Објављен је (на дан 31/05/2014) Linux Mint 17, тренутно најбоље решење за персоналне рачунаре за кориснике који се први пут сусрећу са GNU/Linux оперативним системом (у даљем тексту само Линукс).
Инсталација је лака и траје укупно 15-так минута са све драјверима и програмима и можете га, ако баш желите инсталирати у такозваном dual-boot режиму тако да ћете на рачунару имати и Виндовс и Линукс па ћете приликом стартовања рачунара да бирате који оперативни систем желите да покренете од та два.

Прочитајте који оперативни систем админ овог блога највише воли да користи кад није на Виндовсу или Минту овде.

Ажурирање свих програма се ради само једним кликом уместо као што сте до сада радили (нађи на нету, скини, инсталирај, обриши) а можете поставити и да се све то ради аутоматски.

Рад у Linux Mint-у је лак и нема неке велике мудрости…све вам се налази у менију који је сличан као на Виндовсу. Неки од програма које постоје за Линукс постоје и за Виндовс (причам због привикавања), скоро сви интернет претраживачи сем Интернет Експлорера (Chrome, Firefox, Opera..), Libre Office, видео плејери попут одличног VLC media player-а или SMplayer-а, клауд клијенти попут Dropbox-а, Cloud.mail.ru, чет клијенти попут Skype-a, Pidgin-a итд.

Прочитајте још и: Како инсталирати Linux Mint у dual-boot варијанти што је уједно и најбоља варијанта за оне који се први пут сусрећу са Линуксом.

Велики проценат програма који постоје на Виндовсу а које сад највероватније користите крековане постоје и у Линукс варијанти али легално…Уместо крекованог Photoshop-a имате GIMP (постоји и за Виндовс), уместо Corel-а имате Inkscape, Мајкрософт Офиса имате Libre Office (који може бити и на нашем језику)…

Linux Mint 17 је такозвани LTS (Long Term Support) има подршку до 2019-те тако да сте до тад апсолутно мирни…а и тај датум кад дође урадићете надоградњу на нови Linux Mint LTS и ником ништа. Ова акција је за разлику од Виндовс филозофије бесплатна и не морате да купујете ништа ни од кога (на Виндовсу МОРАТЕ да купите нов систем, или да „се снађете“), само, ако имате добру вољу, можете донирати неки долар екипи која стоји иза Mint пројекта ако сте задовољни његовим радом, јер ипак и они морају да плаћају рачуне 🙂

Једна од посебних погодности Линукса које рецимо Виндовс нема је та да га не морате инсталирати да би сте видели како изгледа и како ради на вашем рачунару. Довољно је да га нарежете на DVD (или пребаците на USB flash путем програма Unetbootin) и покренете приликом стартовања рачунара (само уместо Install изаберете Live). На тај начин, оригинални оперативни систем који вам је на рачунару неће бити такнут а моћи ћете да истестирате Линукс и проверите како вам та прича изгледа…па ако вам се не свиди рестартујете рачунар, избаците DVD из њега и ником ништа.

Linux Mint постоји у више десктoп варијанти (Cinnamon, Мате, Дебиан и Xfce, али да вас не смарам са тим) али ја за почетнике препоручујем Cinnamon као стабилно и модерно десктoп окружење и можете га скинути са овог линка зависно од тога да ли вам имате 32-битни или 64-битни процесор.

Комплетан списак Линукс дистрибуција можете видети на сајту DistroWatch.

Корисни линкови:

Шта добијате са Linux Mintом:

  1. Брз и стабилан систем. Нема падања система, плавих екрана смрти и слично. Линукс има ту карактеристику да га инсталирате и заборавите све док се једног дана не поквари сам рачунар хардверски.
  2. Апсолутно легалан оперативни систем без ичега крекованог или са скривеним рупама у систему. Дакле идеалан за пословну примену, рад са новцем путем интернета, рад и чување поверљивих фајлова итд.
  3. Више не морате бринути о вирусима, падањима система због њих и слично. Наравно, постоје и вируси писани за Линукс али се њихов број мери у промилима и морате бити баш-баш упорни да би успели да се заразите.
  4. Могућност да научите нове ствари и да удјете „у срж“ рада на рачунару
  5. Иза Линукс филозофије стоји огромна заједница и који год проблем да имате поставите га на неком од Линукс форума и они ће вам помоћи без икаквог „алси глуп“ подсмеха (знам из сопственог искуства из периода кад сам ја први пут сео за Линукс рачунар).

Шта губите са Linux Mintом:

  1. Ако сте загрижени гејмер заборавите још неко време на Линукс. Иако има доста игрица које се могу играти на Линуксу кроз Steam клијент (ја и кој клинац пикамо на BackBox Линуксу Left4Dead 2 све у шес’) још увек је тај број мали и односи се искључиво на легално набављене игрице путем истог, што сложићемо се…није популарно на подручју Балкана
  2. Могуће проблеме са неким од драјвера. Иако је огроман број драјвера „интегрисан“ у Линукс постоје неки, првенствено везани за Wi-Fi или графичку картицу где мора мало да се бургија што не одговара почетницима али је изазов за старе Линукс кориснике.
  3. Ако рачунар користите у пословном окружењу и неки посебан софтвер који није web орјентисан, највероватније тај програм неће радити иницијално на Линуксу.

За кога је Линукс идеалан:

  • За кориснике који вазда имају проблеме са вирусима, падањима система, плавим екранима смрти (BSOD екранима)
  • За кориснике који рачунар користе највише за сурфовање нетом (па и по сумњивим сајтовима:-), гледање филмова, слушање музике, Фејс, Јућуб и слично
  • За кориснике који управљају новцем преко нета, користе е-банкинг, плаћају и слично
  • За кориснике који желе на лак начин да науче нешто ново и сами, уз помоћ, наравно Google-а 🙂
  • За пословне кориснике који поседују нелегалан софтвер а не користе неки специфичан пословни софтвер који није web орјентисан
  • За кориснике који користе пензионисани Виндовс XP који је сад лак за хакере јер се више не ажурира.

За кога није Линукс:

  • За гејмере
  • За загрижене Виндовс кориснике

Овог пута сам се за Linux Mint ухватио јер је, по мени, најбоље и најлакше решење за linux почетнике а и за остале linux кориснике (рецимо човек који је и започео причу око Линукса радом на његовом језгру Линус Торвалд користи Linux Mint у Дебиан верзији, такозвани LMDE). Тренутно постоји трилијарду Линукс дистроа у увек можете пробати било који јер је све то бесплатно.
Тренутно су сем Linux Mintа најпопуларнији Убунту, Arch, Федора, опенСУСЕ, Дебиан, elementaryOS.