Пре неких месец дана истражујући мало по нету успео сам да се ушуњам у страну онлајн групу људи на једној руској друштвеној мрежи који објављују порнографске слике малолетних лица. Шта даље?

ОК, одем ја лепо на сајт МУП-а, нађем тамо страницу посвећену заштити деце на интернету и видим мејл адресу за пријаву ових случајева (коју сам иначе и на неколико текстова на овом блогу нагласио али ћу морати да је уклоним)

Напишем ја њима мејл отприлике ове садржине: „Поштовани, ту-ту сам упецао затворену групу на којој се објављују фотографије педофилске садржине. Линк ка групи је тај-и-тај, из групе нећу да излазим до даљњег, за случај да вам затребају приступни подаци за исту. Молим Вас да ово процесуирате“

Чини ми се колико још следећег дана, док сам био улогован ме је стартовао неки домаћи педофил који који ми је послао фотографију неког детета траживши од мене да је оценим. И то сам лепо скриншотовао и послао на горепоменуту мејл адресу.

Мејл је сем горенаведене послат и на мејл адресу одељења за високотехнолошки криминал (имејл адреса је vtk@beograd.vtk.jt.rs), за сваки случај.

Месец дана је прошло од како сам послао ове имејлове, те до објаве овог текста од наше полиције нисам добио никакву повратну информацију, ни да ли су погледали случај, ни да ли случај потпада под кривична дела (можда и ја грешим) ни да ми траже приступне податке, па макар и да ме питају „Шта ћеш ти у педофилској групи, да ниси ти можда педофил“. Па бар аутореспондер да је укључен на коме пише „Ваш мејл је примљен и биће процесуиран блаблабла“

НЕ!

У међувремену се активирала и Твитер заједница и ту сам већином добио питање, додуше добронамерно: „А зашто не одеш директно у МУП и тамо поднесеш молбу/пријаву/захтев?“

ОК, није мени проблем, могу ја и да назовем или одем право у МУП, али бих онда замолио МУП да уклони горенаведено обавешење са црвеном позадином које се појављује два пута на тој страници на ЗВАНИЧНОЈ ПРЕЗЕНТАЦИЈИ ПОЛИЦИЈЕ и то на страници која се зове „Заштитимо децу од педофилије“ (ево линка) и нека уместо тога поставе обавештење да уколико налетимо на тако нешто на нету на шта сумњамо да је педофилија….одемо са посла раније (your boss will like this) да дођемо до МУП-а, сачекамо да нас приме – ако нас и приме, поднесемо писани захтев, хемијском оловком наравно на папирчету са све навођењем пуног линка, сачекамо да нам неко удари печат (зна се да у Србији оно што није папир и нема печат није ни документ) и тако предамо полицији….јер тако је људима лакше да пријаве било какве злоупотребе на ИНТЕРНЕТУ него да пошаљу мејл путем ИНТЕРНЕТА.

ГДЕ ЈЕ НАША ПОЛИЦИЈА НА ИНТЕРНЕТУ?

Зашто се не ослушкују форуми, затворене групе „које слуте“ на овакав криминал и сличне е-скупине? Претпостављам да полиција има много бољу опрему за шуњање и прислушкивање од мог 15-инчног лаптопа, мајкуму.

Да ли су наши полицајци високо-активни на интернету само кад неки убоги човечуљак објави на свом Фејсбук зиду да у Обреновцу има много мртвих у поплавама па га у року од четврт минута спроведу у ћелију због „ширења панике“ или тако нешто?

Било би идеално да разни интернет болесници у сваком трену знају да има ту негде убачених органа полиције и да се та-и-та група активно надгледа од стране скривених или замаскираних органа полиције. Да знају да шта год да покушају – ту је неко ко ће им јебати матер.

Коме пријавити кад налетите на педофилску групу, торент, фотографију или било шта педофилско на интернету ?

Након што сам закукао Твитер заједници да ми треба помоћ око подчикивања полиције да испита пријављену групу појавило се пар људи који су ме упутили на NetPatrola.rs. Искрено, никад чуо за њих. Одем на њихов сајт, видим да су озбиљни, чланови су INHOPE глобалне организације која се бори против педофилије и покрива 45 држава, видим да су им партнери између осталих и МУП Србије. Пробаћу.

Проследио сам им оно што сам слао овим несрећницима из МУП-а и ВТК-а, и у року, чини ми се „одмах“ добио повратну информацију да већ имају искуства са групама попут ове коју сам им пријавио, да ће захтев проследити посебном одељењу полиције државе која хостује дати сајт као и нашој полицији (њих ће већ послушати) и затражили ми приступне податке како би их проследили истражним службама а ако којим случајем добију неки фидбек од било које полиције од те две да ће ме информисати о томе.

На NetPatrola сајту можете пријавити било какву злоупотребу деце на интернету потпуно анонимно, без остављања било каквих података, тако да ако налетите на нету, по друштвеним мрежама или на други начин на овакве болештиње то можете урадити на овом месту без бојазни да ће неко вас да малтретира или проверава.

Шта полиција да ради?

Сигуран сам да људи у полицији раде одличан посао и искрено имају моје пуно поверење, али не верујем да им нешто та е-комуникација иде од руке, немају времена за директан контакт са грађанима путем друштвених мрежа и то им је, као и мојој кеви „нека дечја играрија“ а као и остали застарели део српске државне машинерије немају профиле на друштвеним мрежама и не придају значај е-комуникацији у било ком облику.

Полицији, као и свим осталим битним структурама недостаје модернизација, директан контакт са људима. Скоро смо се спрдали о томе како би Велимир Илић користио Твитер или Тома Николић Линукс.

Реално, скоро је и организација о којој додуше немам најбоље мишљење али је тренутно највећа и најскупља а самим тим и најозбиљнија ЦИА отворила Твитер налог, чак се помало и спрдала на свој рачун приликом првог твита, те ако они не мисле да је е-комуникација спрдња не видим зашто би наша полиција то мислила.

We can neither confirm nor deny that this is our first tweet.

— CIA (@CIA) June 6, 2014

Налоге имају и друге светске полиције, министарства, званичне државне организације и не служе само за решер, ретвит званичних саопштења (као што је случај код нашег Премијера и Председника) већ за директну комуникацију и интеракцију са грађанима. Можемо ми до сутра да се подсмевамо друштвеним мрежама али је истина да су оне постале озбиљно средство комуникације.