Dok sam išao u srednju elektrotehničku školu sanjao sam da budem neki veliki sys admin ili tako nešto – a da proputujem svetom. Naravno retko kod od nas ispuni neki dečački san ali eto…meni se posrećilo i opisaću ukratko kako.
Dok sam završavao treću godinu elektrotehničke škole, išao sam paralelno u jedan servis kompjutera kao na praksu neku. Gazda da neku kintu za džeparac, a ja presrećan jer radim ono što volim – sklapam kompjutere, instaliram, igram se sa mrežama i slično.

Time4VPS Hosting
Time4VPS Hosting
Time4VPS Hosting
Kad sam završio školu htedoh pun entuzijazma da zaronim u IT svet i upisah informacione tehnologije. Međutim, plata za servisere mala, ja nemadoh para da nastavim studije i počeh da radim kao merchendaizer – da pakujem robu za jednu firmu u Mercatoru i Interexu. To je bilo davne 2008 godine. Ubrzo nakon toga u istoj firmi postadoh komercijalista, dobih auto, platu i sve ostalo. Znači imao sam 19 godina, bio prijavljen, imao super platu, auto, telefon, ma sve što iko može poželeti u tim godinama. A moj san o IT-ju kao da nikad nije ni postojao. Ne kažu džabe da se od snova ne živi. Zaboravio sam na svet IT-a i radio ono gde sam mogao da obezbedim sebi egzistenciju i to je to.

I tako ja se bavio komercijalom do 2015 godine – punih 7 godina.

Za tih 7 godina nisam ništa pipao oko računara, ali bukvalno, a svi koji su u IT svetu znaju koliki je period kada 7 godina niste u toku – nisam podigao ni jedan sistem, otvorio ni jedan računar niti instalirao ijednu mrežu.

Vremenom se zasitih i posao komercijaliste mi dosadi te reših da ipak moram nešto da promenim u daljem životu ali i da pojurim neke malo veće pare jer je plata u komercijali stagnirala dok su cene rasle. E sad u Srbiji moraš da budeš kriminalac da bi zaradio pare – a da budem kriminalac mi nekako – ne leži, ili da ti ostavi ujak iz Amerike ili tetka iz Kanade – a nemam ih, ili da dobiješ na lotou – a ne igram to ili da odeš u beli svet kao i većina mladih odavde. Ja sam odabrao da idem na brod.

Nije odlazak na brod baš bio slučajan, brat mi je tad radio na brodu već 3 godine i znao je sve kako i šta to funkcioniše tamo, te tako počnem ja polako, odem u par agencija, ostavim CV. Apliciram za poziciju asistenta električara (to mi je brat radio), a mene u agenciji pitaše znam li nešto oko IT-a? Rekoh ja znam, kako da ne znam, pa ceo život se time bavim. Lagao sam tad, nisam znao o IT-ju ništa više od nekih osnova ali šta ćeš –  nekad moraš i da lažeš u životu.

Brod na kojem sam radio

Trčim kući, pravim neka pisma preporuke i nakon mesec dana nađoh se na avionu za Englesku, da se ukrcam na brod kao IT Oficir…a uspeo sam da preskočim nekako dosta stvari oko ovog procesa regrutacije. Iskoristio sam svoje ubeđivačke sposobnosti koje sam stekao kao komercijalista i ubedio agenciju da sam IT stručnjak. Koji nisam. Nisam bio.

Stižem ja na brod, promenio tri leta, izgubio prtljag. Ruski brod, star 30 godina – neke radnike prevozi do vetrenjača, nije tipičan turistički kruzer sa putnicima. Uvek te bace prvim ugovorom na tako neki buđavi brod, tu da se pokažeš – ili ne, a nakon toga možeš da konkurišeš na neku drugu pravu kompaniju – uglavnom, stigoh ja na brod i odvedoše me do IT offica. Znao sam da menjam našeg čoveka iz Rijeke…našeg jer se na brodu pod terminom ‘naši’ podrazumevaju svi sa prostora bivše Juge – nema podele na Srbe, Hrvate i Bosance…svi smo naši. Upoznali se mi na brzinu, on nešto radi, u gužvi, ja sedoh tu sa strane a on čuči pored ormara sa serverima…i odjednom reče meni:

Stari daj molim te pingaj četiri osmice da vidimo je l’ se net vratio.

E sad,  da li sam lud? Тo su bar svi mislili kad sam odlazio…moja porodica, drugari, devojka, jer ja o tom poslu ništa nisam znao, a mrtav hladan sam prihvatio poziciju IT Oficira na brodu a ja brod video na slici samo. Naravno ja nisam znao ništa o tome, blage veze nisam imao šta znači pingati četiri osmice i šta je pingovanje uopšte. On viče opet, ja ga bledo gledam i kažem mu da nemam pojma šta priča.

Ulaz u moju kancelariju

Bio sam sa njim 15 dana zajedno u timu, toliko traje predaja dužnosti novom čoveku. Ja nisam znao ništa, a on se pak trudio da mi pokaže što više stvari, al’ džaba on meni pokazuje kako da konfigurišem bekape na Ubuntu i Mikrotik switchu, kad ja to sve vidim prvi put u životu.

Tih 15 dana su mi se sastojali od toga da samo trčim za njim i pišem sve sto kaže. Onda posle posla sedim do kasno u noć i guglam. A guglam: šta je DNS, šta je IP address, vrste Linux distribucija, šta je AD, šta je samba, šta je ovo, šta je ono…

Ode on kući nakon tog perioda i ja ostadoh sam na brodu – prepušten samo sebi.

U međuvremenu stigli smo u Holandiju gde ću biti skoro do kraja svog ugovora. Bio je to težak period za mene, non stop sam čitao razne forume, učio, gledao tutorijale i usput molio Boga iako sam ateista (eto, licemerno od mene nema šta) da se ništa ne pokvari dok ne odem kući ali naravno – kako to obično biva – ali odmah su počeli problemi…ne radi ovo…ne radi ono, ali sam opet nekako uspevao da se snađem i sve to sredim i okrpim. Najveći stres mi je bio kad mi je crkao glavni gateway jer ga nisam zakačio na UPS nego direktno, došlo mi je da skočim u more od muke. On ne radi, niko nema internet na brodu, kapetan psuje i pljuje, traži da se problem hitno reši – odmah i sad!!! Ja sa satelitskog telefona zovem support i oni dođu nakon dva dana da zamene to. Wow, spašen sam.

Nekako ja tu izdržim 3 meseca.

E sad, ona poslovica da čovek može da nauči sve što hoće je tačna 100%. Za ta 3 meseca ja sam od nekoga ko nije znao ništa, ali bukvalno ništa, naučio osnovne stvari sys administracije. Igrao sam se sa serverima, sa mrežom, Windows, Ubuntu i polako sam počeo da shvatam kako sve to funkcioniše. Danju sam išao po brodu, gledao šta, kako, gde a noću sam čitao sve što nađem online a da mi može pomoći.

Moje radno mesto na brodu

Na početku sam spomenuo da te uvek prvo bace na neki buđav brod, pa posle dobiješ pravu šansu. E tako je i bilo jer nakon 3 meseca zovu mene iz agencije i nude pravi kruzer, treba im hitno čovek. Tu sam imao malo sreće, a šta se u stvaro dogodilo – to mesto je bilo ponuđeno momku iz Rijeke, koga sam ja ovde zameniо, аli on se sa njima nešto posvađao, a oni obećali toj firmi da imaju IT-jevca za njih pa tako sad u škipci zovu mene. Posle sam saznao da je moja agencija tako počela da ukrcava IT pozicije i zato nije imala drugih ljudi u bazi, što znači da kad je on odbio, jedini sam ja ostao. Uradim ja Skype intervju sa HR-om sa te firme, pa posle toga sa jednim IT stručnjakom i prođem. Naravno u međuvremenu sam već dosta toga znao o poslu i plus moje iskustvo komercijaliste doprineli su da pređem na tu firmu. Sad se već radi o ozbiljnoj kompaniji, nemačka firma, uslovi za rad fantastični. Tu sam već dve godine i rangiram se kao jedan od boljih IT Tehničara na firmi.

Što se tiče opreme i tehnologije o njoj ću detaljnije u nekom drugom tekstu – ovde ću pomenuti ukratko – virtualizacija je bazirana i na KVM i na VMware ESX, od operativnih sistema se koriste najviše Debian i Ubuntu za serversko okruženje dok je Windows 7 na klijentskim mašinama, mrežna oprema je zasnovana na Mikrotiku, tu je administracija mreže i ostale mrežne opreme, mail servera, proxija (havp, squid, DansGuardian), Sambe, NS5 (nautičkog sistema), antivirusa i bezbednosnih podešavanja, podešavanje bekapa i još svašta nešto.

Može se reći da sam ispunio dečački san i da radim on što volim, bavim se IT-jem, u firmi gde radim od 2015-te sam ispunio sam i drugi deo sna da proputujem svetom, plata kojom sam zadovoljan ne kasni niti ima ikakvih problema sa isplatom, ne raspadam se od posla kao što se misli za radnike na prekookeanskim brodovima i sve se kocke nekako složile.

Iskustva od poslednje dve godine, gde sam sve bio, šta tačno radim, ostavljam za neki budući tekst. Sve sam ukratko pisao, ako bih krenuo sve kako je i šta bilo, tekst bi bio veći od Tolstojevih knjiga. Nisam pisao imena kompanija, mada nije tajna, na svom profilima na društvenim mrežama mi piše gde radim. Ako nekoga više interesuje šta i kako, kome da se javi za mogući odlazak na brod, rado ću da pomognem i dostupan sam na Linkedinu.