SEO optimizacija – sve što treba da znate o toj nuklearnoj fizici

SEO, SEO, SEO, SEO…jeste li SEOptimizovali? Ljudi kad dobiju svoj prvi sajt prvo što pitaju je: A KAĆE BUDEM PRVI NA GUGLU?
Slično pitaju i ljudi koji koji već imaju sajt – šta treba da uradim pa da budem na prvoj stranici pretrage? Pa onda ima i ona fora: „Postavio sam kao ključne reči pekara, Beograd, testo, perece, jogurt, Srbija, posno, nema buba, nema stidnih dlaka…a moja pekara i dalje nije na prvoj stranici pretrage na Guglu“

Ta SEO industrija je poprilično popularna svuda pa i kod nas, probajte proguglati pojam SEO OPTIMIZACIJA i samo će vam se reći koliko ima firmi, udruženja, grupa, pojedinaca, tekstova o tome i slično koji se bakću tom temom. Istina jeste da je to bitna stvar i da crpi dosta energije – ali ne toliko koliko je reklamiraju. Vi ako ste baš-baš rešili da budete na prvoj strani pretrage na Guglu – jednostavno iskeširate direktno Guglu da vas postavi na prvu stranu – bug fixed.

Ajd se pozabavimo malo ovom nukleanom fizikom, dosta me ljudi pita za ovo pa da većinu toga što znam stavim ovde – pa ću samo da šaljem link kao ovom tekstu kome treba i uštedim na habanju zuba koji su mi ionako u deficitu…

Pre bilo kakvog daljeg čitanja trebalo bi da znate da i dalje nisu striktno izdefinisana zvanična pravila da bi jedan sajt bio SEO Friendly…ono što sam našao na netu od tih zvaničnih Gugl preporuka su i za koje vam preporučujem da se držite više od teksta sa ovog bloga kao i od svih mogućih priča SEO stručnjaka su:

1) Sadržaj – ili što bi se novobalkanskim jezikom reklo content

Ne gušiti ljude sa nekim maratonskim tekstovima (poput ovoga koji sad čitate) ali ne biti ni Piroćanac na tekstovima. U gorenavedenom fiktivnom primeru za pekaru lik je postavio bogaoca nekakvih ključnih reči…a recimo ništa od tih podataka nije postavio na sajtu. Stavio je samo pešes slika peciva koje je skinuo sa neta, osnovne informacije tipa radno vreme i lokacija, difolt samopohvale i to je to, sveukupno 100 reči – a da je lepo dodao još neku stranu gde opisuje kako je sve čisto i uredno, predstavio asortiman, info o materijalu koji nabavlja i načinu skladišta istog i sličnih stvari koje mogu ili nemoraju interesovati njegove kupce imao bi bar 3x veće šanse da poćera svoj sajt na prvu stranu pretrage.

Ima i neka SEO matematika o tome koliko reči treba da bude po stranici ali evo sad ću sednem da brojim čim mi dosadi život. Uglavnom gledajte da bude minimum 400 reči. Pišete ono što mislite da je važno od informacija posetiocu sajta i usredsredite se na temu iliti te famozne ključne reči.

Ako vi niste vični kulturiška pisanju postoji osoba koja je plaćena za to i zove se Content Creator.
Koliko je bitan sadržaj u celoj ovoj SEO priči, dočaraću tako što ću ostaviti 5 praznih mesta posla njega.

6) Ključne reči sajta (keywords)

Ključne reči koje ste naveli u metatagovima su kita-banana ako se ne pominju nigde u tekstu i ako nisu tema teksta. Šta tebi znači ključna reč „najjeftinije“ ako se na toj stranici piše o ratu u Siriji.

Dakle te famozne ključe reči treba da vam budu polazna a ne krajnja tačka: „ključna reč burek – pisaću o vrstama bureka kojih imamo u ponudi, načinu izrade istog – i to kasnije postaviti i u tagove“

Gusenje kljucnim recima

Dizludiš

Postoji i jedno pravilo te keywords operacije na mozgu…a to je da ključna reč treba da se pominje takva kakva jeste u nazivu stranice (title tag), sadržaju stranice – po mogućstvu više puta, urlu, hedingu (ja iz zovem h tagovi), tagovima na fotografijama u tekstu i u nazivu fajla koji ste uploadovali (fotografije, pdf-a ili drugo fajla koji se plasira posetiocu), description tagovima kao i na početku teksta. Time se pretraživačima daje do znanja da ste baš o tome pisali i da niste keyword trovač, te da je pojam koji se traži na Guglu zaista taj koji je obrađen na vašoj stranici u svakom pogledu.

Ako koristite WordPress postoji odličan dodatak YOAST SEO koji će vam ukazati na sve moguće nedostatke koje imate u optimizaciji a koje biste trebali da ispravite, počevši od sadržaja pa to tih tagova.
Naravno, ako vam je sadržaj loš – moštesejebat i sa ovim upozorenjima.

Oko odabira ključnih reči postoji isto neka matematika a to je da morate ući u mozak onoga ko treba da dođe na vaš sajt…koje bi on to pojmove kucao na Guglu pa da mu izleti baš vaš sajt ili stranica na sajtu na prvoj ili u najgorem slučaju drugoj stranici pretrage? Mnogo će više ljudi da gugla „kako se pravi burek“ nego „Pekara kod Đoke“ tako da će više posetioca da vam donese prva pretraga nego druga – a više posetioca znači i kvalitetija lokacija. Sa druge strane, pojam „Pekara kod Đoke“ ima smisla na „kontakt“ ili „lokacija“ stranici gde se nalazi lokacija pekare – jer će ljudi traćiti baš taj pojam na Guglu da bi shvatili gde se nalazite.

Za naprednije korisnike, postoji i Guglov alat za anlizu traženih pojmova, tipa da li se više traži „burek“ ili „kako se pravi burek“ ili „pekara beograd“ – tako da možete videti šta se više traži na netu od pojmova – pa da na osnovu toga formirate sadržaj i tagove…ali imajte u vidu da to rade i drugi, vaša konkurencija, tako da ovo traži malo jaču analizu od strane nekoga ko je već na-ti sa ovom problematikom.

7) Brzina učitavanja stranice (page load)

Still loading

Still loading

Ako vam je sadržaj dobar, ključne reči dobro obrađene – sve vam je to džaba ako se stranica učitava brzinom ekonomskog napretka Srbije (učita se sve za dve, maksimum tri godine).

Brzina učitavanja zavisi od tri faktora:

  1. Programski kod
  2. Hosting (moja iskustva sa hosting provajderima)
  3. Sadržaj.

…ako jedno od ova 3 zajebava – sve zajebava. Oko prve dve tačke morate da se posavetujete sa nekim stručnijim licem, čovekom koji vam odrćava sajt i hosting kompanijom gde je hostovan sajt – a ovo treće je vaša briga.

Pravilo kad je sadržaj sajta u pitanju je da ne kačite fotografije u mega-full-HD rezoluciji veličine >1MB, sem naravno ako sam sajt ne zahteva da fotografije budu ultra kvaliteta. Poželjno je i keširanje na sajtu, a to se na WordPress-u rešava lako jer postoje odlični dodaci koji odrade taj deo odlično, poput W3 Total Cache koji se recimo koristi na Kompjuteras.com.

Ako ste ograničeni protokom kod hosting provajdera a imate te ogromne fotografije, može se desiti i da vam sajt bude suspendovan zbog probijanja limita saobraćaja – zato ako baš morate da koristite HQ fotografije, koristite i neki CDN (content delivery network). Ja obično na sajtovima koje pravim, uključujući i one koje pravim za 50€ koristim Photon modul unutar JetPacka – tako da se fotografije umesto downloada sa hosting provajdera – downloaduju sa wp.com (WordPress.com je u pitanju).

8) Linkovi sa drugih sajtova koji vode ka vašem sajtu (inbound linkovi)

Ovo je dokaz pretraživačima da je to što imate na sajtu iz nekog razloga interesanto posetiocima. E sad, ove linkove sa drugih sajtova uključujući i društvene mreže možete dobiti uglavnom ako imate zanimljive tekstove, blog i slično, ali ako imate biznis prezentaciju sa sirovim informacijama – zašto bi to neko linkovao na svom sajtu bilo gde?

…eeee tu onda na scenu dolaze oni famozni sponzorisani tekstovi, gde vi vlasniku nekog posećenijeg sajta iskeširate da napravi tekst o vašem proizvodu i postavi link ka relevantnoj stranici na vašem sajtu. U principu to je sasvim normalna i legitimna rabota (toga ima i na Kompjuteraš blogu) pod uslovom da tom nekom nije toliko zinulo dupe za pare pa piše o govnetu maljavom koje prodajete kao o najnovijem modelu Pakoraban parfema za sezonu proleće-leto dvehiljadejebemisekoje.

Jedno vreme je bilo moderno to razmenjivanje linkova i banera između sajtova – a koji se pojavljuju u bočnoj traci ili futeru, ali kako meni objasni svojevremeno kolega Ivan to nema nikakve veze sa SEO i pozicioniranjem sajta bilo gde. Ima, samo relevantan link u relevantnoj temi unutar sadržaja na relevanoj web stranici – sve ostalo je čisto gubljenje energije i vremena.

9) Domen

Ako je primarna meta vašeg poslovanja lokalno stanovništvo jedne države, domen bi trebalo da bude nacionalni (rs, hr, ba…), ako pucate na dalje-od-moje-države tržište onda bi trebalo da je com ili domen države u kojoj poslujete. Po mogućtvu bi se u nazivu domena trebalo nalaziti i ono što je primarna delatnost i za šta je ključna ključna reč ali je to ponekad i teško ciganisanje (šta je bolje i pitkije: prcko.rs ili pekaraprcko.rs)

Ako se pekara zove Prcko, bolje bi bilo da domen bude „pekaraprcko.rs“ umesto „prcko.rs“ (idealno je kupiti oba domena, čisto da ne bi neko ukrao prcko.rs) jer mogu postojati i druge firme sa nazivom Prcko – ali će pekara biti jedna. Ja bih recimo, kao primarni domen ipak koristio prcko.rs iako nije po JUS-u jer mi je jednostavno tako lepše, kraće i lakše za zapamtiti – plus, lepše će pasovati za email adrese na vizit kartama i slično – ali ostajem pri tome da ako prodajem samo u Srbiji – da domen mora biti .rs jer ima prednost prilikom Guglanja iz Srbije tako da ćete biti bolji-na-Guglu od vaše konkurencije koja ima domen com ili net.

Evo recimo primera za Coca-Cola…kad guglate pojam „Coca Cola“ prvo vam izlaze njeni rs domeni pa tek onda internacionalni

Coca Cola guglanje

Kad se priča o domenima, ima tu i priča oko krađe identiteta koja nema neke direktne veze sa SEO (ali ima indirektne). Znam iz prve ruke da je jednoj firmi bio ukraden rs domen a domen com bio zauzet (nisu zaštitili brend pre cele priče), tako da je firma umesto nazivfirme.rs morala da koristi nešto tipa nazivfirme-beograd.rs. Naravno, nazivfirme.rs nikad nije aktivno korišćen već je samo bio kupljen.
Kad su otišli na pregovore sa likom koji je zakupio taj domen (znali su ga, neko ko ih je držao na zubu od ranije) – on im je tražio 20.000€ da ga oslobodi.

…kad su ovi odbili on je rekao da će fotkati svoju golu guzicu i okačiti na sajt koji će biti iza tog domena – i postaviti natpis „Extra jeftino – dođite i uverite se u kvalitet naših proizvoda“ – doduše nikad ovo nije proveo u delo, a nije nikad ni koristio aktivno taj domen, samo je bio zakupljen i ništa više.

Ljudi iz RNIDS-a su mi objasnili kasnije da su ovi mogli opušteno da pokrenu sudski postupak i preuzmu domen sudskim putem za dž što sam ja i preneo toj firmi – ali oni nisu imali energije za tu borbu (advokati, ročišta, kurci, palci). Doduše posle 7-8 godina, oslobodio je taj domen – tako da je samo džaba i on trošio pare i energiju, ali kontam da je inat bio odlučujući faktor.

(napomena: nazivfirme.rs je uzet u ovom slučaju samo kao primer, nisam znao kako drugačije da dočaram ovo što se dešavalo)

10) Ostalo

  1. Konkurencija – ako postoji 100 uređenih i optimizovanih sajtova neke trgovine, šta je to što će uticati na to da baš vaš sajt bude u prvim rezultatima pretrage? Postoji i jedan „prljav trik“ a to je – DA PLATITE.
    Odvojite budžet za reklamiranje na Guglu koji vam se odbija po kliku i to je to, samo ne zaboravite da možda istu taktiku primenjuje i ostalih 100 firmi…tu onda dolazi matematika „ko da više keša za klik“. Sve u svemu – zajebana rabota, ali se vi trudite da uradite sve što je na vama
  2. Starost sajta – ljudi očekuju da će njihov sajt koji su napravili prošle nedelje da bude prvi u pretrazi sad odmah – iako ima još 1000 sajtova koji obrađuju istu temu a tu su već 100 godina i već imaju neku popularnost u internet vodama. Dakle i za samo dobro pozicioniranje treba vremena, iako je sve urađeno kako treba.
  3. Valjanost linkova – da li imate linkove koji opisuju poštene političare (ERROR 404 – not found)? To su mrtvi linkovi koji obaraju kredibilitet vašeg sajta jer džaba troše energiju posetiocima.
    Dalje – menjate li linkove vaših stranica? Danas je link na istoj stranici example.com/aaa a sutra example.com/sr/aaa? To ne valja raditi nikad jer ubijate već indeksirane stranice koje već imaju neku reputaciju na netu. Ako već url mora da se menja – onda treba postaviti i takozvane 301 redirekcije starog na novi url (url=web adresa) čime će biti aktuelni stari i novi linkovi.
  4. Društvene mreže – ima li vaša firma ili blog svoju Facebook stranicu ili Twitter profil?
    Kroz animaciju posetioca i njihova deljenja vašeg teksta takođe dobijate poene od strane pretraživača (više linkova, veća posećenost) – a i kroz neku direktnu komunikaciju sa ljudima gradi se poverenje i stvara veza na relaciji prodavac-klijent, tako da sem te SEO zajebancije utičete direktno i na svoj biznis. Ljudi profile kompanija na FB kontaju kao glupost i igru za malu decu – što je apsolutna neistina ako se tome pristupa profesionalno.
  5. Zdravstveno stanje sajta – ako vam je hosting provajder „malo-radi-malo-ne“ ili vi sami „imao sam ranije sajt, ugašen je već 2 godine, planiram da ga aktiviram opet sledećeg meseca“ – tog se leba najesti nećete. Kazneni poeni od strane Gugla su ludilo.
    Ima i fora da vam neko hakne sajt i postavi nešto maliciono na njega – odmah bivate bleklistovani a Gugl to vidi kao „odjebaus ovaj sajt sa svega“.
    Postoji alatka Google Search Console koja će vam poslati mail čim se desi ovakav nekakav belaj- da možete odmah da delate. Meni su jednom bleklistovali stranicu sa preporučenim programima jer je postojao link za direktno skidanje odličnog TrueCrypt softvera koji se više ne razvija od strane originalnog tima – a Gugle je njega tad kontao kao maliciozan – ko zna zašto. Čim sam postavio indirektan link (koji sam kasnije i zamenio sa naslednikom programa VeraCrypt) – morao sam da upućujem molbu da se stranica ponovo proveri i skine sa crne liste – što je urađeno posle 2 nedelje. Dakle 2 nedelje je ta stranica bila uklonjena iz bilo kakvih pretraga a jedna je od najposećenijih.
  6. Prilagodljivost – bolji rejting imaju sajtovi koji su lepo čitljivi na mobilnim telefonima i tabletima (responsive dizajn se to stručno kaže). Ako naručujete sajt, da vam neko ga neko sa strane napravi – ovo obavezno naglasite – da sajt mora da bude lepo čitljiv sa ovih uređaja.

Ima tu još nekih stvari koji mogu uticati poput internih linkova (vaša stranica ka drugoj stranici na vašem sajtu) i slično, ali me mrzi dalje da pišem, prispavalo mi se od ove tematike – zanimljiva je ko čet Sande Rašković Ivić i Vojislava Koštunice. Kad se probudim nastaviću.

Nastavljam, to je u principu manje-više to.

Dakle problematika jeste ali bi neki zaključak cele ove priče bio: budite normalni na sajtu, usredsredite se na temu ili proizvod koji plasirate i što ga bolje obradite i ne opterećujte se previše ovim SEO ludilom…sve što mislite da treba posetilac/kupac da zna, postavite na sajt, višak korisnih informacija nikome ne može da škodi može samo višak beskorisnih.

Ima dosta sajtova koji su se toliko opteretili sa tim SEO sranjem, tako da im on utiče na kvalitet sadržaja  više nego išta. Zacrtali su da ključna reč mora da se pojavi u hedingu i jedno 3 puta u sadržaju, da se mora imati toliko-i-toliko rečenica i ostalo i uradiće sve da to postignu kako znaju i umeju – po svaku cenu, da ih Gugl ne bi kaznio drugim mestom u pretrazi ili još gore drugom stranicom pretrage.
Jebo ti takav život u strahu i živi opasno, što bi Meša Selimović rekao – boj se ovna, boj se govna – pa kad ćeš živjeti?

4 komentara na tekst SEO optimizacija – sve što treba da znate o toj nuklearnoj fizici

  • Ivana

    „zanimljiva je ko čet Sande Rašković Ivić i Vojislava Koštunice“
    Ronim suze

  • AsMiR11

    Hahahah odličan tekst. I evo stavio sam vas na whitelist na Adblocku, pa mi treba pomoć kako da vratim posljednji pasus, nestao je? 😛
    Tuga velika, edukacija društva na Balkanu je nebitna, ali još uvijek ima pojedinaca koji su zainteresovani da uče i posjećuju Vaš sajt (između ostalog) s vremena na vrijeme. Samo naprijed!
    Pozdrav iz Zenice, BiH!

  • webmaster

    Lepo, narodskim rečnikom, ali uglavnom već viđeno i pročitano. Al’ je Vasa hteo malo više. To više zahteva malo više, ne novinarski pristup. Lepo je biti novinar, ali ova nauka je otišla malo dalje od novinarskog pobrojavanja šta i kako bi trebalo.

  • nenad

    sa svim se slazem ali mislim da je znacaj drustvenih mreza na mestima koja si ostavio prazna, a ne sve skupa u Razno. g+, FB, Linkedin, tviter, njihov znacaj za pozicioniranje je malo veci od drugih ali svi imaju svoje znacenje

Komentarišite

Email neće biti javno objavljen. Sajt je neobavezan podatak, svi ostali su obavezni.