Почевши од 13/08/2018 мој живот има три главна циља: Први је да постанем Линукс мастер, други да изгубим сувишну килажу и трећи да мој енглески језик буде савршен.

Наочаре за компјутер
Прва тачка – већ сам на добром путу да постанем Линукс мастер јер почевши од 13/08 почињем да радим као Линукс администратор и напокон могу да се усредсредим за усавршавање у једној области и надоградим своје знање и посветим се самообуци за Линукс – што је за мене сан од почетка ИТ путовања. Знам доста о Линуксу али по неким мојим мерилима – то је недовољно. Туђа мерила ме не занимају.

Пааа, да – претходни план је био да се обучим за ДевОпса – али нажалост радио сам паралелно у много различитих ИТ области те није било ту луфта за самообуку за ДевОпса. ДевОпс би у том случају био само ‘још једна област’ од милион које морам да учим а по мени онај човек који мисли да је стручњак у милион области заправо није ни у једној – а тај човек сам некако постао ја. Линукс и ДевОпс – по мени су строго повезани међусобно и са неког мог гледишта на ствари, кад постанем Линукс ћале – ДевОпс ће бити само ‘један мали плагин’ (-: То је неко моје размишљање, можда је погрешно али можда и није. Време ће показати да ли је то истина.

Тачка два је (скоро) немогућа мисија за мене. Генерал Панкреас и његов надређени Генерал Јетра су доста зајебани противници у „Инсулинско-отпорашком рату“ али пре или касније ће доћи тај трен кад ћемо потписати мировни споразум…али до тад – ја ћу њима држати тотални ембарго на угљене хидрате а они ће мене бомбардовати инсулинским бомбама и покушавати да све прокријумчарене угљене хидрате у својим лабораторијама претворе у масноће уместо у енергију. Прекинуо сам са теретаном – али план је да наставим са том причом што пре (отприлике ћу почети кад се мало адаптирам на нови посао – а кад се адпатирам, ето добродошлице челику и зноју опет). Исхрана сиромашна угљеним хидратима се већ примењује (скоро 3 године), па кад поново стартујем са теретаном – та тачка ће, претпостављам, бити решена….после 15 година.

Тачка под бројем 3 – чиста као суза. Тренутно сам на неком средњем нивоу познавања енглеског (као што се да видети из авиона на енглеској страници овог чланка), разумем кад ми други причају на енглеском и други разумеју мене – али мислим да мој енглески чују као енглески неког пијаног Руса. Уобичајени проблеми код мене су писање на енглеском и енглеска граматика, као рецимо, кад се користе ‘the’ и ‘a’, редослед речи у реченици и слични уобичајени проблеми за људе којима енглески није матерњи језик. Шта ћу радити?

Покушаћу да размиљам на енглеском, да пишем што више на истом (по блогу, форумима и слично), филмови без титлова и остале ствари – а зашто и да не, кренути можда и са часовима енглеског од стране професионалаца (али можда). Нове објаве ћу писати на енглеском (наравно, постојаће и верзија текста на српском) и знам, Грамар Нацисти ће ме убити исправљајући и сви ће се смејати мом „РАШАН ЕНГЛЕСКОМ“ али па шта – научићу нешто на сопственим грешкама и не видим ту неки проблем.