CentOS Linux – ko je, šta je, upoznavanje, instalacija…

CentOS Linux jeste Linux distribucija koja se najčešće koristi za serverska okruženja (manje ili nikako kao desktop operativni sistem) – a zasnovana je na najpopularnijoj komercijalnoj distribuciji RedHat Enterprise Linux te samim tim podržava i sve računarske platofme koje podržava i RedHat – a podržava ih otpilike sve.

Ono…doduše, imao sam problema sa poslednjom verzijom, odnosno sa CentOS 7 – jer mi iz nekog razloga nije video fizičke diskove na jednom serveru – pojma nema zašto – pa sam od poslednje verzije privremeno odustao iako me kolege ubeđuju da radi kao munja nebeska – ali zato verzije 5 i 6 rade kao singerica.

CentOS je skraćenica od Community Enterprise Operating System i nalazi se u prvih 5 najkorišćenijih serverskih operativnih sistema u grupi sa RedHatom, Debianom, Ubuntu serverom i SUSEom (link ovde i ovde recimo).

Ja volim reći da je CentOS dobre osobine RedHat-a (stabilnost, brzina) minus loše osobine RedHat-a (cena bate, cena). Još jedna od razlika u odnosu na RedHat jeste i to što CentOS razvija zajednica – dok iza RedHat EL stoji kompanija RedHat (eto zašto je cena nula).

Istina – to donosi malo kašenjenje zakrpa i ažuriranja u odnosu na to kad ih RedHat izda, ali taj period nije mnogo veliki a nekad je i isti dan.

Prilikom instalacije CentOS-a možete izabrati koje desktop okruženje želite (imate u izboru KDE i Gnome), koje dodatne pakete želite ili za šta će vam server koristiti – na osnovu toga sama instalacija predlaže šta sve treba instalirati.

Iako CentOS  može da se koristi i kao desktop disto – izbegavam, a izbegavam iz jednog razloga….navikao sam na Ubuntuoide – BackBox i Linux Mint.

CentOS kao i Ubuntuoidi i ostali linux distroi bez rolling-release filozofije (rolling-release je ukratko „podržano do daljnjeg“) ima svoj period do kad je podržan – a podržan znači objavljivanje zakrpa i novijih paketa, tako da je sad stanje ovakvo…

CentOS zivotni vek

Instalacija i ažuriranje paketa na CentOS-u je lako jer se odvija kao i na širokopoznatom Ubuntu-u, pomoću paket menadžera koji se poziva sa yum (na Ubuntu se poziva sa apt-get). Recimo instalacija Firefoxa bi se odvijala komandom: yum install firefox (na Ubuntoidima bi bilo apt-get install firefox)…te će paket firefox biti preuzet iz CentOS repositorijuma, skinut na server i instaliran, a ažuriranje sistema bi se radilo sa: yum update -y

Yum je skraćenica od Yellowdog Updater, Modified (cenim da nekoga i ovo zanima) i on je command line paket menadžer odnosno koristi se samo kroz terminal za instalaciju programa i paketa.

U principu, s obzirom da je CentOS Linux distribucija koja se dosta koristi na serverskim okruženjima, ukoliko uletite u neki problem – rešenje ćete naći, a gde drugo no na Guglu.

A o tome šta da radite generalno kad upadnete u problem sa Linuksom pročitajte ovde.

Instalacija CentOS-a

U ovom primeru instaliraćemo CentOS 6.6 u minimal varijanti (bez grafičkog okruženja i dodatnih paketa).
Instalaciju ćemo raditi na VirtualBox-u, i jedino podešavanje posle instalacije koje ćemo uraditi jeste podešavanje mreže.

Zašto minimal?
Pa baš zbog tog minimal – da bi dodavali šta nam treba kad nam zatreba, jer ipak ovo treba da bude serversko okruženje bez ikakvih viškova. Manje paketa i programa znači i manje brige oko toga da li su paketi ranjivi ili ažurirani, znači manje inicijalno korišćenje resursa servera poput memorije ili procesora. Uglavnom sve ostalo može se po potrebi dodatno instalirati jednostavnim komandama.

Većini servisa grafičko okruženje nije ni potrebno, poput recimo web servera tako da bi grafičko okruženje (skraćenica GUI) služila samo za džaba trošenje serverskih resursa (pozdrav za Windows Server ekipu).

Podizanje grafičkog okruženja, razna podešavanja i slično ćemo obraditi u nekim od sledećih tekstova.

Podešavanje mreže posle instalacije

Mreža prilikom minimal instalacije koju smo radili u prethodnom koraku nije po defaultu aktivirana – tako da se mora ručno iskonfigurisati i postaviti da se startuje prilikom butovanja sistema.

Ulogujte se kao root na sistem koji ste upravo instalirali i pratite uputstva:

Podešavanje IP adrese i startovanja mreže prilikom startovanja servera

Ukucajte u ovaj crni ekran sledeće i pritisnite enter.

vi /etc/sysconfig/network-scripts/ifcfg-eth0

vi – je tekst editor koji nema grafičko okruženje a ovo ostalo je putanja do fajla koji treba izmeniti.

Ovim ćete putem vi editora otvoriti tekstualni fajl /etc/sysconfig/network-scripts/ifcfg-eth0 koji treba izmeniti a u kom je definisana mreža.
Pritisnite na tastaturi taster INSERT tako da vam se na displeju pojavi reč INSERT (ako se ne pojavi – pritiskate pogrešan taster).

Tek kad vidite INSERT u donjem levom uglu možete početi sa editovanjem fajla koji ste otvorili

Tek kad vidite INSERT u donjem levom uglu možete početi sa editovanjem fajla koji ste otvorili

U fajlu koji ste otvorili menjate/dodajete sledeće vrednosti:

MENJATE:

DODAJETE (o ovom slučaju stavićemo IP adresu 192.168.1.123)

Dakle ovako treba da vam izgleda sve:

Vi podesavanje mreze

Ovo što ste uneli treba sačuvati – a čuvate tako što
Pritisnete taster ESC pa ukucate komandu
:wq!

:wq! – je komanda u vi editoru kojom se kaže write and quit!

Podešavanje IP adrese default gateway-a (rutera koji koristite)

Potom treba podesiti koji će biti default gateway (ip adresa rutera koji koristite – u ovom slučaju koristimo ruter na adresi 192.168.1.1).
Ukucajte sledeću komandu i pritisnite taster ENTER (ovo radite samo prvi put na čistoj instalaciji – ako budete sledeći put hteli da menjate IP adrese radićete preko vi editora kao u prethodnom slučaju):

echo služi za ispis zadatog teksta dok >> prosleđuje taj ispis u neki fajl na kraj fajla. U ovom slučaju ispisuje se pojam GATEWAY=192.168.1.1 i dodaje na fajl /etc/sysconfig/network

Kad izvršite komandu koja isčitava fajl cat /etc/sysconfig/network treba da vam izađe ovakav tekst (u ovom slučaju):

Podesavanje mreze

Podešavanje IP adrese DNS servera koji će server koristiti

Ostaje još podešavanje IP adrese DNS-a. To možete uraditi na ovaj način, i isto kao i prehodnog puta radi se odmah posle instalacije i samo jednom – posle se ulazi preko vi editora i menja ručno. U ovom slučaju dodelićemo Google DNS adrese.

Kad izvrsite komandu koja isčitava fajl cat /etc/resolv.conf treba da vam se pokaže ovakva vrednost:

Podesavanje DNS

Restartovanje mreže

Kad ste odradili ova podešavanja potrebno je restartovati mrežu kako bi preuzela nove vrednosti. To radite komandom:

Posle restarta možete proveriti da li imate izlaz na net, a to je najbrže i najednostavnije proveriti pingovanjem Google DNS servera, odnosno u ovom sličaju komandom

…te ako dobijete ovakve rezultate to je znak da je mreža iskonfigurisana

Ping

…a posle probajte i ping -c 3 google.com

Time je instalacija CentOS šestice i podešavanja mreže završeno te možete krenuti sa instalacijom web servera, samba servera, striming servera, desktop okruženja ili čega god hoćete. U narednom tekstu je obrađena instalacija jedne baze podataka na CentOS-u.

Preporuka je i da nakon upostavljanja mreže odradite i ažuriranje svega komandom: yum update -y
I naravno, ubuduće serveru nećemo pristupati direktno već putem Putty-ja/Terminala/VNC-a i ostalih alata.

Dalje radnje posle instalacije treba da budu podešavanja firewalla (iptables), promene default portova za recimo ssh i vnc pristup, gašenje startovanja nepotrebnih servisa ukoliko postoje, promena minimalne dužine šifre, onemogućavanje logovanja standarnim putem odnosno putem korisničkog imena i lozinke itd…

8 komentara na tekst CentOS Linux – ko je, šta je, upoznavanje, instalacija…

  • Sajmon

    Neko se sa područja Jugoslavije setio da postoji i ovaj distro? Nemoguće, nemoguće…

  • bojan

    Podešavanje za Gateway može da se doda isto u ifcfg fajlu?! Mislim da sam čak viđao i konfiguracije gde je tamo i DNS naveden, ali ok je ovo za resolv.conf.

  • AleksandarSRB

    Pozdrav,

    sa CentOS-a 5.11 ne mogu da vidim shared folder na Win 8.1.
    Na Win 7 vidim. Naravno preko smbclient-a.

    Da sad ne duzim, da li je nekom poznato ?

    Hvala

    • Darko Dražović

      Neko podešavanje ti nije dobro. Smbclient ne zanima koji ga Linux pokreće

  • AleksandarSRB

    Linux je isti Windows jw razlicit

    • AleksandarSRB

      Problem je bio u Sambi, treba instalirati Sambu 3x, ako nekog zanima.

      Pozdrav

  • Boris

    Pozdrav Darko,

    molim te postavi ponovo link za instalaciju CentOS korak-po-korak pošto su oba ova tvoja linka dead.

    Unaprijed zahvalan.

    • Darko DRAŽOVIĆ

      Auuuuu…..dead su linkovi jer sam obrisao Google+ profil odakle je uputstvo bilo embedovano a vremena nula za nove skrinošote 🙁 Moraće da sačeka neko srećnije vreme a ja odoh da obrišem ostale objave embedovane sa Google+

Komentarišite

Email neće biti javno objavljen. Sajt je neobavezan podatak, svi ostali su obavezni.