Мој тупави клинац…

Блог 10 коментара

Тражи мени мој клинац, сад има 10 година, да му ресетујем лозинку на некаквом Роблоксу што је нека видео игрица коју он игра са његовим пајташима, јер је стару открио неком његовом дугу који му се вели, логује на налог и краде му трофеје које је зарадио у игрици – и који му је променио лозинку па му не да приступ назад. Ја као стари штребер и сајбер-безбедононосни параноик психо кренем да му дробим о безбедности лознике на нету, како мора да је чува као очи у глави и не сме никоме да каже која је и да се никад и ни под којим околностима иста не сме никоме откривати те да добро пази како је користи, где се логује и ко му све може видети исту.

…и шта урадим – одем на ресет лозинке, стигне на имејл ресет линк, ја ресетујем лозинку и поставим неку моју, дакле све регуларе. Пита ме клинац која је лозинка – ја му велим да нећу да му кажем, јер је овако безбедније да он не зна која је а ја да знам и да ћао…али он би да зна па би да зна, требаће му за логовање на неком другом компјутеру – ја му велим да ћу му се ја улоговати ту где треба да се улогује и то је то – и наравно, ако попусти са школом, само ћу да му променим опет лозинку, ово ће да му се излогује и не може ништа више или ако ме баш изнервира узећу и обрисаћу му налог па ће бесповратно изгубити све те њихове трофеје и срања. Клинцу није свеједно, жваће дупе гаће.

Ништа, клинац ми да му се улогујем у тај Роблокс на компјутеру, ја се улогујем, клинац играо једно чуку и то је то. Но, треба му исто са телефона, игра игрицу и на телефону. Ја му кажем да ми донесе да се улогујем и на телефон. Ја се улогујем, клинац ме пита да ли ће ми се излоговати са компјутера кад се овде улогујем – ја му кажем да неће, он ме пита – хоћу ли му стватно обрисати налог, ја му велим да не смара ако сам му рекао да хоћу – хоћу…ако школске обавезе нису завршене и попусти у школи – и ништа, клинац оде да игра.

…али долази назад после пола сата и вели – лозинка је !!!LudKoStruja-9516 и смеје хистерично преварант мали, скачући ми у паралели по живцима…

Ватафак, ставио сам ту лозинку, како је дођавола провалио да сам то ставио. Узмем назад телефон, гледам има ли килогера некаквих – јок, све регуларе а и оклен би он уопште знао шта је килогер, гледам на компу – све чисто. Па шта је лик урадио? Глупост невиђена – упалио снимање екрана на мобилном па ми дао да се улогујем и тако упецао која је лозинка била у питању и шта је тачно куцкано на тастатури. Питањима док сам му се логовао ми очигледно скретао пажњу а нотификације у којима стоји да се тренутно снима екран нисам ни гледао јер код њега у нотификацијама вазда милион њих. Шах-мат! Ученик победио учитеља са 10-0. Ќаш. Ћао здраво. Ајд ти матори у пензију. Исрао се клинац у све моје технике и знања, клинац који нема благе везе шта је социјални инжињеринг. Дође, налупа шамаре и одјаха у сутон а ја остадох згрчен на поду, јецајући и давећи се у сузама срамоте и блама, проклињући судбу клету. Мислим се – само да ово не сазна неко, пући ће брука нашироко и навелико, не опра ме ни Дунав ни Сава. Ма ово но крв не може да спере. Али уједно и доббра поука мени (и вама) – свуда може вребати цурење података и пажње кад су у питању осетљиви подаци – никад довољно, ма колико били уверени у своје знање.

…тупав клинац испаде – мало морген. Вајтхетовац мали намазани…