Само један обичан дан у животу српског систем администратора

12 коментара

Инсталираш нови сервер на удаљеној локацији, исподешаваш складиште и RAID на њему, инсталираш хипервизор, виртуални рутер, виртуалке, подешаваш мрежу, подесиш IPsec тунел, имејл нотификације, у међувремену колеги црко лаптоп – помози му да ишчупа податке, организуј сервис, потребно хитно да се освеже базе на два тестна окружења, менаџмент те јури за предлог надоградње инфраструктуре, неко покушава да ухакује сајт, клијент не успева да подеси нешто помози му…

Budi Human
…потребна помоћ око базе, препуњен диск на неком серверу нешто једе простор пронађи шта, подеси бекапе критичних ствари на новом серверу, провери постојеће бекапе, направи скрипту за проверу овога или онога, Windows Server почео да брљави шта му је, пропусти опсег тих и тих IP адреса, инсталирај Виндовс тамо, инсталирај Линукс тамо, инсталирај Соларис тамо, инсталирај колегиници штампач, иди клијенту на онсите, организуј куповину једног мултифункционалног штампача и 5 лаптопова, имаш ли искуства са овим – имаш мало, замени некоме цркнути хард диск из лаптопа и врни му sysimage, Нагиос ти јавља велики load на неком серверу – провери шта је, проверавај логове, тражи грешке, иди накачи госта на Wi-Fi не сналази се најбоље, зашто ниси прочитао имејлове које сам ти послао – мејлова се у међувермену нагомилало једно тридесетак, попуњавај timesheet (најтежи део дана свима икада), онај ти пријавио да не види неку IP адресу са сервера, повежи NFS-ом неке сервере, потребна помоћ око фајервол конфигурације, искомуницирај са подршком око бага на некој Магенто екстензији, направи имејл налог за новог колегу, итд, итд, итд све наравно у мулти-таскингу…све то у тишини решиш, понекад нешто несвесно опсујеш себи у браду па и други чују – кренеш кући и у глави слика…

(latinicom: To ti je završeno)

…пошаље ти неко SMS са питањем како да инсталира CCleaner на компјутеру…

Док мозак прокувава, опсујеш му – у себи наравно, све живо и мртво, фамилију 10 колена уназад и фамилију 20 колена унапред, нацију небитно која је, семе, племе, порекло, дан кад се родио… Не одговориш. Особа ни крива ни дужна свестан си тога, али псујеш у себи и даље. Дођеш кући, кренеш да изађеш из кола, погледаш у телефон, чет порука са Фејсбука од неког твог комше, отвориш је: „Како да инсталирам Џи-Пи-Ес на телефону?“. Изађеш из кола на улици те сачека човек који ти каже: „Ћао, не могу да отворим неке видео снимке које сам снимао, види се слика али се не чује звук“. Напокон дођеш кући. Дође ти жена са „Види шта ми је са телефоном, нема сигнала“.

У вези са овим: Можеш ли да дођеш, компјутер ми поједе све дискове?

Нас ако се сете на дан безбедности сете се, ако се не сете ником ништа. То је била наша дужност.

PS: Легнеш да спаваш. Звони телефон у 03 сата ујутру…….