Писанија са Линкедина

Тимбилдинг, у нашем језику познат и као присилна социјализација а понегде и као присилна екстровертност а раније и као радничке спортске игре – кад по службеној дужности у периодима кад имаш слободне дане, обично викендом, мораш са људима са којима мораш да одеш, отићи на место које ниси бирао и радиш нешто невезано за посао што ти највероватније неће ни пријати…с све због опуштања и да би то допринело бољој атмосфери у тиму.

И увек кад те неко пита „Долазиш ли на тимбилдинг?“ ако одговориш да не долазиш следи контрапитање као увод у Пандорину кутију пакла и безнађа – „А зашто?“…а ако немаш децу која су перфектан изговор а не би хтео да испаднеш непријатан – види шта ћеш.

Чујем да неке фирме чак имају и фору да ако не кажеш „не долазим јер не могу због <изговор>“, да померају и усклађују датуме да би се поклопио датум кад сви могу и кад нема изговора и онда си у небраном грожђу. Зато је мој предлог – рећи истину па куд пукло, не мора баш сирова и потпуна истина, могу и неке ствари да се избаце, ценим да је довољно „Не волим тимбилдинге“ и енде.

Наравно, ово не важи за људе којима ти тимбилдинзи пријају, знам да их има, али и знам поуздано да је много више (нас) којима не прија, само што неки прећуте и трпе а неки и лајемо

Ово је пословна мрежа човече, искачу ми твоје објаве јер те неки моји пријатељи прате, каква бре то срања објављујеш на овој пословној мрежи, иди на ФБ!

Као прво, ако вас моје објаве смарају – блокирате ме и проблем решен.

Друго, ово није пословно-професионална мрежа него најобичнија друштвена мрежа као и свака друга, осмишљена за неко повезивање са те неке пословне стране и истина мало озбиљнија од других, нема тетки које објављују мачке, родитеља смарача са трилион слика деце и слично.

Моја пословно-професионална мрежа у којој сам озбиљан и послован је у мојој фирми, ма где радио, и све што је везано за посао, укључујући и конкретне радње и размишљања – износим тамо. Никад ништа везано за сам посао нећу написати ни овде ни било где ван пословног окружења у којем сам. А плус, и у тој мојој пословној мрежи некад се нашалимо са овим или оним, не причамо цео дан само о Линуксима, Ансиблима и осталим штреберајима јер пајсад – људи смо

На Линкедину „се фаћам“ тих неких шаблонских ствари мени чудних, као што су цењкање ко на пијаци око плате, тимбилдинга (тзв присилна социјализација), друштвених појава које утичу на џеп и психу, интроветности, некад мало и о стоном тенису или блогу који водим и тако то, али никако о томе како сам испао паметан пословно па да ме запослите због тога

Иностранство:

• [[Пише у самом огласу колика је плата и додатни бенефити. Аплицираш ако ти одговара или не ако ти не одговара. Коефицијент џаба утрошеног времена и тебе и послодавца – нула]]

Код нас:

• Не пише у огласу јер је то строго пословна тајна
• Аплицираш па куд пукло, ће видимо, итд…
• Први интервју са HR-ом – интервју упознавања
• Други интервју са неколико техникалаца – тест знања
• Трећи интервју са HR-ом:
  -Износ испод ког не бисте прихватили посао?
  -[[Штагод да кажеш или одбијеш да одговориш]] -У реду, јавићемо вам након разговора са надлежнимa
• Четврти разговор са HR-oм – ми вам можемо понудити оволико / прихватамо ваше услове / понуде мало мање али бенефит1|бенефит2|погодност1|погодност2 / не јаве се никад после трећег интервјуа.
• Пети разговор са HR-ом, потписивање уговора ако сте се договорили на четвртом

…и после цео живот размишљаш или те прозивају сви живи да си лоше испреговарао и лоше „се продао“ јер је неко чуо да су плате тамо много веће па испадаш ко неки Алија Сиротановић или мислиш да си бахат и да си боље испреговарао него твој колега који ради исти посао као ти јер је неко чуо да су плате тамо много мање па испадаш као неки Доналд Трамп.

Својевремено, фирма у којој сам радио а која више не постоји, Интерекс, није имала сајт и ја се самопредложио да га направим.

Логично је било узети домен interex.rs – но неко га је наменски купио годину дана раније због препродаје и није користио. Менаџмент није хтео да се цима са адвокатима (по искреној препоруци РНИДС-а коју сам добио кад сам их питао за савет) и парницама и губи енергију на то и хтео је то брзински да реши, откупом домена.

Отишли су на разговор и питали за цену откупа и човек је затражио, пајсад – 20.000€. Они су рекли да могу да му понуде максимум 500€. Он је рекао да за 500€ има да слика своју голу гузицу и то да окачи на сајт уз поруку „Купујте код нас“.

Искрено, ја бих му одговорио да може да добије само….оно што је нудио и Драгче из серије „Мој рођак са села“…а за остало ћемо да се договоримо…па бих кренуо у парницу али они су рекли да отпада и понуда од 500€ и нека ради шта му воља.

Завршили се тако што је он плаћао домен ~10 година (200-300€ трошка) али није окачио гузицу на сајт а они дигли руке од тог домена и користили interexsrbija.rs где сам ја дигао сајт који сам направио.

Ја ↓↓↓
Поштовани,
Играли бисмо стони тенис редовно код вас и видим да имате столове за изнајмљивање али фотографије на вебсајту нису најјасније и не види се добро простор између ивице стола и зида, делује као да је доста мали и да нема довољно простора за играча и игру. Можете ли поставити новије фотографије на сајт на којима се види цео простор за игру или ми их послати директно или написати колико има метара између ивице стола и прве препреке односно зида? Такође, занима ме колико имате столова за изнајмљивање јер би нас дошло више (немате тај инфо на сајту) као и која је цена изнајмљивања (страница са ценовником баца грешку 404 и не може се видети).
С поштовањем,
Дарко Дражовић

Они ↓↓↓
Дођите па видите.

Зашто у огласу за посао пишеш „Способан за рад под притиском“ а мислиш „Н’умемо да организујемо посао па делимо људима бесплатно Ксалоле и Ривотриле на улазу у фирму“?

Нормално јесте да понекад буде притиска и то је очекивано на било ком послу и у било ком занимању, што би млади рекли – шит хепенс, али ако je рад под притиском ново нормално стање ствари и свакодневно се дешава и очекује, онда ту нешто дебело не ваља….па треба увести и Елицеу у причу на улазу у фирму.

Требаш, Дражо, изаћи из зоне комфора ако планираш да напредујеш, изаћи и бацити се у ватру, ту је успех!!!

…па ја се човече убих тражећи ту зону комфора, па цркох покушавајући да је нађем, где је то, како то изгледа дођавола? Шта фали бре тој зони комфора, шта год она била?

Па онда на другом месту, Линкедину баш, видим изјаву неког човека који вели: „Рецепт за успех ти је да радиш ствари које не волиш!“.
Стварно? А шта знам ја, не знам како је код вас у граду али код мене у Барајеву ми то зовемо силовање евентуално мазохизам, ето појма нисмо имали да је то заправо успех.

= кажеш онолико колико је просечно за ту позицију!
Пих, средњак, један од њих милион, нама треба неко ко је сигуран у себе ко ће да тражи или више ако је сигуран у себе или мање ако жели са нама да расте и унапређује своје знање, искуство и временом плату

= кажеш много више него што је просечно!
Надувана ложана која дигла носину у небеса… аплицирај код неког шеика. Наравно да ћемо тражити неког просечног

= кажеш много мање него што је просечно!
Овај не поштује себе па како ће онда и друге. Мученик неки, ту ће да нам мрачи по офису где њега да запослимо, онај што нам тражио више је много чвршћи на ногама

= кажеш мало више него што је просечно!
Па зашто би њега запослили кад можемо неког са просечном платом и истим знањем, зашто би додатно оптерећивали буџет кад не морамо а ако већ морамо запослићемо онога што је тражио много више

= кажеш мало мање него што је просечно!
Чим му искочи први посао где ће му понудити 50€ више има да нам оде без ћао да нам каже, зашто да га запослимо онда, ако је тако онда ћемо онога што је тражио мало више

= не бих да се изјасним о том питању!
Види, не поштује онога са ким има интервју, ма ни мимимум поштовања, такав нам не треба, треба нам неко ко ће дати одговоре на постављена питања

Хеј ви што се не сналазите у друштву, глуп вам хумор и досадни сте, тешко остварујете контакте са другим људима, знате да сте затворени, стидљиви, не иду вам та упознавања, за вас мисле да сте уврнути и генерално не иде вам то дружење са људима, не брините ништа, нисте једини, има нас и то подоста иако делује супротно. Истина, није то све баш за понос, али није ни за стид, такви смо, то смо ми баш такви, обично строги фокус на послу, образовању, породици… помиримо се дакле са тим и наставимо живот даље.

Хеј ви што знате шта су VHS и Dial-Up…сећамо ли се времена кад смо посао тражили у Хало Огласима и то оним хардверским папирним?

Мени, као старом љубитељу хорор филмова, људски ресурси делују као – људски ресурси илити ресурси са људи, фазон…из овога ћемо извадити јетру, панкреас, срце и бубреге…овај опааа капиталац може да се искористи цео, овоме ћемо да одсечемо ноге и извадимо очи, овоме раскачимо мозак, овоме ћемо само плећку и мало од бута…

Уђеш у службу људских ресурса а оно висе делови тела окачени на куке а главни HR са сатаром у рукама и крвавом кецељом каже – добар дан, изволите седите, да видимо чиме ви располажете и на којим све позицијама видите себе за пет годи…пардон, минута…у сарми или сапуну

❌ Цркло
✔ Ima izazov u radu

❌ Тражим посао
✔ U potrazi za novom poslovnom prilikom

❌ Беспослен
✔ Lifecoach, Influencer & NLP practitioner

Ево вам убрзани курс NLP-a:

1. Кад причате млатарајте рукама ко суманути, покушавајући истим да опишете буквално сваку реч која вам излази из уста

То је то, честитам, од сада сте NLP Master. Дођете ми 1000 евра за овај курс.

Разговор мене и једне локалне барајевске лајфкоучерке:

• Кад су новогодишње одлуке у питању требаш себи поставити оно што је реално за испунити, рецимо – од ове године остављам цигаре
• Али ја сам непушач
• Ето

Београд, Ваљево, Косјерић, Бор…маломало у проблему са загађеним ваздухом, маломало црвена или љубичаста зона, изађеш напоље из затворене просторије и одмах почнеш да кашљеш…

Премијерка: Нема места паници, ово је све нормално.

Председник: Ваздух је можда мало загађенији али је то због великог економског напретка Србије јер су људи сад богатији па свако има ауто са еуро-3 мотором

Министар екологије: (((гледа неку серију на ТВ-у, грицка переце, притисак му 120:80, шећер 4, размишља о пролазности живота и беспућу свемира)))

Министарство екологије: Загађеност ваздуха је субјективни осећај. Гледају у небо са зебњом и моле се Богу да дуне ветар и падне снег, па да прочисти мало субјективни осећај како им смарачи не би звоцали

Буџет за заштиту околине: Отишао у изградњу путева и тамо где је била нека фрка за кеш

Бициклистичке стазе, макар за лепо време некада: ERROR 404

Дрвеће по Београду: Замењено бетоном због наглог економског напреткa. RIP.

Депонија у Винчи: What’s up, bitches?

Апсолутно нема потребе да, кад ми пошаљете поруку преко Линкедина наглашавате посебно да не скриншотујем и не објављујем то што сте ми написали јавно, побогу, а отприлике сви који ми се обрате то обавезно наведу. Шта год да ми напишете то остаје строго и искључиво између мене, вас, уређаја са којих се приступа Линкедину, вашег и мог интернет провајдера, Линкедина, чворишта са метаподацима, Мајкрософта, NSA, ЦИА-е, Трампа, Путина и Си Ђи Пинга.

Ја ћу вашу поруку објавити јавно само и једино ако је башбаш оно божемесачувај а чак и тад сакрићу све податке којима се на било који начин може провалити о којој се фирми и/или особи ради. Так’и смо ти ми ГДПР-овци.

Употреба друштвених мрежа…шта ко тражи тамо:

Нормални људи траже:
✓ Посао, зараду, рекламирају своје знање како би упали у око HR-овима, рекламирају своје производе како би добили нове купце, остављају добар професионални утисак на мрежи невезано од компетенција или знања….
✓ Партнера за секс, заједнички живот или дружење, додатна социјализација забаву кроз занимљиве или незанимљиве објаве, нова познанства…
✓ Нешто за просто убијање времена, читање битних или небитних објава

Ја тражим:
✓ Екипу за стони тенис

Друштвене мреже су погубне за здравље, веле, само буљиш у тај твој телефон или седиш за компјутером и само лајк, лајк, шер, шер и остали шуљ-френдли послови…

…а нас двадесет искључиво са друштвених мрежа, богами добро се изиграсмо стоног тениса у последње време а да нико никог пре није познавао, хектолитри зноја и гигаџули физичких активности. Прекјуче је са нама играо и човек од 60 година – човек убија како игра.

Надам се да ће нас ове године бити више и са учесталијим окупљањима за столовима.

Почевши од сутра – на Бадње вече 2020-те, почиње пословни пројекат број 1: исхрана. Покушаћу оно што нисам до сад – исхрану која се примењивала пре 8 векова, јер зашто да не, само ми је још то остало да пробам јер ништа по препоруци нутрициониста и тренера није дало резултата (катастрофа од метаболизма), a заправо је доста једноставно:

1. Понедељак-петак – један оброк дневно, од чега понедељак, среда и петак…пост на води.
2. Субота, недеља – два оброка дневно

Период привикавања две недеље, где се нећу бавити никаквим додатним физичким активностима сем лагане шетње, после тога настављам са додатним активностима. Редовна контрола крви, урина, притиска. Наравно, пази се добро шта се једе.

Иначе написао Свети Сава 1199 године, Карејски типик: „Понедељком, и средом и петком – нити уља једи, нити вина пиј; а у уторак и у четвртак – уље једи и вино пиј. И у свих ових пет дана једанпут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу – рибе, и сир, и све друго; и двапут дневно једе се. А у пост велики, суботом и недељом једи уље и вина кушај; а у друге дане ни вина, ни уља“

Стартна тачка: 200кг

• Радио а и даље радим са дивним људима и у дивној фирми
• Напокон а сасвим случајно нашао себи нешто што је постало страст а да није везано за компјутере, после 40 година потраге – стони тенис. Чини ми се, мада нисам сигуран, да је ботаника следећа (изгледа да постајем сениор).
• Научио доста нових ствари везаних за моју струку и почео да се обучавам око новијих технологија.
• Два краћа али тотална психичка краха, један везан за лажну узбуну око рака дебелог црева, други везан за тотални распад система кад је државно здравство је питању и опхођење са теже болесним пацијентима и њиховим породицама.
• Изашао из самонаметнуте социофобије и почео полако да се дружим са људима, бившим колегама, другим играчима стоног тениса и осталим добрим људима.
• Обрисао Фејзбуг и пензионисао Твитер и мало више спопао Линкедин. Блог и даље активан али не као раније.

Стекло се то неко мишљење на основу неких мојих писанија да сам неки мрзитељ HR-ова и да сам био на милион разговора.
Био сам у свом животу (сад имам ~40 година) на тачно 10 разговора за посао и све у року од годину дана, последњи пре око годину ипо.
Од десет разговора, три су била са нормалним HR-овима, нормална питања, пријатни разговори, ништа тензија, ништа булшит генератор, фирме – CallidusCloud/SAP, Prodayna и United.

Осталих 7…где видите себе за 5 година, где видите себе у нашем тиму и слично шаблонско њесра које тера човека или да лаже или да лупа глупости, па групни тестови са глупавом производном траком, је л бисте више волели да сте невидљиви или да можете да летите, тест личности ака „озлојеђен/послушан/опрезан/срдачан“, оглас за једно а разговор за нешто сасвим друго и сличне говнарије а највећи булшит поред горепоменуте производне траке ми је био „продај ми ову оловку!“…? Разумем ја гуглање и све, али ваљда мора да се зна коме се које питање поставља.

HR служба је доста битна и обавезна карика сваке озбиљније фирме, кад су разговори у питању први су на удару свакаквих профила, ван разговора бакћу се са милион разних задатака „у бекенду“…но као и у свему има-ги-разних, па што се мало не нашалити са тих 70% на узорку од 10 🙂

Ако постоји неки HR у мојим конекцијама, не би ми дао бољи поклон за ову и све следеће Нове године од одговора на следећа питања:

1. Где ви видите себе за 5 година?
2. Зашто мислите да треба да се определимо баш за ваш одговор?
3. Зашто мислите да сте баш ви права особа за ово питање?
4. Зашто желите да одговорите баш на ово питање а не на неко друго које би вам неко други поставио?
5. Где ви видите себе у овом питању?