За десетак еура мјесечно, не може се много тога урадити. Можете изаћи једном мјесечно и купити три-четри пића у неком клубу, најести се у неком ресторану једном или два пута, провозати се једно 50-ак до километара аутобусом и назад и можда попити кафу успут док сте већ тамо или евентуално купити једну књигу мјесечно. Међутим, постоји једна ствар за коју многи од нас дајемо 10-ак еура мјесечно, а не искориштавамо је довољно – да, причам о интернету.

Наочаре за компјутер
То чудо које је постало свакодневни дио наших живота, а кошта много мање него што мјесечно потрошимо на неке глупости које нам и нису баш потребне – типа кафе (мислим на оне у кафићима), цигаре и тако сличне ствари.

Сматрам да је термин „интернет овисност“ продавање магле. Не постоје овисници о интернету. Постоје овисници о неколико специфичних сервиса (већином Фејсбук, Твитер, YouTube, Skype, разне онлајн игре…) које игром случаја функционишу преко интернета. Такве особе нису овисне о интернету. Такве особе су овисници тих неколико сервиса – не о цијелом интернету. А интернет пространству једноставно нема краја…

Требало ми је укупно пет секунди да сазнам да је Интернет прије око годину дана (у септембру 2014.) прешао магичну бројку од једне милијарде сајтова, док је број корисника интернета у јулу прошле године процијењен на неких 2.925.249.355 корисника (да вас не смарам сад методологијом која је коришћена, одавдје сам извукао бројке). И сада, од те милијарде сајтова који постоје тренутно, некако се увијек враћамо на тих неких 4-5 сајтова које посјећујемо свакодневно (или готово свакодневно). Када би свако од вас направио листу и издвојио пет сајтова које најчешће посјећује, отприлике у 95 посто случајева би се ту у топ 5 нашли Фејсбук, YouTube и Гугл.

Ајде, и мене је живо занимало које сајтове ја најчешће посјећујем, а пошто интернету највише приступам преко својег лаптопа користећи Фајерфокс, одлучих да инсталирам Interest Dashboard додатак. Вртим га већ нешто дуже од 30-ак дана, и ево како изгледају моји досадашњи подаци:

Листа 20-ак кул сајтова за које би требао да знаш
Дакле, листа топ десет сајтова које посјећујем користећи Фајерфокс изгледа овако:

  1. Твитер
  2. elementaryos.stackexchange.com (мјесто на којем одговарам на питања везана за elementary OS)
  3. Гуглова претрага
  4. DuckDuckGo (aлтернатива за Гуглову претрагу која је мени чак и боља од Гуглове и искрено сам изненађен што је испод Гугла на овој листи)
  5. YouTube
  6. t.co (твитеров скраћени URL када отворим неки екстерни линк)
  7. Reddit
  8. Google Plus
  9. Hacker News (агрегатор вијести везаних за технологију)
  10. Гуглова претрага (опет)

Наравно, рећи да су ово сајтови које најчешће посјећујем… и није баш најтачније: са GitHub-ом сам се, поред што га посјећујем у Фајерфоксу, конектовао најмање 700 пута преко терминала (а у реалности и још више пута јер ова бројка не приказује колико сам пута преузео неки код са GitHub-а), са својим мејл провајдером (у мом случају Mail.Ru) сам се конектовао ко зна колико пута узимајући у обзир да ми Thunderbird стално ради у позадини (а и апликација на телефону такође) и провјерава мејлове, Pocket апликацију на свом телефону нисам затворио већ мјесец дана сигурно (нешто више о њој убрзо), телефон ми се стално конектује са Google Play сервисом и провјерава има ли неко ажурирање за апликације које имам инсталиране, Slack непрестано ради јер се преко њега чујем са неколико тимова са којима сарађујем…

Међутим поента је да свако од нас има тих неких 10-ак до 15 сајтова које редовно посјећујемо и то сматрамо коришћењем интернета потпуно занемарујући оних осталих 999.999.985 других сајтова што постоје. Шта се крије међу оних 999.999.985 других сајтова? Шта ли је све са њима могуће постићи? Може се слободно рећи да су могућности неограничене. И ту долазимо до саме теме овога чланка: моје препоруке за сајтове (или веб сервисе) који на нашим подручјима и нису баш толико познати, а нуде много тога. Листу сам поредао од оних о којима имам највише да пишем према онима о којима имам мање да пишем.

Дакле, ако она слика представља топ 10 сајтова које посјећујем користећи Фајерфокс, ова листа представља топ 10 сајтова које би препоручио.

1. Pocket

Pocket је веб сервис који својим кориснима омогућава да сачувају неки чланак, слику, видео или сајт. Е сада, овако речено, то звучи глупо, али у реалности, ово је вјероватно један од најкориснијих сервиса у мом арсеналу.

У основи, свако од нас бар једном дневно налети на нешто на интернету што му се чини занимљиво, али је или предугачко да би сада читао (наравно, ово се не односи на наше портале гдје су вијести два реда дугачки и мучиш се да уочиш та два реда од оних 18 реклама које ти избаце), или налетиш на неки видео који се чини добар али предуг да би му сада посветио довољно пажње, или у било којем случају када ти је једноставно или мрско или немаш времена да се посветиш нечемо одма. У том случају, отвориш чланак, кликнеш на једно дугме и Pocket ти га сачува да конзумираш садржај касније. Оно за шта мени најчешће служи јесте да убацим гомилу чланака у њега који се онда аутоматски преузму на мој телефон и могу их читати и када немам приступа интернету.

Негативна страна: Јебига, све што сачуваш се сачува тамо негдје на неком серверу у Америци.

2. GitHub

Овај сајт сам препоручио најмање сто пута, али ево и сто први пут. GitHub је намијењен програмерима и свима онима који желе то да постану.

Нуди бесплатно чување кода – јавно или (ако-платиш-мало) приватно. Уколико си љубитељ софтвера отвореног кода (а ја итекако јесам), стварно нема разлога зашто га не би посјетио и изгубио се у мору којег чини 27 милиона пројеката на којима сарађује 11 милиона корисника.

Уколико ниси фан софтвера отвореног кода, а опет те занима програмирање, GitHub ти може послужити да видиш како изгледа код особа са више искуства од тебе. Уколико си веб дизајнер или желиш да водиш свој веб сајт, можеш да користиш GitHub као хостинг сервис (читав мој сајт је доступан онима који желе да виде код који га покреће).

О приликама које GitHub нуди програмерима сам већ писао неколико пута, тако да се нећу пуно задржавати на овоме (дијелом јер ми је мрско исту ствар писати већ пети пут, дијелом јер би сморио све не-програмере).

Е сад, све би то било бајно и сјајно да се у посљедње вријеме та колаборација која је у почетку била фокусирана на програмере није мало проширила. Сада људи преко њега пишу књиге, дијеле рецепте, дијеле музичке ноте, пишу законе, постављају мапе (и приказују како су се мијењале кроз историју), праве листе корисних ствари, организују путовања, постављају позивнице за вјенчања…

Дакле, да скратим, уколико желиш да сарађујеш са неким док пишеш нешто (био то код, књига, чланак…) и да то нешто буде доступно цијелом свијету, GitHub је мјесто за тебе.

Негативна страна: За разлику од својих мање познатијих конкурената, GitHub не даје бесплатно опцију да креираш приватне репозиторије.

3. Spotify

Spotify је сервис за стримовање музике (типа Deezer и слични), међутим, по моме неком искуству, његова колекција музике је толико огромна да се не може мјерити ни са којим конкурентним производом (добро, осим YouTube-а, али доћу до тога).

Разлог зашто овај сервис није познат на нашим просторима јесте… па зато што није доступан на нашим просторима (јер јебига, живимо ту гдје живимо). Међутим, посједује једну опцију коју ја редовно искориштавам у своју корист – „Vacation Mode“. У основи, та опција је замишљена за оне који су из неке од подржаних земаља. Њима ова опција омогућава да користе Spotify док путују у неку земљу коју он не подржава (корисници који не плаћају сервис имају право да га користе 14 дана). Е сада, нама, који смо из неподржаних земаља ова „могућност“ доноси прилику да се једном сваких 14 дана претварамо да смо из неке подржане земље (ја, на примјер, користим бесплатан VPNBook), пријавимо се и то је то. 14 дана неометано можемо да користимо Spotify.

Е сада, разлог зашто га преферирам испред YouTube-а за слушање музике јесте тај што YouTube није дизајниран за слушање музике јебига. Да би преслушао све пјесме одређеног извођача, требам знати листу тих пјесама па тражити једну по једну. Наравно, налетио бих на најмање једну која или није доступна на YouTube-у, или је доступна а боље да није јер је квалитета ужасна. Овако, упалим Spotify, укуцам име извођача у претрагу и добијем комплетну листу његових албума и могу слушати редом шта хоћу. Плус, док сам користио YouTube, имао сам обичај да правим плејлисте пјесама које ми се свиђају. Онда када се вратим на ту листу налетим на бар једну која је уклоњена са YouTube-а. Наравно, YouTube неће нимало да ми помогне па ми ни не каже како се звала та што је уклоњена. Овако, Spotify ради све за мене, моје је само да слушам.

Негативна страна: Бесплатан кориснички рачун значи да ће ти музику прекидати рекламе на типа минуту сваких сат времена. Обично врте једне те исте, па сморе брзо.

4. Kindle (и /r/freeebooks)

Kindle је сервис иза које стоји компанија Amazon (за коју сте вјероватно чули). Они нуде неколико специјално дизајнираних таблет уређаја са циљем да служе за читање књига (и да нису напорни за очи док их читате).

Ако не желите да купите неки од читача (а наравно, ријетко ко би са наших простора дао стотињак долара за тако нешто), Amazon се потрудио да направи апликацију за Виндовс, Mac, Андроид, iOS и Blackberry. Уколико ипак користите неки неподржани уређај (типа ја који користим Линукс), ту је веб интерфејс. Е сада, уколико имате апликацију, логично је да би вам требале и неке књиге да читате преко ње. Без обзира која књига да вам падне на памет, велика је шанса да ћете налетити на њу. Међутим, нису све бесплатне. Нема везе, клик на категорију која те занима, сортираш по цијени (од најмање према највећој) и налетићеш на стотине бесплатних.

Уколико то није довољно (а реално, никада није довољно бесплатних ствари), ту на сцену ступа r/freeebooks. И ако не знаш шта је Reddit и како функционише, лако ћеш се снаћи. Дочека те списак књига, прелисташ, видиш која ти се свиђа, отвориш линк и „купиш“ је. Овдје се већином постављају књиге које су у том тренутку на стопостотном снижењу, тако да је мала шанса да ћеш на њих налетити на неки други начин. Дакле, посјетиш са времена на вријеме, зграбиш књигу која ти се учини занимљивом и тако пуниш своју колекцију. Ја сам редовно провјеравао сајт неких мјесец-два и сакупио 200-тињак књига које би ме изашле сад кад бих куповао неколико стотина долара сигурно.

Негативна страна: r/freeebooks често буде пун књига са рецептима. Јебига, некима од вас то можда и одговара, али мене апсолутно не интересују. Ја сам више фан фантазија када су књиге у питању.

5. OpenShift

OpenShiftOpenShift је сервис намијењен онима који желе да хостују свој веб сервис а јебига, немају свој сервер. Потпуно бесплатно нуди хостовање три веб апликације, сваке са једним гигабајтом простора и заједничком HTTPS заштитом. У понуди имају отприлике сваки Open Source веб сервис који вам падне на памет. Навешћу неколико (по мени) популарнијих: платформе за блоговање (WordPress, Ghost, Jekyll), Piwik, ownCloud, Tiny Tiny RSS, Drupal…

Е сад, прије него што кажете да вам тако нешто не треба, врло је лако пронаћи неки користан начин да се искористи ово. У мом случају, једну од три веб апликације сам искористио за Piwik аналитику (и тако се ријешио још једног Гугловог сервиса пошто Гугл и не волим баш), преко друге водим свог Твитер бота, а за трећу се још увијек одлучујем шта ћу са њом (на крају ће то вјероватно да буде Tiny Tiny RSS да се ријешим Feedly-ja).

Негативна страна: Бесплатна верзија не омогућава да користите сопствене домене.

6. Wait But Why

је, укратко речено, блог на енглеском језику. Међутим, од толиког мора блогова који се налазе на интернету, овај је по мени врло специфичан. Поред тога што његов аутор прича о врло нестандардним темама за блоговање, теме су обрађене врхунски (свако их може разумјети), а сваки чланак је обично поприлично дуг и детаљан.

Издвојићу неколико мени врло драгих:

Међутим моји апсолутни фаворити су фантастични чланци о умјетној интелигенцији (први је The AI Revolution: The Road to Superintelligence , а наставак тог чланка је The AI Revolution: Our Immortality or Extinction). Уколико ти енглески није јача страна, договорио сам се са власницима сајта да преведем ове чланке о умјетној интелигенцији на „нашки“ језик. Први дио је већ преведен, други је у плану (кажем ово јавно да вршим притисак на себе да више и други преведем). Можда се нађу на Компјутерашу, можда на мом блогу, можда на неком трећем мјесту, не знам за сада. Уколико ти ово звучи интересантно, прати Фејсбук страницу са мог блога и сазнаћеш кад дође до њихове објаве.

Негативна страна: Па једина негативна страна која ми пада на памет јесте што је мало напорно читати чланке који дођу и преко 7000 ријечи.

7. Coursera / edX / MIT OCW

Coursera, edX и MIT OCW… океј, ово су заправо три сајта, али сва три служе за исто, па сам их груписао овако.

Јесте ли се икада запитали какав је осјећај студирати на неком свјетски познатом факултету типа МИТ, Станфорд, Харвард, Принстон… Е фора је у томе што ти велики факултети имају хиљаде онлајн курсева (од којих је већина на енглеском језику) које можете похађати потпуно бесплатно. Уколико желите и потписани цертификат уз то, цијена је обично ту негдје око 40-ак еура (што је чак и за наш стандард сасвим прихватљиво).

Coursera сарађује са 50-ак универзитета широм свијета, edX ради неку комбинацију па га користи и 30-ак универзитета и неколико компанија, а MIT OCW је убједљиво најпроширенији списак онлајн курсева које нуди MIT (мада не нуди сертификате).

Још једна платформа вриједна помена је Udacity који је покушао да сарађује са универзитетима колико се ја сјећам, па када су се универзитети одлучили за edX или Courserа-у, одлучили су да сарађују са компанијама, тако да нуде курсеве које су креирале фирме Гугл и Фејсбук.

Негативна страна: Већином мораш да платиш да би добио некакво признање да си завршио курс.

8. Unsplash

Unsplash је користан уколико тражиш нову позадину за своје уређаје или неке слике које слободно можеш да користиш на било који начин који ти падне на памет. Препун је фантастичних слика чији су се аутори одлучили да лиценцирају своје слике на начин да их свако може искористити за било шта што му падне на памет.

Оно што ми је поготово занимљиво јесте да је компанија (добро, стартап заправо) Crew која је покренула овај пројекат била пред банкротом када је покренула овај пројекат, те захваљујући управо популарности овог пројекта на којем су радили у својем слободном времену успјела да стане назад на ноге.

Негативна страна: Претрага и није баш најбоља јер јебига, слике су у питању, не текст.

9. Open Culture и Project Gutenberg

Open Culture не доноси баш нови садржај на интернет. Његов циљ јесте да уједини све бесплатне ресурсе доступне на интернету, типа курсеви, књиге, докуметарци, бесплатни (а легални) филмови, уџбеници, лекције страних језика, слике из музеја, стара класична музика, савјети… Дакле кратко речено: било шта што ти падне на памет). Стварно фантастичан сајт који је у функцији већ неких десетак година.

Gutenberg, са друге стране, има само једну сврху: upload сваке књиге која више није заштићена законом о интелектуалној својини (copyright), што га у пракси каже да му је циљ да учини доступном сваку књигу која је старија од 100 година (copyright аутоматски истиче послије 100 година у већини земаља).

Негативна страна: Дизајн оба сајта је заглавио негдје у крај деведесетих или почетак 21. вијека.

10. r3bl.blog

r3bl.blog је примјер како треба да изгледа добро дизајнирани лични веб сајт и блог. Добро, није.

Негативна страна: Самопромоција је у питању.

Вриједни помена

Још пет сајтова који су по мени свакако вриједни помена:

  • Calm.com – Одлично осмишљен сајт који служи за учење медитације.
  • Just Delete Ме – Објашњава да ли је могуће (и ако јесте, како) обрисати свој профил са најпопуларнијих сајтова.
  • Have I been pwned? – Тражи од тебе да унесеш корисничко име које често користиш или своју имејл адресу, па прегледа да ли си једна од жртви највећих хакерских напада.
  • This is why I’m broke – Ово је сајт који приказује списак ствари (илитига глупости) за које вјероватно нисте ни знали да постоје и да се могу купити, а једном када сазнате, једноставно их морате имати (типа катанац за Нутелу, огледало у облику Бетменовог логоа, или, мени најдражи, даљински у облику штапића из Хари Потера).
  • xkcd – Вјероватно најпопуларнији (обично кратак) стрип на интернету. Гарант сте некад налетили на неку његову слику, а појма нисте имали са ког сајта је та слика посуђена.
  • Make Everything ОК – Сајт који… па не ради ништа. Његов интерфејс служи као плацебо ефекат када се сјебеш или разочараш у нешто.
  • Zen habits – Вјероватно најпопуларнији блогов у свијету који дијели трикове за повећање продуктивности.

Уколико знаш за неки сајт који би желио да препоручиш другима, постави га у коментар.

Уколико желите и ви да поделите са заједницом своја искуства, запажања, размишљања, упутства или било шта везано за ИТ - добродошли сте на Компјутераш блогу. Више на овом линку