Instaliraš novi server na udaljenoj lokaciji, ispodešavaš storage i RAID na njemu, instaliraš hipervizor, virtualni ruter, virtualke, podešavaš mrežu, podesiš IPsec tunel, email notifikacije, u međuvremenu kolegi crko laptop – pomozi mu da iščupa podatke, organizuj servis, potrebno hitno da se osveže baze na dva testna okruženja, menadžment te juri za predlog nadogradnje infrastrukture, neko pokušava da uhakuje sajt, klijent ne uspeva da podesi nešto pomozi mu, potrebna pomoć oko baze, prepunjen disk na nekom serveru nešto jede prostor pronađi šta, podesi bekape kritičnih stvari na novom serveru, proveri postojeće bekape, napravi skriptu za proveru ovoga ili onoga, Windows Server počeo da brljavi šta mu je, propusti opseg tih i tih IP adresa, instaliraj Windows tamo, instaliraj Linux tamo, instaliraj Solaris tamo, instaliraj koleginici štampač, idi klijentu na onsite, organizuj kupovinu jednog multifunkcionalnog štampača i 5 laptopova, imaš li iskustva sa ovim – imaš malo, zameni nekome crknuti hard disk iz laptopa i vrni mu sysimage, Nagios ti javlja veliki load na nekom serveru – proveri šta je, proveravaj logove, traži greške, idi nakači gosta na WiFi ne snalazi se najbolje, zašto nisi pročitao mailove koje sam ti poslao – mailova se u međuvermenu nagomilalo jedno tridesetak, popunjavaj timesheet (najteži deo dana svima ikada), onaj ti prijavio da ne vidi neku IP adresu sa servera, poveži NFS-om neke servere, potrebna pomoć oko firewalla, iskomuniciraj sa supportom oko buga na nekoj Magento ekstenziji, napravi email nalog za novog kolegu, itd, itd, itd sve naravno u multi-taskingu…sve to u tišini rešiš, ponekad nešto nesvesno opsuješ sebi u bradu pa i drugi čuju – kreneš kući i u glavi slika…
(latinicom: To ti je završeno)
…pošalje ti neko SMS sa pitanjem kako da instalira CCleaner na kompjuteru…
Dok mozak prokuvava, opsuješ mu – u sebi naravno, sve živo i mrtvo, familiju 10 kolena unazad i familiju 20 kolena unapred, naciju (nebitno da li si i ti pripadnik iste), seme, poreklo, dan kad se rodio… Ne odgovoriš. Osoba ni kriva ni dužna svestan si toga, ali psuješ u sebi i dalje. Dođeš kući, kreneš da izađeš iz kola, pogledaš u telefon, čet poruka sa FB od nekog tvog komše, otvoriš je: „Kako da instaliram džipies na telefonu?“. Izađeš iz kola na ulici te sačeka čovek koji ti kaže: „Ćao, ne mogu da otvorim neke video snimke koje sam snimao, vidi se slika ali se ne čuje zvuk“. Napokon dođeš kući. Dođe ti žena sa „Vidi šta mi je sa telefonom, nema signala“.
U vezi sa ovim: Možeš li da dođeš, kompjuter mi pojede sve diskove?
Nas ako se sete na dan bezbednosti sete se, ako se ne sete nikom ništa. To je bila naša dužnost.
PS: Legneš da spavaš. Zvoni telefon u 03h ujutru…….
