Само nohup Србина спасава

Имао сам скоро случај који се граничи са Зоном Сумрака, Матрикс мистеријама и вишим силама а и упознаћу вас са тим „вама компјутерашима је лако, боле вас уши“. Озбиљна база података, Oracle, партиција препуна, на њој некакви базни датафајлови који заузеше богаоца док други диск зврји празан и умире у самоћи ко мождана ћелија у старлете. Задатак је био да се изместе датафајлови на тај празни диск како би се растеретила партиција.

Рутинска операција – бекап базе, тури тејблспејс офлајн, измести датафајлове, удри реименовање датафајлова са новом локацијом, врни све у онлајн, удри опет бекап злу не требало и то је то.

Да вам прозборим коју о Барајеву

Ја живим у београдској општини Барајево чија је власт годинама уназад препуна полтрона и дупеувлакача свима који дођу на власт од Милошевића, преко оног згубидана Тадића па до Вучића, нико се не бави самим Барајевом већ се сви баве примањем плате јер им је то и занимање – раде као примачи плате и већина њих ради на неким измишљеним радним позицијама у општини и општинским органима да би се удовољило за(с)тупљености и бројном стању владајућих партија – како која странка дође на власт – тако доведе своје људе а ови постојећи прелете у виду ластиног репа у владајућу странку и остану ту где јесу и надаље – и тако то шљака опуштено од деведестих наовамо а резултат такве бриге је да је општина Барајево данас једна од најсиромашнијих општина у Србији.

Немамо привреду, све се своди на кафиће и продавнице, немамо туризам иако смо за сеоски туризам ко рођени – сеоска средина, природа свуда у Барајеву, чист ваздух, језеро, зеленило а само Барајево на петнаестак километара од највећег града у Србији.

Имамо нешто мало правих сељака, земљорадника и сточара који одржавају живот овом Барајеву уздајући се усе и своје кљусе како знају и умеју – док су сви остали побегли по разним Београдима да би нашли посао.

Кад нам ти преостали сељаци далекобило умру једног дана – Барајево ће постати вампирско место – преко дана никог живог неће бити у Барајеву – сви ће бити по разним Београдима а преко ноћи ће сви долазити да преспавају…у Барајеву нема могућности запослења нигде, економија нула, фабрике нула, фирме нула. Једини могући посао је наравно у Општини где је плата ко у Мајкрософту и наравно ако сте у владајућој странци или имате везу – али свакако и ако имате везу опет морате бити у владајућој странци.

Дом Здравља нам је неупотребљив (част изузецима тачније Хитној помоћи) не памтим кад сам отишао рецимо код ушног а да нисам налетео на натпис да је на боловању или одмору, нико га наравно не мења и немате инфо где да одете и коме да се жалите. Једно природно купалиште које би реално могло да буде аltернативна београдска Ада Циганлија или бар лазаревачко језеро Очага уз нека мини улагања – језеро Дубок Поток трули, ето нисте знали да језеро може да трули.
У Дому Културе – културе има пар пута годишње.
Кад дође лето ми Барајевци имамо обезбеђено слободно место у јавном превозу јер сви смрдимо ко приплодни гепарди у сезони парења – јер лети у месец дана имамо воде пола месеца и то у најбољем случају – па се обично купамо водом уштекованом у буре, ко Вук Караџић у Тршићу ономад.

Годишње се на магистрали запале минимум три барајевска Ластина аутобуса јер су направљени паралелно са писањем Старог Завета а за нове се нема – мора се кеш уложити у нешто паметније…наравно, нико никад не сазна у шта се кеш уложио.
Било каква кишица или јачи ветар – у Барајеву нестане струје – али није да нестане на 5-10 сати, оправе проблем па има струје наредних XXX дана – него нестане па дође на пар минута, па нестане па дође на пар минута и тако једно 10 пута дневно, обично неколико дана па зими по мраку Барајево делује ко нека рејв журка, познати DJ Дејвид Гета већ неколико пута звао да пита зашто га нико не зове да гостује у Барајеву, није човеку јасно.

До пре пар месеци у Барајево сте могли ући само тенком, трактором или цепелином, јер су путеви били ко Стаљинград 1943 – али да не грешим душу, пре неких месец дана су бар тај пут кренули да оправљају ИАКО НИСУ ИЗБОРИ а мислим да је то уједно први поправак пута у последњих 30 година колико живим тамо, тако да – можда и крене, мада чисто сумњам. Највероватније је та инвестиција – то вам је то за наредних 20 година.

Чули смо да се ова пракса примењује у скоро свим општинама у Србији па смо се и ми Барајевци помирили са целом том ситуацијом јер не можеш бициклом на Русију и то тако треба и то је ОК.

Какве везе ово сад има са Ораклом или nohup-ом?

Лепо време, напољу сунчано, ‘тице цркућу, накачим ти се ја од куће VPN-ом, започнем процедуру, дођем до дела са пребацивњем датафајла од 30GB на нови диск – и негде на пола….ТРАС НЕСТАДЕ СТРУЈЕ, КОНЕКЦИЈА ЋАО.

Десило би се Барајево. Опет.

Кренем ти ја да псујем редом, онако, по српски – Милошевића, Тадића, Вучича, Електродистрибуцију, Дачића, Жику Шареницу, Барајево, школског друга што је посланик у Скупштини, Лисовић, Милку Планинц, Радоја Домановића, Николу Теслу, Горицу Гајевић, Млађана Динкића, Мају Неуништиву Гојковић, Расима Бесмртног Љајића, Јоргованку Госпођу Табаковић, Бајатовића Боле-Га-Курац, Марјана Ристичевића и осталу и криву не-криву екипу – и струја дође. Нестала струја на 2 минуте!!!

Па која је била вероватноћа???

Жена ми после доласка струје превентивно донесе један Бромазепам и још један остави у резерви на столу па превентивно побеже из куће јер је детектовала моје крваве беоњаче и жиле куцкавице на челу…истина, дебело сам мирољубив – али тренутно ја нисам ја. Ко’е? Па да је Тајсон тад дошао изломио бих га ко циганче наполитанку и отресао ко врабац слину all-in-one.

Наравно, у Барајевским органима власти ће по дифолту да кажу да нису они криви за то дугогодишње лудило са струјом него Електродистрибуција, у Електродистрибуцији ће да кажу да нису они криви него општина која не измирује своје обавезе па нема средстава за одржавање опреме и то тако вазда иде у круг, тако се одржавају – увек је неко други крив…па све и да се дође до краја и нађе се кривац – он ће рећи да је то масло претходне власти и то је то.

ОК, направио сам бекап, база није била огромна па је expdp завршио посао бекапа – у најгорем случају дроповаћу целу базу па ћу урадити impdp назад и исподешавати све шта треба – али опет….БАРАЈЕВО….па мајку ти више јебем и Барајеву и његовој средњевековној инфраструктури и примачима плате и сталним нестанцима и струје и воде.

Пази, да се разумемо, дешавају се нестанци струје и у центру града и на Новом Београду и на Вождовцу и на Миљаковцу и у Паризу и у Лондону….што би Амери рекли „shit happens“…али ти нестанци се десе због неке дебеле хаварије и шта да се ради – виша сила…а код нас у Барајеву, како крене први хладни дан или наговештај зиме – свеће и само нам фали да бленемо у небо како нас НАТО терористи опет бомбардују.

У оном лудилу сетим се – па човече, урадио сам nohup уз mv команду, то увек радим кад су те зајебане ствари. Срце ми се тренутно врну на 70 откуцаја у минути, видим фајл на новој локацији и даље расте, све је cool.

Премести се фајл, ја турих тејблспејс онлајн, све прође. Угасих, упалих базу – нема грешака. Алертлог чист. У паници која ме је за’ватила сам заборавио скроз на nohup.

Преживех виртуални мождани удар. Тај дан више није нестајала струја у Барајеву. Нестала је, ето – само на две минуте, чисто да ми поједе џигерицу и усере ми се у живот, испоставиће се на крају безуспешно…ко ономад са лозинком у VMware-y.

Ко је тај nohup?

Уколико корисник кроз shell окине неку команду чије извршење дуго траје – па изађе из тог истог shel-а, Линукс шаље сигнал HUP (hang-up) свим процесима које је корисник иницирао из shell-а тако да све команде – пуцају на мртво. Неке команде које се извршавају дуго – као што у овом случају процес премештања фајла од 30GB на други диск (траје око 5 минута на виртуалном диску) – треба некако да се окину у позадини како би се корисник могао опуштено излоговати, убити терминал или шта год – а да процес и даље ради – а то се решава тако што се shell-у „рекне“ да за постојећи процес искулира мало тај HUP сигнал – и то се ради командом nohup која је скраћеница од no-hang-up. Синтакса је у овом случају

nohup mv /putanja/do/fajla/fajl.dbf /nova/putanja/fajl.dbf &

И тиме смо команду mv заштитили од HUP сигнала путем nohup-а и пустили је да се извршава у позадини (овај карактер & на крају) како бисмо могли даље да наставимо да радимо у истом терминалу. Ако се десе неке грешке или исписи – биће исписани у новокреираном фајлу nohup.out на локацији одакле смо окинули команду. Ако та локација није „писљива“ за тренутног корисника – nohup.out ће се налазити у „Home“ фолдеру корисника који је окинуо команду.

Дакле, да не беше овог nohupа, Бог му среће дао – не знам шта би се десило, али нек је он мени жив и здрав још сто година. Сем nohup-а, ово пуштање у позадини би се могло решити окидањем команде директно на серверу кроз VNC или путем програма screen. Све у свему и поента приче је да кад год дрљате нешто са било каквом продукционом машином – увек очекујте немогуће и невероватне проблеме баш као ја коме је параноја већ дифолтно стање па nohup бива и несвесно окинут – песимистички јесте али може спасити виртуални живот.

И да нагласим, пошто видим да је текст погрешно схваћен, није овде фокус на пуцању команде – то се решава превенцијом – него на нашим распалим општинама које у 21. веку не могу грађанима да обезбеде струју и воду – који иначе ти исти грађани и плаћају.