Неким мојим објавама по друштвеним мрежама а и уживо стиче се утисак да сам ја некакав дебели надркани Линуксаш који мрзи Виндовс и све што је Мајкрософтово, почевши од Виндовс Висте па на овамо. Па ОК – Виндовс Виста је заиста недолупано маљаво говно које је била чиста превара за-узети-паре и такозвани препрод за одлични Виндовс 7 који је дошао после њега…али нису дали бесплатану надоградњу са недовршеног производа него морало да се купи. Ух, незгодно започех текст о томе како не мрзим Мајкрософт и Виндовс. Ај поново.

Наочаре за компјутер
Виндовс користим активно од верзије 8.1 и од 2015-те године и почео сам тад кад су га сви пљували да је тежак шит јер некако не потпадам под туђе приче док лично не видим ‘то срање’. Обожавам и подржавам и Линукс и отворени код али нисам ожењен ни Линуксом ни Виндовсом нити ме занимају та адвокатска препирања ‘ко је бољи’ – ‘ел Виндовс или Линукс, ‘ел Самсунг или Епл, ‘ел Андроид или Ајфон, ‘ел Фајерфокс или Хром – оно што сам сам користио или бар испробао мени је једини репер, све остало – волим да прочитам. Примера ради, Ајфон колико сам видео највише пљују људи који га нису користили. Ја га до сад нисам ни једном испљувао јер не знам какав је, нисам га никад користио – нити ћу…искључиво због пренапумпане цене.

Контам да ћу због овог текста доћи на стуб срама код многих Линукс корисника и бити третиран као својеврсни издајица – али….слобода говора браћо и сестре.

Нема дилеме кад је моје поимање оперативних система у питању – кад је PC (пи-си) или Десктоп у питању Виндовс је мама а кад је серверско окружење у питању Линукс је мама. Енде.
Има варијација кад је Линукс мама у десктоп варијанти – рецимо код информатички неуких корисника који кликћу на све живо и могуће те навлаче вирусе одакле хоћеш, корисници са старим компјутерима или корисници који на Линуксу имају све што им треба за нормалан рад и нема да мозгају ‘ел смем ову лиценцу овде’.

Проблем хардверске компактибилности увек лебди над главама…јер се произвођачима хардвера тренутно јебе за Линукс подршку пошто сам Линукс користи 2% свих персоналних рачунара па им се не исплати – што је опет врзино коло…како уопште да их користи више од 2% ако лаптопови немају најновије драјвере за графичку картицу па се лаптоп усија кад се стартује рецимо Убунту (мој случај). И Виндовс је понекад мама кад је у питању серверско окружење – рецимо доменска инфраструктура у фирмама где постоји велики број уређаја и слично, а и један од ИТ-ју најбитинијих сајтова Stack Overflow се навелико врти на Виндовс серверима, Мајкрософтовој SQL бази и користи IIS и NET технологију (извор овде).

Моје мишљење о Виндовсу је позитивно – али тек кад се све инсталира, поубија Виндовс блоутвер и непотребни програми попут Store, убије Superfetch сервис који понекад уме да убије процесор и разни остали непотребни сервиси и док се Виндовс aжурирања инсталирају плански уз претходни бекап система – не аутоматски. Дакле – има доста радњи да би Виндовс радио без грешке. Временом сам схватио да Виндовс aжурирања зависе од хардвера до хардвера па тако рецимо на неким лаптоповима долази до бесконачне инсталације а на неким никакав проблем.

Могућност Виндовс десетке, имена Recovery (опоравак) – која има задатак да одјебе инсталације од нуле и коришћење екстерних алата за прављење системских слика (image) и да се Виндовс врати на фабричка подешавања уз чување свих кориснићких фајлова – из самог Виндовса у пар кликова ради предуго – а пробао сам га на 3 компјутера од јачих до слабијих али опет, иако псујем и пљујем – та могућност постоји само Виндовсу – на Линуксу је рецимо нема (не знам за Еплов Мек)…и ради одличан посао, али опет, због предугог времена извршавања за мене је опет мама повратак система помоћу сyстем имаге и CloneZilla алата – који је додуше, опет из Линукс света.

Дакле, има Виндоwс 10 мана али се дају препеглати. Ја са његовим коришћењем немам апсолутно никакве проблеме па чак ни на слабијој машини – мени он ради одлично. Истина, доста тога сам ту допимповао, утегао, погасио и оптимизовао – али шта сад, може ми се. Кад је серверско окружење у питању ту већ немам дилему, ту је Линукс ћале и као такав и остаје – те кад ми неко каже да му се Oracle и вебсајт (који није на NET-у) врти на Виндовсу или пак, користи Виндовс Сервер само због једног дељеног фолдера – имам утисак да бих га убио.

Шта највише замерам и Виндовсу и Мајкрософту

Прва ствар коју највише замерам Виндовсу јесте лиценцно лудило – превелика цена лиценци, везивање лиценце за хардвер (кад зборимо о ОЕМ/ГГК лиценцама) а не за корисника, прекомпликована прича око коришћења лиценци – рецимо лудило имена кал (CAL) за Виндовс Сервер и SQL и уосталом све везано за ту лиценцну психијатрију – то не спорим, ту су дефинитивно претерали.

Друга ствар је слање свих могућих и немогућих информација Мајкрософту – мимо моје дозволе…додуше за ово користим један-клик лек имена „O&O ShutUp10“ – писаћу о њему касније.

Треће што им замерам јесте што су уништили два мени веома корисна производа – Нокију и Sunrise Calendar, и то њихово силовање приче које се завршава тужним крајем за њих, типа…е саћемо да сјебемо Андроид (Виндовс за мобилне), е са’ћемо да сјебемо Самсунг (Нокијом и Виндовсом на њој), е са’ћемо да сјебемо Хром и Фајерфокс (Еџом), е са’ћемо да сјебемо Амазон (Азуром) – имаш рођаче неколико одличних производа и држи се њих и унапређуј, шта се гузиш тамо где те нико неће, какав ђока Виндоwс фон – госпођо напустите објекат.