Imao sam skoro slučaj koji se graniči sa Zonom Sumraka, Matrix misterijama i višim silama a i upoznaću vas sa tim „vama kompjuterašima je lako, bole vas uši“. Ozbiljna baza podataka, Oracle, particija prepuna, na njoj nekakvi bazni datafajlovi koji zauzeše bogaoca dok drugi disk zvrji prazan i umire u samoći ko moždana ćelija u starlete. Zadatak je bio da se izmeste datafajlovi na taj prazni disk kako bi se rasteretila particija.

Rutinska operacija – bekap baze, turi tablespace offline, izmesti datafajlove, udri reimenovanje datafajlova sa novom lokacijom, vrni sve u online, udri opet bekap zlu ne trebalo i to je to.

Da vam prozborim koju o Barajevu

Ja živim u beogradskoj opštini Barajevo čija je vlast godinama unazad prepuna poltrona i dupeuvlakača svima koji dođu na vlast od Miloševića, preko onog zgubidana Tadića pa do Vučića, niko se ne bavi samim Barajevom već se svi bave primanjem plate jer im je to i zanimanje – rade kao primači plate i većina njih radi na nekim izmišljenim radnim pozicijama u opštini i opštinskim organima da bi se udovoljilo za(s)tupljenosti i brojnom stanju vladajućih partija – kako koja stranka dođe na vlast – tako dovede svoje ljude a ovi postojeći prelete u vidu lastinog repa u vladajuću stranku i ostanu tu gde jesu i nadalje – i tako to šljaka opušteno od devedestih naovamo a rezultat takve brige je da je opština Barajevo danas jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji.

Imamo i grb - pomislili bi ljudi da smo ozbiljna opština

Imamo i grb – pomislili bi ljudi da smo ozbiljna opština

Nemamo privredu, sve se svodi na kafiće i prodavnice, nemamo turizam iako smo za seoski turizam ko rođeni – seoska sredina, priroda svuda u Barajevu, čist vazduh, jezero, zelenilo a samo Barajevo na petnaestak kilometara od najvećeg grada u Srbiji.

Imamo nešto malo pravih seljaka, zemljoradnika i stočara koji održavaju život ovom Barajevu uzdajući se use i svoje kljuse kako znaju i umeju – dok su svi ostali pobegli po raznim Beogradima da bi našli posao.

Kad nam ti preostali seljaci dalekobilo umru jednog dana – Barajevo će postati vampirsko mesto – preko dana nikog živog neće biti u Barajevu – svi će biti po raznim Beogradima a preko noći će svi dolaziti da prespavaju…u Barajevu nema mogućnosti zaposlenja nigde, ekonomija nula, fabrike nula, firme nula. Jedini mogući posao je naravno u Opštini gde je plata ko u Majkrosoftu i naravno ako ste u vladajućoj stranci ili imate vezu – ali svakako i ako imate vezu opet morate biti u vladajućoj stranci.

Dom Zdravlja nam je neupotrebljiv (čast izuzecima tačnije Hitnoj pomoći) ne pamtim kad sam otišao recimo kod ušnog a da nisam naleteo na natpis da je na bolovanju ili odmoru, niko ga naravno ne menja i nemate info gde da odete i kome da se žalite. Jedno prirodno kupalište koje bi realno moglo da bude alternativna beogradska Ada Ciganlija ili bar lazarevačko jezero Očaga uz neka mini ulaganja – jezero Dubok Potok truli, eto niste znali da jezero može da truli.
U Domu Kulture – kulture ima par puta godišnje.
Kad dođe leto mi Barajevci imamo obezbeđeno slobodno mesto u javnom prevozu jer svi smrdimo ko priplodni gepardi u sezoni parenja – jer leti u mesec dana imamo vode pola meseca i to u najboljem slučaju – pa se obično kupamo vodom uštekovanom u bure, ko Vuk Karadžić u Tršiću onomad.

Godišnje se na magistrali zapale minimum tri barajevska Lastina autobusa jer su napravljeni paralelno sa pisanjem Starog Zaveta a za nove se nema – mora se keš uložiti u nešto pametnije…naravno, niko nikad ne sazna u šta se keš uložio.
Bilo kakva kišica ili jači vetar – u Barajevu nestane struje – ali nije da nestane na 5-10 sati, oprave problem pa ima struje narednih XXX dana – nego nestane pa dođe na par minuta, pa nestane pa dođe na par minuta i tako jedno 10 puta dnevno, obično nekoliko dana pa zimi po mraku Barajevo deluje ko neka rejv žurka, poznati DJ David Guetta već nekoliko puta zvao da pita zašto ga niko ne zove da gostuje u Barajevu, nije čoveku jasno.

Do pre par meseci u Barajevo ste mogli ući samo tenkom, traktorom ili cepelinom, jer su putevi bili ko Staljingrad 1943 – ali da ne grešim dušu, pre nekih mesec dana su bar taj put krenuli da opravljaju IAKO NISU IZBORI a mislim da je to ujedno prvi popravak puta u poslednjih 30 godina koliko živim tamo, tako da – možda i krene, mada čisto sumnjam. Najverovatnije je ta investicija – to vam je to za narednih 20 godina.

Čuli smo da se ova praksa primenjuje u skoro svim opštinama u Srbiji pa smo se i mi Barajevci pomirili sa celom tom situacijom jer ne možeš biciklom na Rusiju i to tako treba i to je OK.

Kakve veze ovo sad ima sa Oraklom ili nohupom?

Lepo vreme, napolju sunčano, ‘tice crkuću, nakačim ti se ja od kuće VPN-om, započnem proceduru, dođem do dela sa prebacivnjem datafajla od 30GB na novi disk – i negde na pola….TRAS NESTADE STRUJE, KONEKCIJA ĆAO.

Desilo bi se Barajevo. Opet.

Krenem ti ja da psujem redom, onako, po srpski – Miloševića, Tadića, Vučiča, Elektrodistribuciju, Dačića, Žiku Šarenicu, Barajevo, školskog druga što je poslanik u Skupštini, Lisović, Milku Planinc, Radoja Domanovića, Nikolu Teslu, Goricu Gajević, Mlađana Dinkića, Maju Neuništivu Gojković, Rasima Besmrtnog Ljajića, Jorgovanku Gospođu Tabaković, Bajatovića Bole-Ga-Kurac, Marjana Rističevića i ostalu i krivu ne-krivu ekipu – i struja dođe. Nestala struja na 2 minute!!!

Pa koja je bila verovatnoća???

Žena mi posle dolaska struje preventivno donese jedan Bromazepam i još jedan ostavi u rezervi na stolu pa preventivno pobeže iz kuće jer je detektovala moje krvave beonjače i žile kuckavice na čelu…istina, debelo sam miroljubiv – ali trenutno ja nisam ja. Ko’e? Pa da je Tajson tad došao izlomio bih ga ko ciganče napolitanku i otresao ko vrabac slinu all-in-one.

Naravno, u Barajevskim organima vlasti će po difoltu da kažu da nisu oni krivi za to dugogodišnje ludilo sa strujom nego elektrodistribucija, u elektrodistribuciji će da kažu da nisu oni krivi nego opština koja ne izmiruje svoje obaveze pa nema sredstava za održavanje opreme i to tako vazda ide u krug, tako se održavaju – uvek je neko drugi kriv…pa sve i da se dođe do kraja i nađe se krivac – on će reći da je to maslo prethodne vlasti i to je to.

OK, napravio sam bekap, baza nije bila ogromna pa je expdp završio posao bekapa – u najgorem slučaju dropovaću celu bazu pa ću uraditi impdp nazad i ispodešavati sve šta treba – ali opet….BARAJEVO….pa majku ti više jebem i Barajevu i njegovoj srednjevekovnoj infrastrukturi i primačima plate i stalnim nestancima i struje i vode.

Pazi, da se razumemo, dešavaju se nestanci struje i u centru grada i na Novom Beogradu i na Voždovcu i na Miljakovcu i u Parizu i u Londonu….što bi Ameri rekli „shit happens“…ali ti nestanci se dese zbog neke debele havarije i šta da se radi – viša sila…a kod nas u Barajevu, kako krene prvi hladni dan ili nagoveštaj zime – sveće i samo nam fali da blenemo u nebo kako nas NATO teroristi opet bombarduju.

U onom ludilu setim se – pa čoveče, uradio sam nohup uz mv komandu, to uvek radim kad su te zajebane stvari. Srce mi se trenutno vrnu na 70 otkucaja u minuti, vidim fajl na novoj lokaciji i dalje raste, sve je cool.

Premesti se fajl, ja turih tablespace online, sve prođe. Ugasih, upalih bazu – nema grešaka. Alertlog čist. U panici koja me je za’vatila sam zaboravio skroz na nohup.

Preživeh virtualni moždani udar. Taj dan više nije nestajala struja u Barajevu. Nestala je, eto – samo na dve minute, čisto da mi pojede džigericu i isere mi se u život, ispostaviće se na kraju bezuspešno…ko onomad sa lozinkom u VMwareu.

Ko je taj nohup?

Ukoliko korisnik kroz shell okine neku komandu čije izvršenje dugo traje – pa izađe iz tog istog shella, Linux šalje signal HUP (hang-up) svim procesima koje je korisnik inicirao iz shella tako da sve komande – pucaju na mrtvo. Neke komande koje se izvršavaju dugo – kao što u ovom slučaju proces premeštanja fajla od 30GB na drugi disk (traje oko 5 minuta na virtualnom disku) – treba nekako da se okinu u pozadini kako bi se korisnik mogao opušteno izlogovati, ubiti terminal ili šta god – a da proces i dalje radi – a to se rešava tako što se shellu „rekne“ da za postojeći proces iskulira malo taj HUP signal – i to se radi komandom nohup koja je skraćenica od no-hang-up. Sintaksa je u ovom slučaju

nohup mv /putanja/do/fajla/fajl.dbf /nova/putanja/fajl.dbf &

I time smo komandu mv zaštitili od HUP signala putem nohup-a i pustili je da se izvršava u pozadini (ovaj karakter & na kraju) kako bismo mogli dalje da nastavimo da radimo u istom terminalu. Ako se dese neke greške ili ispisi – biće ispisani u novokreiranom fajlu nohup.out na lokaciji odakle smo okinuli komandu. Ako ta lokacija nije „pisljiva“ za trenutnog korisnika – nohup.out će se nalaziti u home folderu korisnika koji je okinuo komandu.

Dakle, da ne beše ovog nohupa, Bog mu sreće dao – ne znam šta bi se desilo, ali nek je on meni živ i zdrav još sto godina. Sem nohupa, ovo puštanje u pozadini bi se moglo rešiti okidanjem komande direktno na serveru kroz VNC ili putem programa screens. Sve u svemu i poenta priče je da kad god drljate nešto sa bilo kakvom produkcionom mašinom – uvek očekujte nemoguće i neverovatne probleme baš kao ja kome je paranoja već difoltno stanje pa nohup biva i nesvesno okinut – pesimistički jeste ali može spasiti virtualni život.

I da naglasim, pošto vidim da je tekst pogrešno shvaćen, nije ovde fokus na pucanju komande – to se rešava prevencijom – nego na našim raspalim opštinama koje u 21. veku ne mogu građanima da obezbede struju i vodu – koji inače ti isti građani i plaćaju.