SEO, SEO, SEO, SEO…јесте ли SEOптимизовали? Људи кад добију свој први сајт прво што питају је: КАКО ДА БУДЕМ ПРВИ НА ГУГЛУ?

Слично питају и људи који који већ имају сајт – шта треба да урадим па да будем на првој страници претраге? Па онда има и она фора: „Поставио сам као кључне речи пекара, Београд, тесто, переце, јогурт, Србија, посно, нема буба, нема стидних длака…а моја пекара и даље није на првој страници претраге на Гуглу“

Наочаре за компјутер
Та SEO индустрија је поприлично популарна свуда па и код нас, пробајте прогуглати појам SEO ОПТИМИЗАЦИЈА и само ће вам се рећи колико има фирми, удружења, група, појединаца, текстова о томе и слично који се бакћу том темом. Истина јесте да је то битна ствар и да црпи доста енергије – али не толико колико је рекламирају. Ви ако сте баш-баш решили да будете на првој страни претраге на Гуглу – једноставно искеширате директно Гуглу да вас постави на прву страну – BugFixed.

Ајд се позабавимо мало овом нуклеаном физиком, доста ме људи пита за ово па да већину тога што знам ставим овде – па ћу само да шаљем линк као овом тексту коме треба и уштедим на хабању зуба који су ми ионако у дефициту…

Пре било каквог даљег читања требало би да знате да и даље нису стриктно издефинисана званична правила да би један сајт био SEO-friendly…оно што сам нашао на нету од тих званичних Гугл препорука су и за које вам препоручујем да се држите више од текста са овог блога као и од свих могућих прича SEO стручњака су:

1) Садржај – или што би се новобалканским језиком рекло – контент (енг. content)

Не гушити људе са неким маратонским текстовима (попут овога који сад читате) али не бити ни Пироћанац на текстовима. У горенаведеном фиктивном примеру за пекару лик је поставио богаоца некаквих кључних речи…а рецимо ништа од тих података није поставио на сајту. Ставио је само пешес слика пецива које је скинуо са нета, основне информације типа радно време и локација, дифолт „рекли су о нама“ самопохвале и то је то, свеукупно 100 речи – а да је лепо додао још неку страну где описује како је све чисто и уредно, представио асортиман, инфо о материјалу који набавља и начину складишта истог и сличних ствари које могу или неморају интересовати његове купце имао би бар 3x веће шансе да поћера свој сајт на прву страну претраге.

Има и нека SEO математика о томе колико речи треба да буде по страници али ево сад ћу седнем да бројим чим ми досади живот. Углавном гледајте да буде минимум 400 речи. Пишете оно што мислите да је важно од информација посетиоцу сајта и усредсредите се на тему илити те фамозне кључне речи.

Ако ви нисте вични културишка писању постоји особа која је плаћена за то и зове се Content Creator.
Колико је битан садржај у целој овој SEO причи, дочараћу тако што ћу оставити 5 празних места посла њега.

6) Кључне речи сајта (keywords)

Кључне речи које сте навели у метатаговима су кита-банана ако се не помињу нигде у тексту и ако нису тема текста. Шта теби значи кључна реч „најјефтиније“ ако се на тој страници пише о рату у Сирији.

Дакле те фамозне кључе речи треба да вам буду полазна а не крајња тачка: „кључна реч бурек – писаћу о врстама бурека којих имамо у понуди, начину израде истог – и то касније поставити и у тагове“

Гушење кључним речима

Дизлудиш

Постоји и једно правило те keywords операције на мозгу…а то је да кључна реч треба да се помиње таква каква јесте у називу странице (title tag), садржају странице – по могућству више пута, урлу, хедингу (ја из зовем х тагови), таговима на фотографијама у тексту и у називу фајла који сте upload-овали (фотографије, pdf-а или друго фајла који се пласира посетиоцу), description таговима као и на почетку текста. Тиме се претраживачима даје до знања да сте баш о томе писали и да нисте keyword тровач, те да је појам који се тражи на Гуглу заиста тај који је обрађен на вашој страници у сваком погледу.

Ако користите Вордпрес постоји одличан додатак YOAST SEO који ће вам указати на све могуће недостатке које имате у оптимизацији а које бисте требали да исправите, почевши од садржаја па то тих тагова. Наравно, ако вам је садржај лош – моштесејебат и са овим упозорењима.

[тренд-ад-схортcode id=“16811″ title=“Унутар текста – додатни“]Око одабира кључних речи постоји исто нека математика а то је да морате ући у мозак онога ко треба да дође на ваш сајт…које би он то појмове куцао на Гуглу па да му излети баш ваш сајт или страница на сајту на првој или у најгорем случају другој страници претраге? Много ће више људи да гугла „како се прави бурек“ него „Пекара код Ђоке“ тако да ће више посетиоца да вам донесе прва претрага него друга – а више посетиоца значи и квалитетија локација. Са друге стране, појам „Пекара код Ђоке“ има смисла на „контакт“ или „локација“ страници где се налази локација пекаре – јер ће људи траћити баш тај појам на Гуглу да би схватили где се налазите.

За напредније кориснике, постоји и Гуглов алат за анлизу тражених појмова, типа да ли се више тражи „бурек“ или „како се прави бурек“ или „пекара београд“ – тако да можете видети шта се више тражи на нету од појмова – па да на основу тога формирате садржај и тагове…али имајте у виду да то раде и други, ваша конкуренција, тако да ово тражи мало јачу анализу од стране некога ко је већ на-ти са овом проблематиком.

Дакле, да поновим, укратко, Гугл треба да зна да је та кључна реч коју сте одабрали заиста та којом се бавите на сајту.

7) Брзина учитавања странице (page load)

Still loading

Still loading

Ако вам је садржај добар, кључне речи добро обрађене – све вам је то џаба ако се страница учитава брзином економског напретка Србије (учита се све за две, максимум три године).

Брзина учитавања зависи од три фактора:

  1. Програмски код
  2. Хостинг (моја искуства са хостинг провајдерима)
  3. Садржај.

…ако једно од ова 3 зајебава – све зајебава. Око прве две тачке морате да се посаветујете са неким стручнијим лицем, човеком који вам одрћава сајт и хостинг компанијом где је хостован сајт – а ово треће је ваша брига.

Правило кад је садржај сајта у питању је да не качите фотографије у мега-full-HD резолуцији величине >1MB, сем наравно ако сам сајт не захтева да фотографије буду ултра квалитета. Пожељно је и кеширање на сајту, а то се на Вордпресу решава лако јер постоје одлични додаци који одраде тај део одлично, попут W3 Total Cache који се рецимо користи на Kompjuteras.com.

Ако сте ограничени протоком код хостинг провајдера а имате те огромне фотографије, може се десити и да вам сајт буде суспендован због пробијања лимита саобраћаја – зато ако баш морате да користите HQ фотографије, користите и неки CDN (content delivery network). Ја обично на сајтовима које правим, укључујући и оне које правим за 50€ користим Photon модул унутар JetPack-a тако да се фотографије уместо скидања са хостинг провајдера – скидају са wp.com (WordPress.com је у питању).

8) Linkови са других сајтова који воде ка вашем сајту (inbound линкови)

Ово је доказ претраживачима да је то што имате на сајту из неког разлога интересанто посетиоцима. Е сад, ове линкове са других сајтова укључујући и друштвене мреже можете добити углавном ако имате занимљиве текстове, блог и слично, али ако имате бизнис презентацију са сировим информацијама – зашто би то неко линковао на свом сајту било где?

…ееее ту онда на сцену долазе они фамозни спонзорисани текстови, где ви власнику неког посећенијег сајта искеширате да направи текст о вашем производу и постави линк ка релевантној страници на вашем сајту. У принципу то је сасвим нормална и легитимна работа (тога има и на Компјутераш блогу) под условом да том неком није толико зинуло дупе за паре па пише о говнету маљавом које продајете као о најновијем моделу Пакорабан парфема за сезону пролеће-лето двехиљадејебемисекоје.

Једно време је било модерно то размењивање линкова и банера између сајтова – а који се појављују у бочној траци или футеру, али како мени објасни својевремено колега Иван то нема никакве везе са SEO и позиционирањем сајта било где. Има, само релевантан линк у релевантној теми унутар садржаја на релеваној веб страници – све остало је чисто губљење енергије и времена.

9) Домен

Ако је примарна мета вашег пословања локално становништво једне државе, домен би требало да буде национални (rs, hr, ba…), ако пуцате на даље-од-моје-државе тржиште онда би требало да је .com или домен државе у којој послујете. По могућству би се у називу домена требало налазити и оно што је примарна делатност и за шта је кључна кључна реч али је то понекад и тешко циганисање (шта је боље и питкије: prcko.rs или pekaraprcko.rs)

Ако се пекара зове Прцко, боље би било да домен буде „pekaraprcko.rs“ уместо „prcko.rs“ (идеално је купити оба домена, чисто да не би неко украо prcko.rs) јер могу постојати и друге фирме са називом Прцко – али ће пекара бити једна. Ја бих рецимо, као примарни домен ипак користио prcko.rs иако није по ЈУС-у јер ми је једноставно тако лепше, краће и лакше за запамтити – плус, лепше ће пасовати за имејл адресе на визит картама и слично – али остајем при томе да ако продајем само у Србији – да домен мора бити .rs јер има предност приликом Гуглања из Србије тако да ћете бити бољи-на-Гуглу од ваше конкуренције која има домен .com или .net.

Ево рецимо примера за Coca-Cola…кад гуглате појам „Coca Cola“ прво вам излазе њени .rs домени па тек онда интернационални…

Coca Cola гуглање

Кад се прича о доменима, има ту и прича око крађе идентитета која нема неке директне везе са SEO (али има индиректне). Знам из прве руке да је једној фирми био украден .rs домен а домен .com био заузет (нису заштитили бренд пре целе приче), тако да је фирма уместо nazivfirme.rs морала да користи нешто типа nazivfirme-beograd.rs. Наравно, nazivfirme.rs никад није активно коришћен већ је само био купљен. Кад су отишли на преговоре са ликом који је закупио тај домен (знали су га, неко ко их је држао на зубу од раније) – он им је тражио 20.000€ да га ослободи.

…кад су ови одбили он је рекао да ће фоткати своју голу гузицу и окачити на сајт који ће бити иза тог домена – и поставити натпис „Екстра јефтино – дођите и уверите се у квалитет наших производа“ – додуше никад ово није провео у дело, а није никад ни користио активно тај домен, само је био закупљен и ништа више.

Људи из РНИДС-а су ми објаснили касније да су ови могли опуштено да покрену судски поступак и преузму домен судским путем за џ што сам ја и пренео тој фирми – али они нису имали енергије за ту борбу (адвокати, рочишта, курци, палци). Додуше после 7-8 година, ослободио је тај домен – тако да је само џаба и он трошио паре и енергију, али контам да је инат био одлучујући фактор.

(напомена: nazivfirme.rs је узет у овом случају само као пример, нисам знао како другачије да дочарам ово што се дешавало)

10) Остало

  1. Конкуренција – ако постоји 100 уређених и оптимизованих сајтова неке трговине, шта је то што ће утицати на то да баш ваш сајт буде у првим резултатима претраге? Постоји и један „прљав трик“ а то је – ДА ПЛАТИТЕ.
    Одвојите буџет за рекламирање на Гуглу који вам се одбија по клику и то је то, само не заборавите да можда исту тактику примењује и осталих 100 фирми…ту онда долази математика „ко да више кеша за клик“. Све у свему – зајебана работа, али се ви трудите да урадите све што је на вама
  2. Старост сајта – људи очекују да ће њихов сајт који су направили прошле недеље да буде први у претрази сад одмах – иако има још 1000 сајтова који обрађују исту тему а ту су већ 100 година и већ имају неку популарност у интернет водама. Дакле и за само добро позиционирање треба времена, иако је све урађено како треба.
  3. Ваљаност линкова – да ли имате линкове који описују поштене политичаре (ERROR 404 – not found)? То су мртви линкови који обарају кредибилитет вашег сајта јер џаба троше енергију посетиоцима.
    Даље – мењате ли линкове ваших страница? Данас је линк на истој страници example.com/ааа а сутра example.com/sr/ааа? То не ваља радити никад јер убијате већ индексиране странице које већ имају неку репутацију на нету. Ако већ урл мора да се мења – онда треба поставити и такозване 301 редирекције старог на нови урл (урл=веб адреса) чиме ће бити актуелни стари и нови линкови.
  4. Друштвене мреже – има ли ваша фирма или блог своју Фејсбук страницу или Твитер профил?
    Кроз анимацију посетиоца и њихова дељења вашег текста такође добијате поене од стране претраживача (више линкова, већа посећеност) – а и кроз неку директну комуникацију са људима гради се поверење и ствара веза на релацији продавац-клијент, тако да сем те SEO зајебанције утичете директно и на свој бизнис. Људи профиле компанија на Фејсбуку контају као глупост и игру за малу децу – што је апсолутна неистина ако се томе приступа професионално.
  5. Здравствено стање сајта – ако вам је хостинг провајдер „мало-ради-мало-не“ или ви сами „имао сам раније сајт, угашен је већ 2 године, планирам да га активирам опет следећег месеца“ – тог се леба најести нећете. Казнени поени од стране Гугла су лудило.
    Има и фора да вам неко хакне сајт и постави нешто малиционо на њега – одмах бивате блеклистовани а Гугл то види као „одјебаус овај сајт са свега“.
    Постоји алатка Google Search Console која ће вам послати мејл чим се деси овакав некакав белај – да можете одмах да делате. Мени су једном блеклистовали страницу са препорученим програмима јер је постојао линк за директно скидање одличног TrueCrypt софтвера који се више не развија од стране оригиналног тима – а Гугле је њега тад контао као малициозан – ко зна зашто. Чим сам поставио индиректан линк (који сам касније и заменио са наследником програма VeraCrypt) – морао сам да упућујем молбу да се страница поново провери и скине са црне листе – што је урађено после 2 недеље. Дакле 2 недеље је та страница била уклоњена из било каквих претрага а једна је од најпосећенијих.
  6. Прилагодљивост – бољи рејтинг имају сајтови који су лепо читљиви на мобилним телефонима и таблетима (респонсиве дизајн се то стручно каже). Ако наручујете сајт, да вам неко га неко са стране направи – ово обавезно нагласите – да сајт мора да буде лепо читљив са ових уређаја.

Има ту још неких ствари који могу утицати попут интерних линкова (ваша страница ка другој страници на вашем сајту) и слично, али ме мрзи даље да пишем, приспавало ми се од ове тематике – занимљива је ко чет Санде Рашковић Ивић и Војислава Коштунице. Кад се пробудим наставићу.

Настављам, то је у принципу мање-више то.

Дакле проблематика јесте али би неки закључак целе ове приче био: будите нормални на сајту, усредсредите се на тему или производ који пласирате и што га боље обрадите и не оптерећујте се превише овим SEO лудилом…све што мислите да треба посетилац/купац да зна, поставите на сајт, вишак корисних информација никоме не може да шкоди може само вишак бескорисних.

Има доста сајтова који су се толико оптеретили са тим SEO срањем, тако да им он утиче на квалитет садржаја више него ишта. Зацртали су да кључна реч мора да се појави у хедингу и једно 3 пута у садржају, да се мора имати толико-и-толико реченица и остало и урадиће све да то постигну како знају и умеју – по сваку цену, да их Гугл не би казнио другим местом у претрази или још горе другом страницом претраге.
Јебо ти такав живот у страху и живи опасно, што би Меша Селимовић рекао – бој се овна, бој се говна – па кад ћеш живјети?