mozgove

Tebi kancelarija u Beogradu a zamisli – u Somboru ima lik koji ubija sa znanjem, pegla prijavljene bagove u letu, kod rastavlja i spaja na sitne atome, zna sve i svašta – jednostavno….čovek ludak. Video oglas u novinama, video lokacija Beograd – i šta će…ili da odustane ili da se cima da putuje iz Sombora kod tebe u tu kancelariju u Beogradu ili da se preseli u Beograd i plaća stanarinu, karte nazad da vidi porodicu u Somboru koja odbija da se preseli.

Ovako, prođe razgovore za posao, prođe testove znanja – ajd to neka bude iz firme, probni rad 2 nedelje – od kuće, pokaže se….radiš za nas…slaćemo ti taskove preko našeg ERP ili ticketing sistema, daješ procenu u čovek-danima il čovek-časovima koliko će ti trebati vremena, čuješ se sa project menadžerom preko službenog telefona ili konferencijskog poziva, stalno ste na vezi preko četa – i ajde lagano. Isto – računa se rezultat – pokažeš se dobro dobrodošao, pokažeš se loše – vozdra.

DOBIJAŠ – Manji račun za struju i ostale stvari

OK, ovo nije baš toliko bitna stavka poslodavcima – ali opet, zašto ne uštedeti kad se već može – klima ne mora da radi u svim kancelacijama, radnik troši svoju struju od kuće za laptop i monitor, kuvaju sebi svoju kafu kući sa svojom strujom, ako im se pije voda ne mora ona kupljena ladna nego se sami snalaze kući, nema besplatne kafe/sokova/vode/ostalo – koje vi plaćate

GUBIŠ – Ne možeš da lično pratiš šta zaposleni radi

Mada, sve se plašim da si mu i do sad sedeo iza leđa ili buljio u VNC viewer šta radi na kompjuteru? Ako mu do sad nisi verovao da radi dobar posao – zašto bi mu verovao i do sad…ako je slabo radio u kancelariji sigurno će slabo raditi sve i da ti sedi u krilu…a opet i kontra – taj radnik što ti radi dobro – misliš li da će raditi lošije ako radi od kuće?

Tu je i mala obuka oko ponašanja na uređaju koji je nakačen na kompanijsku mrežu, njegovoj bezbednosti i slično – jer nisu svi sistemaši, programeri se recimo poprilično malo razumeju i IT bezbednost.

GUBIŠ – Direktan kontakt sa zaposlenim

Ne možeš da ga cimaš da dođe u salu za sastanke da nešto prozboriš sa njim na brzaka, ne možeš da organizuješ sastanak oko novog projekta za sat vremena (ali možeš za sutra ili za za 2h ako je radnik u istogm gradu) i ne možeš da ga nešto malo-malo pitaš direktno…ali – tu su čet, mobilni telefon, čet i na mobilnom telefonu, Viber i ostala čuda. A naravno – radniku neće biti ali ama baš nikakav problem da dođe na 5 dana da radi iz kancelarije dok se prođu ti brainstorm dogovori oko projekta i slično – ako mora face2face. Za sve ostalo tu su e-sredstva komunikacije i 21. vek.

Nije baš uvek izvodljivo da se može raditi od kuće

Naravno, postoje IT poslovi za koje se od radnika traži da baš mora da bude u kancu kao i radna mesta koja su vezana za drugi hardver koji mora biti u kancelariji (štampači, inspektori i razni specifici)…ali naravno, treba definisati na nivou firme ko je to ko može da radi od kuće i koliko, kad mora da se pojavi na poslu i za koje vreme u slučaju potrebe i svašta nešto…ali sam poprilično siguran da veliki deo poslova, pogotovo vezanih za čisto programiranje – može od kuće. Java developeru je sa tehničke strane isti đavo da li će programira iz kancelarije ili od kuće – ali sa ljudske strane mu i te kako nije isti đavo a naravno, možda neko traži način da pobegne od kuće i vrišteće žene na 8h.

Evo, primer recimo ja koji sam čist sistemaš, dakle neko od koga se očekuje da obleće oko radnika koji nešto džvrdžnu na kompjuteru ili pojebu štampač ili koji mora da se pojavi iznad servera koji je geknuo ili lično zameni hard disk ili ovoono – od 2007-e koliko se zvanično bavim ovim poslom u dve ozbiljne firme, možda sam sve ukupno i u totalu bio možda maks maksimuma 3 meseca bio primoran da budem onsite i pored korisnika.

Većinu problema koje je korisnik imao rešavao sam preko VNC-a ili RDP-a a to mogu i od kuće a ono što nisam mogao od kuće jeste konfigurisanje razne nove opreme ili reinstalacije nevirtualizovane opreme (laptopovi, fizički serveri, mrežni štampači i slično), problema koje korisnik napravi u radu (čitaj – iščupa neki kabl odnekud pa prijavi da je crko štampač) i slično. On-site posete klijentima sam imao ili zbog radionica koje sam držao sa drugim kolegama od dan-dva ili zbog kraha baze podataka od isto nekoliko dana….a ovih ostalih 9 godina i 9 meseci – džaba sam trošio svoje gume na kolima, gorivo, vreme u prevozu, struju, kafu, vodu, sokove, Guarane, čajeve i ostalo poslodavcu i sve ostalo – sve sam mogao od kuće i o svom trošku, sa sve svojim laptopom i svojim monitorom.