U ovom tekstu ćemo proći kroz pozicione parametre u shell skriptingu. Svaki primer će početi sa komandom cat koja izlistava sadržaj skripte kako bi lakše dočarao ponašanje u realnom radu.
U nekim narednim tekstovima ćemo se i inače malo više pozabaviti shell skriptingom, počevši od uvoda.

$$

daje PID skripte unutar koje se pokreće. Obično se koristi zarad praćenja izvršenja skripte.

$?

exit status poslednje komande. Ako je 0 skripta ili komanda se dobro izvršila, ako nije nula – postoji neka greška prilikom izvršavanja

U ovom primeru smo dobili exit code 127 što predstavlja grešku „command not found“. Standardne exit kodove možete izlistati ovde. Postoje i nestandardni exit kodovi koje vi sami možete definisati a obično se koriste kod debugginga skripte ili praćenja „gde je skripta pukla“. Primer:

$@

Više prosleđenih ulaznih parametara razbija na delove, tako da recimo ./skripta.sh 1 2 3 4 kao ulazne parametre ima „1“, „2“, „3“ i „4“ umesto „1 2 3 4“

$*

Sve prosleđene parametre tretira kao jedan (suprotno od prethodnog primera)

$#

Daje broj prosleđenih ulaznih parametara. Obično se koristi kod provere – da li je uneseno dovoljno parametara

$0

Daje naziv programa ili skripte koja se pokreće sa trenutnom putanjom

$1, $2…

Daje parametar koji je dati redni broj (npr, $2 daje drugi prosleđeni parametar)

$!

Daje pid najsvežije komande ili skripte. U primeru ispod ćemo izlistati pid koji ćemo na kraju ubiti na mrtvo…pa proveriti vidi li se taj poslednji pid