Imaju ljudi neku opsesiju i hteli bi tu svoju opsesiju da obnaroduju na internetu, neki smo opterećeni kompjuterima pa smo pokrenuli blog na kome ste sad ili smo opterećeni mršavljenjem, neki ste opterećeni modom, neki pecanjem, veliki broj ljudi je opterećen receptima i kuvanjem, dosta ljudi bi se bavilo internet politikom a neki bi samo da svoj životni dnevnik „gde smo bili, šta smo radili“ imaju u html formi – a zajedničko svima nam je…da volimo da blejimo u kompjuter.

Blog, ako je zanimljiv ljudima i ima dosta poseta može da se samofinansira a bogami i zarađuje kroz plasiranje Google ili bilo kojih drugih oglasa, sponzorisane objave, banere, offline biznis koji reklamira kroz blog i na razne druge načine (tu sa poslovanjem nisam baš pro, kao i svaki IT tehnikalac).

Ovde ćemo pričati o malo ozbiljijem blogeraju pa zato nećemo pominjati besplatne wordpress.com, blogspot.com i slične platforme na koje vi lično ne možete mnogo da utičete.

Odmah da znate koje opasnosti vrebaju u blogovanju

Razočarenje

Dosta ljudi hiper-napucanih entuziazmom krene sa blogovanjem samo sa jednom idejom – „Ona modna blogerka zarađuje grdne pare od bloga, ‘oću i ja“, krenu onako puni energije i ideja sa piskaranjem i po običaju kopipejstom odnekud, posle godinu dana zarada nula, poseta nikakva – odustanu, žali bože bačenog vremena.

razocarenjeBlog ima svrhu samo ako pišete o stvarima u kojima ste odlični i sa kojima ste opsednuti manijakalno. Ako ste mislili da će keš odma’ da kaplje ko nenormalan – nema od tog posla salameta, pogotovo ako pišete na našem jeziku. Naš jezik je ograničen samo na exSFRJ i naše ljude koji žive po raznim tamonekim zemljama. Ako ste se baš nameračili da zarađujete – primarni jezik –> engleski.

Dakle prvih godinu-dve, ništa – sem ako nemate neke bašbaš zanimljive teme koje ste dobro izreklamirali po društvenim mrežama ili krenete sa nečim revolucionarnim što se blogeraja tiče.

Manjak vremena

Da bi blog bio uspešan mora da bude redovno ažuriran novim objavama, bar 2 objave mesečno makar. Ovo je OK kad imate vremena, ali ako radite 3 posla, imate troje dece ćorak. Ja sam recimo bar 80% tekstova ispisao u prevozu preko mobilnog telefona, kad sam putovao na relaciji Barajevo – Tošin Bunar drndavim javnim prevozom 5 godina i gubio bukvalno 5h dnevno za prevoz. Posle sam promenio posao, počeo da putujem kolima na posao – i vreme…nula. Ako napišem jedan tekst mesečno ja sam car svemira. A eto, u startu sam imao svo vreme ovog sveta i puštao tekstove kao na proizvodnoj traci.

Utrošeno vreme nije samo vreme potrebo za pisanje tekstova…u utrošeno vreme kontajte i:

  • Komunikacija sa posetiocima putem komentara na blogu
  • Komunikacija sa posetiocima na društvenim mrežama
  • Vreme potrošeno za instalaciju i podešavanje svega i održavanje sajta
  • Vreme potrošeno na rešavanje problema sa sajtom, tipa – neko hakovao sajt, pukao hosting i slično
  • Vreme utrošeno na samoedukaciju vezanu za rad sajta (guglanje o SEO, guglanje o „kako da postavim Gugl oglase na sajt“ i slično)
  • Vreme utrošeno na reklamiranje i strategiju reklamiranja

Tehnički detalji

Da bi ste imali blog – morate da imate blog, bez toga ništa (priznajem, jedna od najdebilnijih rečenica na ovom ovde sajtu ikada) a da biste imali blog morate da obezbedite odnosno kupite:

Domen za sajt

Domen je ono mojblogomodibudjavoj.com što ukucate u svoj Chrome ili Firefox i kupuje se na minimum godinu dana pa produžava se dalje, cena je od 5-30€ godišnje. Domen možete da kupite kod bilo kog provajdera i ne treba vam „lična karta i pečat iz opštine“ za to, može sve online i preko e-bankinga.

Recimo personalni domen in.rs košta 4€ godišnje, nacionalni .rs koji košta 25-35€ mesečno (zavisi od toga koliko se ko ugradio u cenu), internacionalni com domen košta oko 12€.

Naziv domena treba pažljivo birati…počevši od ovog prvog dela „mojblogomodibudjavoj“ a bogami i ovog drugog „com“. Prvi deo, pre tačke, bi trebalo da bude nešto unikatno sa čime predstavljate ukratko to o čemu pišete – i eto vam primer „kompjuteras“…na prvu se zna o čemu se radi, neke kompjuterske stvari i vezano za kompjutere a sajt pišu najverovatnije kompjuteraši.
Drugi deo „com“ je isto tema za razmišljanje…ako pucate isključivo u srpsku ili bosansku publiku „.rs“ ili „.ba“ bi bilo preporučljivo, ako pucate na dalje od svog sela onda „.com“. Postoji i specifik tipa „.io“, „.club“ i slično, ali nećemo se baviti njima sad, usredsredimo se na com i nacionalne domene rs/hr/ba/me.

Hosting

Hosting je ono gde se fizički nalazi vaš sajt, fajlovi vezani za njega, slike, skripte i skoro sve ostalo vezano za njega i kao i domen kupuje se na neki određeni period pa se produžava kasnije i cena je od 20-100€ godišnje za shared hosting koji bi trebalo da bude ta neka vaša početna tačka.
Shared ili deljeni hosting jeste hosting na serveru na kome se sem vašeg nalaze i drugi sajtovi, svi delite iste resurse – zato i jeste jeftin.

Ako dođete do nekog većeg broja posetilaca i zahtevnijeg sajta – onda morate preći na nešto ozbiljniji hosting a to su VPS i Cloud hosting. Šta su – nebitno je za sad. Za sad pričamo o shared hostingu kao početnoj tački blogovanja.

Na ovom linku možete videti sa kojim sam hosting kompanijama ja do sad radio i kako su se pokazale. Kad me neko direktno pita koja hosting kompanija ja uvek predložim dve domaće, ali da ne reklamiram koje su u pitanju, dojadih sa tim.

Izrada sajta

KAKO DA NAPRAVIM SAJT???
Ekvivalent ovom pitanju bi bio „Kako da operišem čoveku slepo crevo“ – pa, ako niste nikad ranije nekome operisali slepo crevo – onda nikako…ali ima ljudi koji su se školovali za tu rabotu i za to su plaćeni i kojima je to rutinska stvar. Doduše u odnosu na operaciju slepog creva WordPress se razlikuje i po tome što ako nešto zajebete na sajtu neće niko umreti a još bolja stvar je što u odnosu na operaciju slepog creva uputstva za instalaciju, podešavanje i rad u WordPressu imate na svakom ćošku interneta, samo treba malo da proguglate.

To je tebi samo 5 minuta posla

To je tebi samo 5 minuta posla

Recimo i na ovom blogu gde ste ima uputstvo za zaštitu WordPress sajta a ima i uputstvo za optimizaciju jednog domaćeg WordPress sajta koji sam radio ranije a koji je bio u haosu.

Kod hosting provajdera gde ćete hostovati sajt, najverovatnije ćete imati kontrolni panel (cPanel) preko kojega možete u par klikova instalirati WordPress preko takozvanog „Fantastico Installera“ – te vam ostaje samo da se igrate sa temama i izgledom samog sajta.

Sajtovi kad je blogovanje u pitanju, se obično prave u WordPress-u jer je to besplatna a odlična i najkorićenija platforma i ima ogromnu ako ne i najveću zajednicu tako da u principu ako zapnete uvek možete da nađete odgovor prostim guglanjem.

WordPress inicijalno ne traži neko programersko znanje, i tu sam vam ja čist primer, napravio sam do sad oko 30 sajtova a pojma nemam o programiranju ili PHP-u. Instaliraš WordPress, postaviš željenu temu – besplatnu ili premijum, postaviš potrebne WordPress dodatke, postaviš keširanje (isto na par klikova) i gotovo.

Tog nekoga ko će vam praviti sajt morate informisati o tome kakav bi sajt bio (hoću da imam foto blog, fokus mi je na slikama i galeriji, da imam kontakt formu, da mi se Google reklame vrte iznad, ispod, da imam mapu, da imam ovo, da imam ono, na ovoliko jezika i sl) kako bi taj neko mogao da odredi cenu izrade sajta.

Cena izrade sajta je od 50€ (za koliko recimo osnovne sajtove pravim ja) za neki najosnovniji sajt bez mnogo nindža zahteva, pa do 5000€ za neke custom munje nebeske koje će vam napraviti ozbiljna progamerska kuća. U ovih 50€ ne računajte troškove hostinga i domena, to je odvojeno od ove priče.

Taj neko, će vam postaviti sajt, tekstove ćete kuckati i objavljivati vi direktno na samom sajtu, bez pomoći bilo koga – a ako baš treba pomoć…guglajte ili pitajte nekoga ko se time bavi.

Dakle inicijalni troškovi u nekoj najosnovnijoj varijanti su: 50€ jednokratno (izrada sajta) i 50€ godišnje (domen+hosting).

Sem same izrade, postoji i nešto što se zove održavanje sajta i to se naplaćuje onako kako se dogovorite a u održavanje spada – ažuriranje WordPressa i dodataka najnovijim verzijama, oporavak sajta, rešavanje nekih novouočenih problema na sajtu, podešavanje bekapa, neke sitne izmene.

Detalji oko zarade

Neki osnovni vid zarade putem blogovanja su

Plasiranje Google oglasa (AdSense)

Registrujete se za Google AdSense (link ovde) ispratite korake koji vam se traže, Google vam pošalje pismo na kućnu adresu sa verifikacionim kodom koji uneste, dodate sajt na AdSense, od Gugla dobijete neki programski kod koji treba da uneste na vaš sajt tamo gde treba da se pojavi reklama – reklame počnu da se plasiraju a vi dobijate zaradu od klikova na te reklame.

Koje reklame Google plasira na vašem sajtu? Eeeee, Google prati vaše ponašanje, pa ako ste na Guglu tražili „Kako rešiti problem impotencije“ pa kasnije odete na recimo kompjuteras.com u tekstu o CentOS Linuxu možete naleteti, ničim izazvani na reklamu za neki preparat za dizanje đoke…neke afričke šljive i čuda.

Ovaj vid zarade je trenutno najviše korišćen na skoro svim domaćim blogovima pa i na Kompjuteras.com. Mana je, što dosta ljudi koristi AdBlockere koji blokirau plasiranje reklama ali šta da se radi.

Izgled reklame možete videti ovde ispod ↓ a ako ne vidite onda ste uključili AdBlocker i minirate moj pokušaj da postanem Dušan Bajatović te vas molim da me stavite na belu listu, bog vam sriće dao a ako je reklama o nečemu što vas zanima – kliknite

Ove oglase možete lako plasirati na celom sajtu, pomoću raznih dodataka – ja recimo ovde koristim pomalo zastareo ali i dalje odličan WordPress dodatak koji se zove „Quick AdSense“ gde unesem Google AdSense kod pa kažem na nivou sajta gde hoću oglase, na početku, ili na kraju teksta, ili posle prvog pasusa ili slike ili kako god. Obično se oglasi postavljaju na početku, na kraju teksta i u bočnoj traci sajta.

Sem Google AdSense postoje i drugi vidovi plasiranja reklama poput Httpool, etarget i sličnih – probao sam, batalio sam u roku od nedelju dana.

Baneri, sponzorisani tekstovi

Ovo je vid poslovanja sa kojim nisam baš profi a opet koji zahteva da imate veliku posećenost na blogu. Niko neće da se reklamira kod vas ako nemate velike posete ili ako ste bar interesantni određenoj skupini fanova. Oglašivači će vam prvo tražiti pristup pregledu poseta (Google Analitics obično), pa će otići na FB stranicu vašeg bloga da vidi koliko vas ljudi prati i kakva je interakcija (koliko imate komentara ispod objava, koliko lajkova i koliko deljenja).

Baner svi znate šta je – i oglašivač će obično da prati broj klikova na njega, tako što će mu postaviti neki paramtera, odnosno link neće voditi na firma.com nego na firma.com/?source=kompjuteras ili tako nešto.

Sponzorisani tekstovi su tekstovi koje vi pišete i nekom proizvodu ili usluzi uz navođenje linka, brenda ili kompanije o kojoj pišete. Recimo, u ovom tekstu kad bih hteo da bude sponzorisan bih upitao neke hosting kompanije ili webdizjnerske kuće da li bi hteli sponzorisani tekst pa bih ako bi prihvatili na ovoj stranici bih ponudio usluge hostinga i domena ili izrade sajta gore gde sam pisao o tome uz link ka njima.
Neke hosting kompanije imaju i svoje affiliate linkove, pa bih mogao da se prijavim i tu pa da dobijam procenat od svakog kupca koji bi nešto kupio od njih preko mene.

Detalji oko reklamiranja bloga

Sam blog bi trebalo u startu da se reklamira putem Facebook Page (stranice) i Twitter naloga. Na samim društvenim mrežama nije dovoljno samo zviznuti link i ćao, potreban je određeni vid animacije samih posetilaca i konkretna interakcija sa njima. Same objave koje objavite na tim stranicama ne mora da znači i da će biti pokazane svim pratiocima.

Facebook ima nešto što on zove „bolje korisničko iskustvo“ i „algoritam“ a koje ja zovem „čist pederluk“ i pisao sam o tome na ovom linku.

Na ovim mrežama imate i opciju plaćenog reklamiranja, gde vi odvojite budžet (može da ide od 1 do trilion dolara dnevno) i koji vam se odbija od prikazivanja vaše objave trećim licima na Facebooku (takozvani impression) – dakle možete da potrošite minimum 1€ a maksimum koliko oš.
Vi sami projektujete kome ćete plasirati reklamu na Facebooku…da li muškarcima, da li ženama, da li samo muškarcima mlađim od 29 godina, da li samo ženama koje pričaju srpski, da li samo ljudima iz BIH da li samo ljudima zainteresovanim za modu iz Zagreba. To sve radite kroz browser i dosta je lako za manipulisanje.

Dakle, kako bi to trebalo da ide

Zaluđeni ste kuvanjem i hteli biste da objavljujete vaše recepte na vašem blogu inicijalno:

  1. Iskucate par recepata u Wordu
  2. Odete na sajt nekog proverenog hosting provajdera i kupite domen receptizakuvanje.com za 10€ godišnje
  3. ….i hosting neki osnovni za 30€ godišnje
  4. Startujete nekog komšu koji zna da pravi sajtove da vam napravi časkom (ovo obično pali ako se komša loži na vas) ili angažujete nekog da vam napravi sajt – pa mu kažete (ili još bolje napišete u mailu) šta biste hteli u detalje. On vam pošalje kako bi to najverovatnije izgledalo – i cenu. Prihvatite (ili tražite dalje nekoga ako ne znate sami da se bakćete time).
  5. Ubacite na sajt tih par recepata, postavite i fotku samog jela ako imate.
  6. Sa svojim FB profilom napravite Facebook stranicu „Recepti za kuvanje“, objavite sa bloga ta dva recepta a FB stranicu popunite je svim mogućim korisnim informacijama – pa za početak pošaljete zahtev (invite) prijateljima da je lajkuju. Istu uradite i na Twitteru, Instagramu ili bilo gde gde mislite da može biti korisno. Komunicirate sa ljudima na društvenim mrežama.
  7. Prijavite se na AdSense i postavite (vi ili lik iz tačke 4) da se Google Oglasi plasiraju na vašem blogu.

Kasnije (ili nikad) kad steknete neku reputaciju i imate veće posete i jaču interakciju, vidite da tu ima leba a niste izgubili optimizam, tj – još se ložite na ovu priču…

  • Redizajnirate (vi ili neko ko se time bavi) sajt, hoćete neke advance fore koje ste videli negde
  • Prebacite se na jači hosting
  • Predstavite se ljudima koji prodaju začine, hranu, sokove, organsku hranu i slično i ponudite im saradnju. Žele li da se reklamiraju kod vas ili da objavite tekst o njihovim proizvodima iz prve ruke.
  • Bustujete objave na FB za 2$ dnevno naredna dva dana (4$ ukupno) kako bi objave videli i ljudi koji nisu pratioci bloga. Promovišete samu FB stranicu isto za pare trećim licima i ciljate žene starije od 30 godina koje pričaju srpski ili bosanski ili crnogorski ili hrvatski jezik i koje su zainteresovane za kuvanje, hranu, porodicu (dada, ajmo sad feministkinje, opletite po meni, diskriminacija, predrasude i tako dalje).
    Isto bustovanje uradite i na Twiteru, a možda čak i krenete sa oglašavanjem na Google.
  • Razmišljate kako bi mogli da privučete još ljudi da vam dođe na sajt pa krenete i sa SEO tematikom da se bavite kako biste bili bolji u pretragama na Guglu. Dobra početna osnova za neki osnovni SEO bi bio tekst koji sam ja napisao

Kasnije, kad postanete bog

  • Objavite knjigu sa receptima sa sajta koju ćete reklamirati na svom blogu i prodajete je preko sopstvene online prodavnice
  • Pokrenete sopstveni katering
  • Pojure vas razne firme koje se bave hranom da se reklamiraju kod vas na bilo koji način

Ovo su vam neke osnove sa kojima ćete se sudariti kad krenete da tu neku svoju strast za deljenjem prebacite na internet i da po mogućstvu zaradite bar za pivo. Ali, sam blogeraj donosi i indirektnu korist – primer opet iz prve ruke…dobio sam bogaoca ponuda za posao od pravih i realnih kompanija samo zahvaljujući mom angažmanu na ovom blogu i deljenju znanja – a sem tih ponuda tu su i one malecke tipa „koliko para da mi postaviš VPS tu-i-tu“ i slično a bogami tu se rađaju i neka nova poznanstva. Dakle, sve u svemu – isplati se…pod uslovom da vas ne mrzi da se bakćete time.