Počevši od 13/08/2018 moj život ima tri glavna cilja: Prvi je da postanem Linuks master, drugi da izgubim suvišnu kilažu i treći da moj engleski jezik bude savršen.

Prva tačka – već sam na dobrom putu da postanem Linuks master jer počevši od 13/08 počinjem da radim kao Linuks administrator i napokon mogu da se usredsredim za usavršavanje u jednoj oblasti i nadogradim svoje znanje i posvetim se samoobuci za Linuks – što je za mene san od početka IT putovanja. Znam dosta o Linuksu ali po nekim mojim merilima – to je nedovoljno. Tuđa merila me ne zanimaju.

Paaa, da – prethodni plan je bio da se obučim za DevOpsa – ali nažalost radio sam paralelno u mnogo različitih IT oblasti te nije bilo tu lufta za samoobuku za DevOpsa. DevOps bi u tom slučaju bio samo ‘još jedna oblast’ od milion koje moram da učim a po meni onaj čovek koji misli da je stručnjak u milion oblasti zapravo nije ni u jednoj – a taj čovek sam nekako postao ja. Linuks i DevOps – po meni su strogo povezani međusobno i sa nekog mog gledišta na stvari, kad postanem Linuks ćale – DevOps će biti samo ‘jedan mali plagin’ (-: To je neko moje razmišljanje, možda je pogrešno ali možda i nije. Vreme će pokazati da li je to istina.

Tačka dva je (skoro) nemoguća misija za mene. General Pankreas i njegov nadređeni General Jetra su dosta zajebani protivnici u „Insulinsko-otporaškom ratu“ ali pre ili kasnije će doći taj tren kad ćemo potpisati mirovni sporazum…ali do tad – ja ću njima držati totalni embargo na ugljene hidrate a oni će mene bombardovati insulinskim bombama i pokušavati da sve prokrijumčarene ugljene hidrate u svojim laboratorijama pretvore u masnoće umesto u energiju. Prekinuo sam sa teretanom – ali plan je da nastavim sa tom pričom što pre (otprilike ću početi kad se malo adaptiram na novi posao – a kad se adpatiram, eto dobrodošlice čeliku i znoju opet). Ishrana siromašna ugljenim hidratima se već primenjuje (skoro 3 godine), pa kad ponovo startujem sa teretanom – ta tačka će, pretpostavljam, biti rešena….posle 15 godina.

Tačka pod brojem 3 – čista kao suza. Trenutno sam na nekom srednjem nivou poznavanja engleskog (kao što se da videti iz aviona na engleskoj stranici ovog članka), razumem kad mi drugi pričaju na engleskom i drugi razumeju mene – ali mislim da moj engleski čuju kao engleski nekog pijanog Rusa. Uobičajeni problemi kod mene su pisanje na engleskom i engleska gramatika, kao recimo, kad se koriste ‘the’ i ‘a’, redosled reči u rečenici i slični uobičajeni problemi za ljude kojima engleski nije maternji jezik. Šta ću raditi?

Pokušaću da razmiljam na engleskom, da pišem što više na istom (po blogu, forumima i slično), filmovi bez titlova i ostale stvari – a zašto i da ne, krenuti možda i sa časovima engleskog od strane profesionalaca (ali možda). Nove objave ću pisati na engleskom (naravno, postojaće i verzija teksta na srpskom) i znam, Gramar Nacisti će me ubiti ispravljajući i svi će se smejati mom „RAŠAN ENGLESKOM“ ali pa šta – naučiću nešto na sopstvenim greškama i ne vidim tu neki problem.