Da se odmah razumemo – koristim Linuks i koristiću ga. Ovaj tekst je napisan u Libre Ofisu na KDE Neonu (koji bih svima preporučio). Koristim ga već neko vreme na svom laptopu i sistem me oduševljava. KDE, koji je neverovatno lagan i koji troši veoma malo resursa. Pored toga je veoma stabilan i sve radi „out-of-the-box“. Gde je onda problem?

Pored laptopa imam i desktop računar, koji ne koristim toliko često, ali tu je u sobi, čami i čeka da ga kad-kad pokrenem. Poslednji put sam ga pokrenuo pre nekih mesec dana, jer mi je trebao da prebacim neke bitne snimke iz telefona. Prebacio sam tada i to koristeći Mandžaro Dipin (Manjaro Deepin).

Ima nekoliko meseci kako sam na desktop mašini instalirao Mandžaro Dipin. Uglavnom sam koristio Ubuntu (Debian) bazirane sisteme na računaru i reših da vidim kako je to kada se koristi nešto drugačije. Da ne bude više „apt-get“ nego da probam malo „pacman“. Laptop koristim za svakodnevni rad i tu nisam hteo da eksperimentišem i zato je desktop poslužio kao test mašina. I na prvi pogled Mandžaro me je oduševio. Poprilično je brz, sve što mi je trebalo sam instalirao bez problema. Kod njega me je čak i oduševilo što sam u paketima našao „openjfx“ verziju 8, koje nema u drugim distrama, a koja mi je trebala zbog nekih projekata.

Oduševljenje je trajalo sve do danas. Kao što sam rekao, pre mesec dana sam prebacio neke snimke u računar i do danas ga nisam palio. Danas pokrenem računar, pokrenem Dipin (jer imam i Vindovs 10 instaliran na računaru), dođe do dela za logovanje, ukucam lozinku koji koristim na svim računarima, kad ono – „wrong password“. Rekoh možda sam brzo kucao, ukucam ponovo – „wrong password“. Restart računara. Opet login, opet ukucam lozinku, neće da se uloguje, prijavljuje da je pogrešna.

Ok, već mi ide na živce, ali nema veze, polako, rešićemo. Pritisnem CTRL+ALT+F2, uđem u terminal, ukucam korisničko ime, ukucam lozinku (koji sam tamo kucao bar 10 puta) i normalno ulogujem se preko terminala. Rekoh, možda nešto zabada zbog ažuriranja nekog, jer odavno nisam ažurirao. Ukucam komandu „sudo pacman Syu“ i prođe apdejt bez problema. Vratim se na login preko grafičkog interfejsa, ukucam lozinku, neće. Restart računara, opet da se ulogujem – neće – „wrong password“. Ok, idemo opet u terminal. Padne mi na pamet da je nešto problem do „keyboard-layout“ podešavanja (da nije nekim slučajem podešena ćirilica, pa da zato ne prepoznaje lozinku), preko terminala u fajlu podesim srpsku latinicu, koja mi je uvek primarna na računaru, nazad na login, neće. Već kreću živci da rade. Terminal, podesi „keyboard layout“ na US, ponovo pokušaj logina, neće. Ok, aj zameniću lozinku za korisnika. Terminal, „passwd“, ukucam nalog, ukucam trenutnu lozinku, ukucam novu, ponovim novu (ovoga puta stavim samo brojeve – 123 – da bih prepoznalo nezavisno od lejauta tastature). Na login, ukucam novu lozinku (123), neće. Restart kompa, dođe do logina, ukucam lozinku – poruka – „wrong password“.

Tu već počinjem da psujem i Linuks i Mandžaro i Linusa i sve po spisku redom. Već pada mrak na oči, i već vidim kako sa uživanjem brišem particije gde je Mandžaro. Ipak, nisam baš toliko poludeo, setim se da su još uvek tamo snimci.

Restart, uloguj se na Vindovs, skidam LinuxReader (programčić koji omogućava da se iz Vindovsa pristupi Linuks particijama). Prebacuj snimke na NTFS particiju. EaseUS Partition Master pokrećem i sa osmehom na licu brišem Mandžaro (koji verovatno nikada više ne instaliram).

Ipak na kraju problem rešen. A da, Linuks nikada ne zabada.

PS: Da ne bude da nisam rekao, padanja Vindovsa i probleme sa njim sam i prestao da brojim.

Ukoliko želite i vi da podelite sa zajednicom svoja iskustva, zapažanja, razmišljanja, uputstva ili bilo šta vezano za IT - dobrodošli ste na Kompjuteraš blogu. Više na ovom linku