Линукс ‘не забада’

Ваши текстови, Линукс

Да се одмах разумемо – користим Линукс и користићу га. Овај текст је написан у Либре Офису на КДЕ Неону (који бих свима препоручио). Користим га већ неко време на свом лаптопу и систем ме одушевљава. КДЕ, који је невероватно лаган и који троши веома мало ресурса. Поред тога је веома стабилан и све ради „out-of-the-box“. Где је онда проблем?

Поред лаптопа имам и десктоп рачунар, који не користим толико често, али ту је у соби, чами и чека да га кад-кад покренем. Последњи пут сам га покренуо пре неких месец дана, јер ми је требао да пребацим неке битне снимке из телефона. Пребацио сам тада и то користећи Манџаро Дипин (Manjaro Deepin).

Има неколико месеци како сам на десктоп машини инсталирао Манџаро Дипин. Углавном сам користио Убунту (Дебиан) базиране системе на рачунару и реших да видим како је то када се користи нешто другачије. Да не буде више „apt-get“ него да пробам мало „pacman“. Лаптоп користим за свакодневни рад и ту нисам хтео да експериментишем и зато је десктоп послужио као тест машина. И на први поглед Манџаро ме је одушевио. Поприлично је брз, све што ми је требало сам инсталирао без проблема. Код њега ме је чак и одушевило што сам у пакетима нашао „openjfx“ верзију 8, које нема у другим дистрама, а која ми је требала због неких пројеката.

Одушевљење је трајало све до данас. Као што сам рекао, пре месец дана сам пребацио неке снимке у рачунар и до данас га нисам палио. Данас покренем рачунар, покренем Дипин (јер имам и Виндовс 10 инсталиран на рачунару), дође до дела за логовање, укуцам лозинку који користим на свим рачунарима, кад оно – „wrong password“. Рекох можда сам брзо куцао, укуцам поново – „wrong password“. Рестарт рачунара. Опет логин, опет укуцам лозинку, неће да се улогује, пријављује да је погрешна.

Ок, већ ми иде на живце, али нема везе, полако, решићемо. Притиснем CTRL+ALT+F2, уђем у терминал, укуцам корисничко име, укуцам лозинку (који сам тамо куцао бар 10 пута) и нормално улогујем се преко терминала. Рекох, можда нешто забада због ажурирања неког, јер одавно нисам ажурирао. Укуцам команду „sudo pacman Syu“ и прође апдејт без проблема. Вратим се на логин преко графичког интерфејса, укуцам лозинку, неће. Рестарт рачунара, опет да се улогујем – неће – „wrong password“. Ок, идемо опет у терминал. Падне ми на памет да је нешто проблем до „keyboard-layout“ подешавања (да није неким случајем подешена ћирилица, па да зато не препознаје лозинку), преко терминала у фајлу подесим српску латиницу, која ми је увек примарна на рачунару, назад на логин, неће. Већ крећу живци да раде. Терминал, подеси „keyboard layout“ на US, поново покушај логина, неће. Ок, ај заменићу лозинку за корисника. Терминал, „passwd“, укуцам налог, укуцам тренутну лозинку, укуцам нову, поновим нову (овога пута ставим само бројеве – 123 – да бих препознало независно од лејаута тастатуре). На логин, укуцам нову лозинку (123), неће. Рестарт компа, дође до логина, укуцам лозинку – порука – „wrong password“.

Ту већ почињем да псујем и Линукс и Манџаро и Линуса и све по списку редом. Већ пада мрак на очи, и већ видим како са уживањем бришем партиције где је Манџаро. Ипак, нисам баш толико полудео, сетим се да су још увек тамо снимци.

Рестарт, улогуј се на Виндовс, скидам LinuxReader (програмчић који омогућава да се из Виндовса приступи Линукс партицијама). Пребацуј снимке на NTFS партицију. EaseUS Partition Master покрећем и са осмехом на лицу бришем Манџаро (који вероватно никада више не инсталирам).

Ипак на крају проблем решен. А да, Линукс никада не забада.

PS: Да не буде да нисам рекао, падања Виндовса и проблеме са њим сам и престао да бројим.