Pisanija sa Linkedina

Iz nekog razloga moje objave kao i komentari na tuđim objavama na Linkedinu, iako većinom duhoviti a pomalo i sarkastični izazivaju neke negativne emocije kod ljudi pa svi sve najcrnje po komentarima i privatnim porukama. Zato sam rešio da većinu objava i komentara koje „vuku na nasilje“ obrišem odande i prebacim ovde, ovde je moje mesto i ja sam ovde veliki debeli gazda, ko želi neka istresa šta god želi po komentarima i naziva me kakogod, seljakom, autošovinistom ili šta želi – samo bez baš nekih teških vulgaritisa.

Smanjiću upotrebu Linkedina, odgovaraću doduše na poruke i ponude (stići će mi na mejl kad mi neko nešto pošalje) i to je to. Osećam da sam se nekako navukao na tu mrežu a pogotovo na notifikacije odande, ljudi su otvoreniji i sve to navuče čoveka a ja kao bivši narkoman ne bih da dobijem još jedan narkotik u životu – a u poslednjih 20 godina jedino što mi je ostalo od narkotika su društvene mreže i mobilni telefon.

Tako da u nastavku – evo nekih mojih pisanija koje sam obrisao odande, greota da se bace.

Timbilding

Timbilding, u našem jeziku poznat i kao prisilna socijalizacija a ponegde i kao prisilna ekstrovertnost a ranije i kao radničke sportske igre – kad po službenoj dužnosti u periodima kad imaš slobodne dane, obično vikendom, moraš sa ljudima sa kojima moraš da odeš, otići na mesto koje nisi birao i radiš nešto nevezano za posao što ti najverovatnije neće ni prijati…s sve zbog opuštanja i da bi to doprinelo boljoj atmosferi u timu.

I uvek kad te neko pita „Dolaziš li na timbilding?“ ako odgovoriš da ne dolaziš sledi kontrapitanje kao uvod u Pandorinu kutiju pakla i beznađa – „A zašto?“…a ako nemaš decu koja su perfektan izgovor a ne bi hteo da ispadneš neprijatan – vidi šta ćeš.

Čujem da neke firme čak imaju i foru da ako ne kažeš „ne dolazim jer ne mogu zbog <izgovor>“, da pomeraju i usklađuju datume da bi se poklopio datum kad svi mogu i kad nema izgovora i onda si u nebranom grožđu. Zato je moj predlog – reći istinu pa kud puklo, ne mora baš sirova i potpuna istina, mogu i neke stvari da se izbace, cenim da je dovoljno „Ne volim timbildinge“ i ende.

Naravno, ovo ne važi za ljude kojima ti timbildinzi prijaju, znam da ih ima, ali i znam pouzdano da je mnogo više (nas) kojima ne prija, samo što neki prećute i trpe a neki i lajemo

Oni koji se lože na stogu poslovnost na Linkedinu

Ovo je poslovna mreža čoveče, iskaču mi tvoje objave jer te neki moji prijatelji prate, kakva bre to sranja objavljuješ na ovoj poslovnoj mreži, idi na FB!

Kao prvo, ako vas moje objave smaraju – blokirate me i problem rešen.

Drugo, ovo nije poslovno-profesionalna mreža nego najobičnija društvena mreža kao i svaka druga, osmišljena za neko povezivanje sa te neke poslovne strane i istina malo ozbiljnija od drugih, nema tetki koje objavljuju mačke, roditelja smarača sa trilion slika dece i slično.

Moja poslovno-profesionalna mreža u kojoj sam ozbiljan i poslovan je u mojoj firmi, ma gde radio, i sve što je vezano za posao, uključujući i konkretne radnje i razmišljanja – iznosim tamo. Nikad ništa vezano za sam posao neću napisati ni ovde ni bilo gde van poslovnog okruženja u kojem sam. A plus, i u toj mojoj poslovnoj mreži nekad se našalimo sa ovim ili onim, ne pričamo ceo dan samo o Linuksima, Ansiblima i ostalim štreberajima jer pajsad – ljudi smo

Na Linkedinu „se faćam“ tih nekih šablonskih stvari meni čudnih, kao što su cenjkanje ko na pijaci oko plate, timbildinga (tzv prisilna socijalizacija), društvenih pojava koje utiču na džep i psihu, introvetnosti, nekad malo i o stonom tenisu ili blogu koji vodim i tako to, ali nikako o tome kako sam ispao pametan poslovno pa da me zaposlite zbog toga

Razgovor o plati, ''inostranstvo'' protiv ''kod nas''

Inostranstvo:

  • [[Piše u samom oglasu kolika je plata i dodatni benefiti. Apliciraš ako ti odgovara ili ne ako ti ne odgovara. Koeficijent džaba utrošenog vremena i tebe i poslodavca – nula]]

Kod nas:

  • Ne piše u oglasu jer je to strogo poslovna tajna
  • Apliciraš pa kud puklo, će vidimo, itd…
  • Prvi intervju sa HR-om – intervju upoznavanja
  • Drugi intervju sa nekoliko tehnikalaca – test znanja
  • Treći intervju sa HR-om:
    -Iznos ispod kog ne biste prihvatili posao?
    -[[Štagod da kažeš ili odbiješ da odgovoriš]] -U redu, javićemo vam nakon razgovora sa nadležnima
  • Četvrti razgovor sa HR-om – mi vam možemo ponuditi ovoliko / prihvatamo vaše uslove / ponude malo manje ali benefit1|benefit2|pogodnost1|pogodnost2 / ne jave se nikad posle trećeg intervjua.
  • Peti razgovor sa HR-om, potpisivanje ugovora ako ste se dogovorili na četvrtom

…i posle ceo život razmišljaš ili te prozivaju svi živi da si loše ispregovarao i loše „se prodao“ jer je neko čuo da su plate tamo mnogo veće pa ispadaš ko neki Alija Sirotanović ili misliš da si bahat i da si bolje ispregovarao nego tvoj kolega koji radi isti posao kao ti jer je neko čuo da su plate tamo mnogo manje pa ispadaš kao neki Donald Tramp.

Jedna mini priča od pre oko 13 godina.

Svojevremeno, firma u kojoj sam radio a koja više ne postoji, Intereks, nije imala sajt i ja se samopredložio da ga napravim.

Logično je bilo uzeti domen interex.rs – no neko ga je namenski kupio godinu dana ranije zbog preprodaje i nije koristio. Menadžment nije hteo da se cima sa advokatima (po iskrenoj preporuci RNIDS-a koju sam dobio kad sam ih pitao za savet) i parnicama i gubi energiju na to i hteo je to brzinski da reši, otkupom domena.

Otišli su na razgovor i pitali za cenu otkupa i čovek je zatražio, pajsad – 20.000€. Oni su rekli da mogu da mu ponude maksimum 500€. On je rekao da za 500€ ima da slika svoju golu guzicu i to da okači na sajt uz poruku „Kupujte kod nas“.

Iskreno, ja bih mu odgovorio da može da dobije samo….ono što je nudio i Dragče iz serije „Moj rođak sa sela“…a za ostalo ćemo da se dogovorimo…pa bih krenuo u parnicu ali oni su rekli da otpada i ponuda od 500€ i neka radi šta mu volja.

Završili se tako što je on plaćao domen ~10 godina (200-300€ troška) ali nije okačio guzicu na sajt a oni digli ruke od tog domena i koristili interexsrbija.rs gde sam ja digao sajt koji sam napravio.

Srpski osećaj za biznis, posvećenost poslu i klijentima kao i značaj veb prezentacije - objašnjen u jednoj imejl prepisci.

Ja ↓↓↓
Poštovani,
Igrali bismo stoni tenis redovno kod vas i vidim da imate stolove za iznajmljivanje ali fotografije na vebsajtu nisu najjasnije i ne vidi se dobro prostor između ivice stola i zida, deluje kao da je dosta mali i da nema dovoljno prostora za igrača i igru. Možete li postaviti novije fotografije na sajt na kojima se vidi ceo prostor za igru ili mi ih poslati direktno ili napisati koliko ima metara između ivice stola i prve prepreke odnosno zida? Takođe, zanima me koliko imate stolova za iznajmljivanje jer bi nas došlo više (nemate taj info na sajtu) kao i koja je cena iznajmljivanja (stranica sa cenovnikom baca grešku 404 i ne može se videti).
S poštovanjem,
Darko Dražović

Oni ↓↓↓
Dođite pa vidite.

Rad pod pritiskom

Zašto u oglasu za posao pišeš „Sposoban za rad pod pritiskom“ a misliš „N’umemo da organizujemo posao pa delimo ljudima besplatno Ksalole i Rivotrile na ulazu u firmu“?

Normalno jeste da ponekad bude pritiska i to je očekivano na bilo kom poslu i u bilo kom zanimanju, što bi mladi rekli – šit hepens, ali ako je rad pod pritiskom novo normalno stanje stvari i svakodnevno se dešava i očekuje, onda tu nešto debelo ne valja….pa treba uvesti i Eliceu u priču na ulazu u firmu.

Zona komfora

Trebaš, Dražo, izaći iz zone komfora ako planiraš da napreduješ, izaći i baciti se u vatru, tu je uspeh!!!

…pa ja se čoveče ubih tražeći tu zonu komfora, pa crkoh pokušavajući da je nađem, gde je to, kako to izgleda dođavola? Šta fali bre toj zoni komfora, šta god ona bila?

Pa onda na drugom mestu, Linkedinu baš, vidim izjavu nekog čoveka koji veli: „Recept za uspeh ti je da radiš stvari koje ne voliš!“.
Stvarno? A šta znam ja, ne znam kako je kod vas u gradu ali kod mene u Barajevu mi to zovemo silovanje eventualno mazohizam, eto pojma nismo imali da je to zapravo uspeh.

Ispod kog iznosa plate ne biste prihvatili ponudu za posao?

= kažeš onoliko koliko je prosečno za tu poziciju!
Pih, srednjak, jedan od njih milion, nama treba neko ko je siguran u sebe ko će da traži ili više ako je siguran u sebe ili manje ako želi sa nama da raste i unapređuje svoje znanje, iskustvo i vremenom platu

= kažeš mnogo više nego što je prosečno!
Naduvana ložana koja digla nosinu u nebesa… apliciraj kod nekog šeika. Naravno da ćemo tražiti nekog prosečnog

= kažeš mnogo manje nego što je prosečno!
Ovaj ne poštuje sebe pa kako će onda i druge. Mučenik neki, tu će da nam mrači po ofisu gde njega da zaposlimo, onaj što nam tražio više je mnogo čvršći na nogama

= kažeš malo više nego što je prosečno!
Pa zašto bi njega zaposlili kad možemo nekog sa prosečnom platom i istim znanjem, zašto bi dodatno opterećivali budžet kad ne moramo a ako već moramo zaposlićemo onoga što je tražio mnogo više

= kažeš malo manje nego što je prosečno!
Čim mu iskoči prvi posao gde će mu ponuditi 50€ više ima da nam ode bez ćao da nam kaže, zašto da ga zaposlimo onda, ako je tako onda ćemo onoga što je tražio malo više

= ne bih da se izjasnim o tom pitanju!
Vidi, ne poštuje onoga sa kim ima intervju, ma ni mimimum poštovanja, takav nam ne treba, treba nam neko ko će dati odgovore na postavljena pitanja

Mi

Hej vi što se ne snalazite u društvu, glup vam humor i dosadni ste, teško ostvarujete kontakte sa drugim ljudima, znate da ste zatvoreni, stidljivi, ne idu vam ta upoznavanja, za vas misle da ste uvrnuti i generalno ne ide vam to druženje sa ljudima, ne brinite ništa, niste jedini, ima nas i to podosta iako deluje suprotno. Istina, nije to sve baš za ponos, ali nije ni za stid, takvi smo, to smo mi baš takvi, obično strogi fokus na poslu, obrazovanju, porodici… pomirimo se dakle sa tim i nastavimo život dalje.

Old-skul Infostud

Hej vi što znate šta su VHS i Dial-Up…sećamo li se vremena kad smo posao tražili u Halo Oglasima i to onim hardverskim papirnim?

Ljudski resursi

Meni, kao starom ljubitelju horor filmova, ljudski resursi deluju kao – ljudski resursi iliti resursi sa ljudi, fazon…iz ovoga ćemo izvaditi jetru, pankreas, srce i bubrege…ovaj opaaa kapitalac može da se iskoristi ceo, ovome ćemo da odsečemo noge i izvadimo oči, ovome raskačimo mozak, ovome ćemo samo plećku i malo od buta…

Uđeš u službu ljudskih resursa a ono vise delovi tela okačeni na kuke a glavni HR sa satarom u rukama i krvavom keceljom kaže – dobar dan, izvolite sedite, da vidimo čime vi raspolažete i na kojim sve pozicijama vidite sebe za pet godi…pardon, minuta…u sarmi ili sapunu

Konvertor

❌ Crklo
✔ Ima izazov u radu

❌ Tražim posao
✔ U potrazi za novom poslovnom prilikom

❌ Besposlen
✔ Lifecoach, Influencer & NLP practitioner

NLP for damis

Evo vam ubrzani kurs NLP-a:

  1. Kad pričate mlatarajte rukama ko sumanuti, pokušavajući istim da opišete bukvalno svaku reč koja vam izlazi iz usta

To je to, čestitam, od sada ste NLP Master. Dođete mi 1000 evra za ovaj kurs.

Barajevski lajfkoučeri

Razgovor mene i jedne lokalne barajevske lajfkoučerke:

  • Kad su novogodišnje odluke u pitanju trebaš sebi postaviti ono što je realno za ispuniti, recimo – od ove godine ostavljam cigare
  • Ali ja sam nepušač
  • Eto
Sve je OK

Beograd, Valjevo, Kosjerić, Bor…malomalo u problemu sa zagađenim vazduhom, malomalo crvena ili ljubičasta zona, izađeš napolje iz zatvorene prostorije i odmah počneš da kašlješ…

Premijerka: Nema mesta panici, ovo je sve normalno.

Predsednik: Vazduh je možda malo zagađeniji ali je to zbog velikog ekonomskog napretka Srbije jer su ljudi sad bogatiji pa svako ima auto sa euro-3 motorom

Ministar ekologije: (((gleda neku seriju na TV-u, gricka perece, pritisak mu 120:80, šećer 4, razmišlja o prolaznosti života i bespuću svemira)))

Ministarstvo ekologije: Zagađenost vazduha je subjektivni osećaj. Gledaju u nebo sa zebnjom i mole se Bogu da dune vetar i padne sneg, pa da pročisti malo subjektivni osećaj kako im smarači ne bi zvocali

Budžet za zaštitu okoline: Otišao u izgradnju puteva i tamo gde je bila neka frka za keš

Biciklističke staze, makar za lepo vreme nekada: ERROR 404

Drveće po Beogradu: Zamenjeno betonom zbog naglog ekonomskog napretka. RIP.

Deponija u Vinči: What’s up, bitches?

Drukara?

Apsolutno nema potrebe da, kad mi pošaljete poruku preko Linkedina naglašavate posebno da ne skrinšotujem i ne objavljujem to što ste mi napisali javno, pobogu, a otprilike svi koji mi se obrate to obavezno navedu. Šta god da mi napišete to ostaje strogo i isključivo između mene, vas, uređaja sa kojih se pristupa Linkedinu, vašeg i mog internet provajdera, Linkedina, čvorišta sa metapodacima, Majkrosofta, NSA, CIA-e, Trampa, Putina i Si Đi Pinga.

Ja ću vašu poruku objaviti javno samo i jedino ako je bašbaš ono božemesačuvaj a čak i tad sakriću sve podatke kojima se na bilo koji način može provaliti o kojoj se firmi i/ili osobi radi. Tak’i smo ti mi GDPR-ovci.

Svako svoju muku gleda

Upotreba društvenih mreža…šta ko traži tamo:

Normalni ljudi traže:
✓ Posao, zaradu, reklamiraju svoje znanje kako bi upali u oko HR-ovima, reklamiraju svoje proizvode kako bi dobili nove kupce, ostavljaju dobar profesionalni utisak na mreži nevezano od kompetencija ili znanja….
✓ Partnera za seks, zajednički život ili druženje, dodatna socijalizacija zabavu kroz zanimljive ili nezanimljive objave, nova poznanstva…
✓ Nešto za prosto ubijanje vremena, čitanje bitnih ili nebitnih objava

Ja tražim:
✓ Ekipu za stoni tenis

Društvene mreže su štetne

Društvene mreže su pogubne za zdravlje, vele, samo buljiš u taj tvoj telefon ili sediš za kompjuterom i samo lajk, lajk, šer, šer i ostali šulj-frendli poslovi…

…a nas dvadeset isključivo sa društvenih mreža, bogami dobro se izigrasmo stonog tenisa u poslednje vreme a da niko nikog pre nije poznavao, hektolitri znoja i gigadžuli fizičkih aktivnosti. Prekjuče je sa nama igrao i čovek od 60 godina – čovek ubija kako igra.

Nadam se da će nas ove godine biti više i sa učestalijim okupljanjima za stolovima.

Projekat - Biti nomalan

Počevši od sutra – na Badnje veče 2020-te, počinje poslovni projekat broj 1: ishrana. Pokušaću ono što nisam do sad – ishranu koja se primenjivala pre 8 vekova, jer zašto da ne, samo mi je još to ostalo da probam jer ništa po preporuci nutricionista i trenera nije dalo rezultata (katastrofa od metabolizma), a zapravo je dosta jednostavno:

  1. Ponedeljak-petak – jedan obrok dnevno, od čega ponedeljak, sreda i petak…post na vodi.
  2. Subota, nedelja – dva obroka dnevno

Period privikavanja dve nedelje, gde se neću baviti nikakvim dodatnim fizičkim aktivnostima sem lagane šetnje, posle toga nastavljam sa dodatnim aktivnostima. Redovna kontrola krvi, urina, pritiska. Naravno, pazi se dobro šta se jede.

Inače napisao Sveti Sava 1199 godine, Karejski tipik: „Ponedeljkom, i sredom i petkom – niti ulja jedi, niti vina pij; a u utorak i u četvrtak – ulje jedi i vino pij. I u svih ovih pet dana jedanput dnevno da jedeš. U subotu, pak, i u nedelju – ribe, i sir, i sve drugo; i dvaput dnevno jede se. A u post veliki, subotom i nedeljom jedi ulje i vina kušaj; a u druge dane ni vina, ni ulja“

Startna tačka: 200kg

2019-ta, sumirana, kod mene
  • Radio a i dalje radim sa divnim ljudima i u divnoj firmi
  • Napokon a sasvim slučajno našao sebi nešto što je postalo strast a da nije vezano za kompjutere, posle 40 godina potrage – stoni tenis. Čini mi se, mada nisam siguran, da je botanika sledeća (izgleda da postajem senior).
  • Naučio dosta novih stvari vezanih za moju struku i počeo da se obučavam oko novijih tehnologija.
  • Dva kraća ali totalna psihička kraha, jedan vezan za lažnu uzbunu oko raka debelog creva, drugi vezan za totalni raspad sistema kad je državno zdravstvo je pitanju i ophođenje sa teže bolesnim pacijentima i njihovim porodicama.
  • Izašao iz samonametnute sociofobije i počeo polako da se družim sa ljudima, bivšim kolegama, drugim igračima stonog tenisa i ostalim dobrim ljudima.
  • Obrisao Fejzbug i penzionisao Tviter i malo više spopao Linkedin. Blog i dalje aktivan ali ne kao ranije.
Loša procena

Steklo se to neko mišljenje na osnovu nekih mojih pisanija da sam neki mrzitelj HR-ova i da sam bio na milion razgovora.
Bio sam u svom životu (sad imam ~40 godina) na tačno 10 razgovora za posao i sve u roku od godinu dana, poslednji pre oko godinu ipo.
Od deset razgovora, tri su bila sa normalnim HR-ovima, normalna pitanja, prijatni razgovori, ništa tenzija, ništa bulšit generator, firme – CallidusCloud/SAP, Prodayna i United.

Ostalih 7…gde vidite sebe za 5 godina, gde vidite sebe u našem timu i slično šablonsko njesra koje tera čoveka ili da laže ili da lupa gluposti, pa grupni testovi sa glupavom proizvodnom trakom, je l biste više voleli da ste nevidljivi ili da možete da letite, test ličnosti aka „ozlojeđen/poslušan/oprezan/srdačan“, oglas za jedno a razgovor za nešto sasvim drugo i slične govnarije a najveći bulšit pored gorepomenute proizvodne trake mi je bio „prodaj mi ovu olovku!“…? Razumem ja guglanje i sve, ali valjda mora da se zna kome se koje pitanje postavlja.

HR služba je dosta bitna i obavezna karika svake ozbiljnije firme, kad su razgovori u pitanju prvi su na udaru svakakvih profila, van razgovora bakću se sa milion raznih zadataka „u bekendu“…no kao i u svemu ima-gi-raznih, pa što se malo ne našaliti sa tih 70% na uzorku od 10 🙂

Pitanja za ejčarove

Ako postoji neki HR u mojim konekcijama, ne bi mi dao bolji poklon za ovu i sve sledeće Nove godine od odgovora na sledeća pitanja:

  1. Gde vi vidite sebe za 5 godina?
  2. Zašto mislite da treba da se opredelimo baš za vaš odgovor?
  3. Zašto mislite da ste baš vi prava osoba za ovo pitanje?
  4. Zašto želite da odgovorite baš na ovo pitanje a ne na neko drugo koje bi vam neko drugi postavio?
  5. Gde vi vidite sebe u ovom pitanju?
Razlike između Juniora i Seniora
Junior – živi na selu, mašta o radu na kompjuterima
Senior – živi u kompjuterima, mašta o radu na selu