Procesor je, da se tako izrazim, mozak računara i on je taj koji odlučuje kako i šta teba da se radi na vašem računaru. Što je on jači i brži (dakle skuplji) računar će biti pouzdaniji i jači.

Dakle sve što se odvija na računaru, odvija se preko tog komada hardvera (dela računara), proračuni, zadaci…sve. Trenutno postoje dva glavna proizvođača procesora skuplji i dominantniji Intel i jeftiniji ali ne nužno lošiji AMD, koji se međusobno šibaju oko tržišta, ali trenutno Intel vodi ubedljivo.

Time4VPS Hosting
Time4VPS Hosting
Time4VPS Hosting
Oznaka za procesor na tom IT jeziku jeste CPU što je skraćeno od Central Processing Unit što u prevodu znači „centralna procesorska jedinica“, ili u mom nekom prevodu lakom za korisnike „centralna jedinica za obradu“ (kad tako prevedem odmah je jasno čemu služi to ćereslo).

Kad se kaže procesor misli se prvenstveno na procesor koji se nalazi na matičnoj ploči, odnosno baš taj centralni procesor, ali odmah da vas zbunim, posebne vrste procesora se nalaze i na grafičkim karticama (GPU – Graphics processing unit, odnosno u mom nekom prevodu „jedinica za obradu grafike“), zvučne kartice (ako ih sama zvučna kartica nema, onda ovaj deo obavlja centralni procesor).

Procesor obično izgleda ovako nekako, s tim što ga ne vidite čim otvorite računar jer je sakriven ispod hladnjaka.

Procesor obično izgleda ovako nekako, s tim što ga ne vidite čim otvorite računar jer je sakriven ispod hladnjaka.

Procesor je jedan od delova računara koji se najviše greje (tu su i napajanje i grafička kartica), te je bitno i da imate dobro i kvalitetno hlađenje, te ako niste računar čistili 5 godina najverovatnije prašina ne dozvoljava normalno hlađenje (ili vam ventilator uopšte i ne vrti jer ga prašina ugušila), te je moguće da vas to zeza pa je komp sporiji nego inače i stalno se restartuje a nije virus 🙂

Procesor – bitnije karakteristike:

Brzina rada procesora, ili radni takt (mada su to dva odvojena pojma ali se u zadnje vreme koriste za isto označavanje): Maksimalan broj operacija koje procesor može izvršiti u jednoj sekundi i trenutno se obeležava u gigahercima (GHz) ali ako imate neki ultra mator računar moguće je i da je u megahercima tj MHz (a inače osnovna oznaka je herc Hz, 1Hz = jedan ciklus neke radnje koja se ponavlja u sekundi, tačnije 1/s – malo sam sad smorio, ali moguće da i ovo nekog zanima).
Obično što je veća brzina procesora to je i procesor moćniji a samim tim i računar „bolji“ (mada ne mora da bude tako, tu su i ostali delovi računara koji igraju ulogu). Brži procesori = bolje performanse, te ako se bakćete sa igricama, obradom zvuka, videa i slično, biće bolje da imate jači procesor.

Dužina procesorske reči (‘el imaš 32-bitni il’ 64-bitni procesor): To je broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje u procesoru (ovu rečenicu možete i da zaboravite).
Noviji procesori su većinom 64-bitni, te da bi ste imali računar u punoj snazi, trebalo bi da mu instalirate 64-bitni operativni sistem, 64-bitne programe, 64-bitne drajvere. Na računar sa 64-bitnim procesorom možete instalirati 32-bitni sistem (neće mu smetati i nećete primetiti neku veliku razliku što se brzine tiče), dok na računaru koji ima ovaj stariji 32-bitni procesor ne može da se instalira 64-bitni operativni sistem.

Broj jezgara procesora: Višejezgarni procesor jeste fizički jedan procesor u kome se, da se tako nekako odrazim, nalazi više procesora koji su nezavisni. Ako imate recimo jedno jezgro i pokrenete neki program koji vam „jede“ 100% procesora, ako pokrenete neku drugu aplikaciju ona neće moći da radi normalno jer neće imati resurse koji su joj potrebni. Ali ako imate recimo dva jezgra, u tom slučaju ova jedna aplikacija će pojesti 100% samo jednog jezgra dok će drugo jezgro biti na raspolaganju drugim aplikacijama. Trenutno su najzastupljeniji procesori sa 2 (Dual-Core)i sa 4 (Quad-Core) jezgra, ali ima i procesora sa 6, 8 i više jezgara koji se većinom koriste za servere i virtualnu infrastrukturu, ali i za teže zadatke na običnim računarima.
Da bi iskoriščenost ovakvih procesora bila dobra najbolje bi bilo da imate operativni sistem i aplikacije koje imaju mogućnost paralelnog rada na više jezgara (takozvani Hyperthreading) ali takvih je programa malo, tako da lupam 8 jezgara običnom korisniku ne treba.

Procesorska keš memorija: Termin na koji se malo obraća pažnja prilikom kupovine procesora ali koja je bitna. Kad procesor „provali“ da se neke radnje ponavljaju i stalno koriste jedni te isti podaci, on će to da spakuje u neki svoj keš (cache). Taj keš možete shvatiti i kao mini-RAM memoriju kapaciteta 1-8MB (u ovom trenutku za obične korisnike) ali koja radi mnooogo brže, s tim što će podatak umesto da bude spakovan na RAM memoriju biti spakovan u keš procesora, te se smanjuje komunikacije sa RAM memorijom što na kraju dovodi do veće brzine rada. Veći keš = potencionalno brži računar.

Dobro bre, znam šta je to procesor ali koji je meni procesor potreban, šta da kupim?

  • Ako vam komp služi za Facebook/surfovanje, slušate muziku, gledate filmove, ne igrate igrice, biće vam dovoljan recimo Intel Celeron dual-core procesor koji radi na 2.6GHz, ima 2MB keša i košta oko 40 evra.
  • Ako vam komp sem gorenavedenog, treba i za neke igrice starije od 3-4 godine biće vam dovoljan i AMD-ov dual-core procesor koji radi na 3.2GHz (isto košta oko 40 evra, pošto je od AMD-a koji se još bori za tržište protiv giganta Intela)
  • Ako vam komp sem svega gorenavedenog treba i za neke malčice novije igrice, plus bi ste malo da s vremena na vreme obradjujete audio/video materijale (ali ne mnogo) biće vam dovoljan recimo AMD-ov A8 procesor sa 4 jezgra i taktom od 3.2GHz, i 4MB keša
  • Ako ste ovekovečeni gejmer-narkoman :), bavite se video renderingom, obradom svega i svačega onda ste najverovatnije već upoznati sa svime a i sami znate šta ćete da kupite…dakle neke perverzije sa 6+ jezgara, velikim kešom, velikom frekfencijom i tako to 🙂