Укините деци завршне матурске испите!
Гледам нешто ове клинце које чека матурски испит – сви у страху, како ли ће га урадити, која ли ће питања бити, па да ли ће бити баш она која су учили или не, ко зна шта ли их чека, колико ли су тешка…у страху сем деце и родитељи – јуре приватне часове, у страху школе па ангажују специјалне јединице полиције да чувају тестове као да су мапе са благом Намбије – сви у страху, у ваздуху сем смећа из Винче се осећа притисак и депресија.
Мислим се онда чему уопште и служи тај матурски испит? Ако су деца ишла 8 година (или више) у школу, учила – или не, нека имала слабе оцене а нека одличне – па чему онда…ако је завршини испит знања од пар дана битан скоро колико и тих 8 година арчења књиге?
Као што рече онај дечко који је држао предавање људима из министарства просвете – деца која су ишла на такмичења из програмирања се убише да имају неку средњу оцену на тим завршним тестовима. Да ли ће та деца која су ишла на та такмичења из програмирања због лоше оцене на завршном тесту остати без неке ИТ школе и завршити у средњој железничкој – јер тамо има места за те освојене поене?
Контам да је школовање нешто што треба да те спреми да касније радиш неки посао добро или најбоље – а где ће бољи рад од онога где ти је посао нешто што те занима и волиш?
Искрено, прво сам оног 555-333 Мирољуба Петровића гледао као последењег лудака, али како време пролази све се мислим – јеботе, човек је можда и у праву кад је школство у питању. Дебилана. Терање деце да уче нешто што их не занима да би се бавили нечим што не воле – јер су то могли уписати. Треба нешто дебело да се мења у образовном систему.
Питам се једну ствар – колико смо то разноразних Никола Тесла, Михајла Пупина, Милутина Миланковића, Руђера Бошковића или бар Воја Антонића изгубили – јер нису успели уписати оно што их занима за учење, већ су уместо рецимо информационих технологија морали да упишу средњу текстилну школу – јер је тамо било места за њихове освојене поене…
Такав је био и мој случај кад сам уписивао средњу пре милион година…испушио сам за средњу електротехничку Стеван Филиповић (сад мислим да се зове Стари Град) где сам хтео да будем електротехничар рачунара (први пик) или бар елетротехничар аутоматике (други пик) а на крају сам због лошег пријемног (основна просек врлодобар, пријемни српски пао – колико се сећам за трећину једног поена, пријемни математика покидао са 100% тачних одговора) завршио у средњој машинској где сам учио како се шипка глође глодалицом што ме ич није занимало – али сам имао довољно бодова за њу. На крају сам ипак јебеш-школу и усе-и-у-своје-кљусе самоиницијативно кренуо да се бавим информациониом технологијама и стекао велико знање али ко зна где бих тек догурао да сам од старта ишао том линијом и имао бар основно ИТ знање.
Да се ја нешто питам…а не питам се
…илити „неко моје размишљање на ову тему, а да ли је исправно – не знам“. Деца би се одлучивала за смер а не школу – не успеш у једној школи пуцај ту област у другој. Основна школа и такмичења би односило једну половину поена а пријемни испит за упис на средњу другу половину. Поени из осмогодишњег школовања не би ишли методом ‘средња вредност’ већ би предмети који су директно везани за стуку за коју сам заинтересован били множени са одређеним коефицијентом. Зашто?
Па који ће ђаво некоме ко је решио да буде лекар…добра оцена из музичког или ликовног…логичније ли је да има добре оцене из биологије? Ко хоће да упише неку од уметничких или музичких школа – ето му просек из музичког и ликовног, који ће им просек из биологије за ту школу?
За гимназије ОК, просек из основне у тоталу и то ти је, пошто је то неко генерализовано образовање није стучно.
Затим – пријемни тест али искључиво везан и писан за смер на који дете конкурише и које га занима.
Примера ради, дете занима одређена ИТ област у некој школи имена „Ејда Лавлејс“ са Карабурме (да не рекламирам школе безвезе) – дете оде на сајт те школе, доwнлоадује PDF документ са (нпр) 500 задатака које може очекивати на пријемном испиту у ту школу а од којих ће добити рецимо 20, типа „Шта од ових кодова може бити форма за логовање“ или „Шта је MongoDB“ или „Која скрипта од ових ће испретраживати све логове на компјутеру“ и слично, мање или више тешко или бар неке основе – поента је да дете докаже да га то-и-то стварно занима.
Сем самих питања дете ће добити и списак литературе где може наћи како да реши та питања – и рецимо та питања могу бити генерализована за сву децу која би на информатичке смерове…
Шта још треба? Сви тестови да буду не да дете пише својом руком решење на папиру А4 и ‘емијском оловком – него да има на том папиру понуђених 10 одговора на свако питање и да заокружи онај који је тачан. Тиме би се избегло било какво препуцавање са професорима и онима „Бог зна за 5, ја за 4 а ти можеш да добијеш максимум тројку“ затуцаним професорима или „ниси решио на мој начин“ већ све чисто да чистије бити не може – а шанса да не зна ништа а потрефи све тачне одговоре је никаква.
Временско ограничење за тест? Осам сати уместо садашња 2 – тест крене у 9 ујутру и завршава се у 17ч. Тиме би се изгубила пресија временског ограничења и лакше би се амортизовала било каква трема или проблеми које је дете имало пре теста. Битни су искључиво тачни одговори. Изволи, добро размисли и реши ми овај задатак. Довољно ћемо те малтретирати роковима кад сазриш кроз средњу школу и после факултет и почнеш да радиш.
…нека деца ће већ знати да реши већину задатака без икакве или уз сасвим мало додатне литературе (знам, делује смешно али лично знам доста деце која баратају Линуксом, Вордпресом па чак и класичним хаковањем) јер их то занима и покидаће тест – неку децу то занима али нису баш најбољи у тој области па ће учити ко суманути преко распуста и на своју руку само да би уписали ту школу како знају и умеју – а неку децу ће родитељи да хушкају да то упишу јер су чули да плате кидају ту или имају неке личне комплексе које истресају на деци…па ће их на силу слати тамо – иако ће децу рецимо занимати језици или уметност, они ће то бубати на силу и напамет и бити никакви на тесту.
Сумануто ли је да деца полажу пријемни тест из нечега што нису учили до сад?
Није. По мени није. Зашто? Овако ће морати да покажу своју личну заинтересованост да науче основе онога што их занима, добиће које књиге треба да ‘обрну’ за тај тест…имаш форе на распусту да изучиш те књиге из области које те занимају – и да се докажеш сам да ли те заиста занима та школа, без да те ико хушка. Нећеш да учиш? Нема проблема, ништа од те школе, али ајд, ОК, можда те усере да имаш добар просек из основне и да сви остали никако не ураде задатке.
Онда би се основна школа са правом звала основна – ту добијеш најосновније знање и од свега по мало, при упису у средњу си доказао да те заиста занима та области коју би хтео да радиш и дао си све од себе, после си кроз средњу учио оно што те занима а онда си отишао на факс….а све само – ИЗ ОНОГА ШТО ТЕ ЛИЧНО ЗАНИМА И СА ЧИМ ЖЕЛИШ ДА СЕ БАВИШ.
Велика заинтересованост за школу Ејда Лавлејс а никаква за неку другу? Владо Србије – изволи, покажи се и прошири капацитете те школе, да може да прими већи број ђака, доведи нове професоре или организуј једно такво одељење у школи за коју нема интересовања. Мислим да је то много боље улагање и у децу и у Србију уместо да децу коју занима програмирање или хирургија због лошег матурског теста из српског језика – шаљеш у средњу текстилну школу и тако изгубиш неког будућег Дениса Ричија или Нади Хакима. Шта нама значи што школујеш оволики број текстилних радника, правника или економиста кад нема посла ни за ове постојеће? А са друге стране – фали ИТ кадра и медицинских радника? Логика?
Vladimir
13/06/2017 @ 21:27
Uh, moraću da reagujem, kao roditelj jednog „malog maturanta“. Iako su ti ideje i namera dobronamerni, tu postoje suštinski problemi. Kao prvo, 5 u jednoj školi nije isto što i 5 u drugoj. Ili čak: 5 kod jednog nastavnika, nije isto što i 5 kod drugog, pa makar bili u istoj školi. I da idem do kraja: nije neobično ni da se ocene dele po tome ko su roditelji, u okviru istog razreda. To je posebno izraženo u manjim sredinama, gde se „svi znaju“. Ne želim da zvučim elitistički, jer i sam sam završio osnovnu školu u selendri i dobro znam koliko sam mogao da zabušavam iz pojedinih predmeta i da ipak budem „vukovac“, dok je moja ćerka (i deo drugara iz razreda) morala dobro da zagreje stolicu, jer su joj mama i tata niko i ništa. Dakle, problem prvi: niko me neće ubediti da je 5.00 u BG ili NS isto što i 5.00 u Donjoj Žagubici, iako izuzetaka sigurno ima.
Druga stvar, lepo si premitio da je osnovna škola osnovna, dakle podrazumeva se da bi to svi trebalo da znaju, bez obzira čime žele da se bave u životu. Pitanja uglavnom nisu teška, a smatram da je opšta kultura i obrazovanje bitno, ne bih voleo da budemo nacija usko-obrazovanih robota. Osim toga, onome ko je bio OK tokom 8 godina, bez prepisivanja i poklanjanja, nisu potrebni privatni časovi, odgovorno tvrdim. Možda eventualno nekoliko, čisto da se ponovi gradivo ili za slučaj da je nastavnik slabo radio (a toga ima i više nego što bismo hteli da priznamo).
Treća stvar, koeficijenti su odlična ideja, ali to se ne uklapa sa idejom iz naslova. Dodatno raslojavanje je neophodno, jer, konkretno, svake godine za prirodno-matematički smer popularne „Jovine“ gimnazije u NS prijavi nekoliko stotina dece, od kojih su bar 90% vukovci, a ove godine primaju samo jedno odeljenje od 30 đaka. Bez maturskog ispita, good luck da se to raspetlja. Verujem da je u BG stvar još komplikovanija.
I na kraju, posebni testovi već postoje u matematičkim i računarskim gimnazijama, dvojezičnim smerovima, itd. Svi oni imaju dodatne ispite koji se na kraju sabiraju sa osnovnim bodovima. Može da se uvede nešto slično i u drugim školama, bar za „malo jače“ smerove.
Ne tvrdim da je sistem dobar, daleko od toga. A nisam se čak ni dotakao prepisivanja na samom ispitu. Ćerka mi pokazala sliku koja ovih dana kruži po netu, objašnjenje signala tačnih odgovora dodirivanjem čela, nosa, brade, itd. A nastavnici su po pravilu popustljivi na maturskom ispitu, valjda im ih je žao. A nije im žao onih koji će time biti oštećeni jer im ne pada na pamet da prepisuju. Ali ukinuti jedinu stvar koja bar donekle može da radvoji poklonjenu od prave petice, bilo bi jako JAKO pogrešno. Moje mišljenje. 😉
Компјутераш блог
13/06/2017 @ 22:07
А то тек „пријавило се 5000 деце а примају 50“, тај део око понуде и потражње кадрова у Србији ми никако није јасан…мада, с обзиром колико је цео систем тром, заостао и гломазан – и не чуди много тај дизбаланс понуде и потражње.
Компјутераш блог
13/06/2017 @ 22:10
И чек, полажу и ове тестове и те специјализоване???
Vladimir
13/06/2017 @ 22:45
Mala ispravka, ove godine primaju dva odeljenja, a ne jedno kao što sam ranije napisao, što je opet duplo manje nego prošlih godina. Za prirodno-matematički smer se ne polažu specijalizovane, zato je i tolika „klanica“ i bukvalno 0.25 bodova može napraviti razliku. Posebni ispiti su za matematičke, računarske i fizičke „specijalce“. Isti program i način upisa (pa i zadaci na prijemnom) su kao u beogradskoj matematičkoj i računarskoj gimnaziji. Taj prijemni nosi max 240 poena, tako da onaj ko dobro uradi, opšti uspeh i matura mu ne prave veliku razliku.
Škola stranih jezika
14/06/2017 @ 13:50
Da se ja pitam, kao što se ne pitam. Ukinula bih i maturske i prijemne. Kad se samo setim kroz šta sam prozalila i ne bih opet volela isto. Još gore mi je što se osnovcima sada dodatno stvara presija, pored matematike i srpskog (gde ne znaju koja će im pitanja biti), trebaju još 5 predmeta da uče.
Cile
15/06/2017 @ 00:05
Pa kako bi odabrala ko bi se upisao, da se ti pitaš? Ne vidim šta je sporno. Čak i kad treba da platiš školarinu, prijemni ispit pravi razliku između kandidata ako postoji norma za upis, mislim na broj upisanih po godini. Kako je lako reći šta misliš a ne razmisliti rešava li se time suštinski problem. Poštovanje Darku Dražiloviću jer je sagledao problem realno i sa više strana.
Bojan
02/07/2017 @ 14:20
Pozdrav Darko nesto u slabo vreme dobijam ove tvoje zanimljive stvari sa bloga.
Ali nema veze idem na blog redovno i citam sta pises i sta drugi pisu.
Izgleda da vam je promakla jedna vest pisalo je u dnevnom Politika a to je pazite sada za mene apsurd svih apsurda da je MMF predlozio vladi jel drzave Srbije da se odredjen broj skola iz Beograda izmeste u druge gradove u drzavi tu se pre svega misli na gimnazije tehnickih smerova – i ostalih skola koje imaju zanimljive i po njihovim recima interesantne smerove i profile obrazovanja.Odgovor zasto je to potrebno da bi se drzava ravnomerno i pravilno razvijala.
Znaci MMF odredjuje sta ce gde biti i kako ce raditi a ne ministarstvo prosvete koje je zaduzeno za tu oblas.A pozovi 555 – 333 je koliko god izgledalo malo blesavo i van zdravorazumsko u dobrom delu stvari u pravu.
Zasto nekome stavljati tu presiju o tom prijemnom ispitu ako prodjes polozis test ides dalje pod predpostavkom da te prime u skolu za koju si izrazio zelju.
U drustvo koje je korumpirano preko granica to ne znaci apsolutno nista jer puno ima tatinih i maminih koji dodju na ta mesta bez neke velike muke jer nazalost i tu je politika umesala svoje prste.Pa onaj koji je citavog svog osnovnog skolovanja radio i bio dobar djak izvisi a mangup prodje to je bilo i u moje vreme kada je bio onaj komunisticki sistem.
A ja ucio Marksizam pa bio u konstantnom sukobu sa profesoricom oko ideoloskog neslaganja pa su me vise puta vodili u komitet na preispitavanje odnosno da pojasnim te svoje ideje koje sam imao od koga sam ih pokupio.A u to vreme sam aktivno citao i proucava BUSIDO kodeks samuraja.
Priznacete da Marksizam i Busido ne idu nikako zajedno.
Sreca po mene je bila ta sto je moj profesor iz Srpskohrvatskog jezika bio presednik komiteta pa kada ja odem tamo a onmi kaze sedi tu sacemo to da resimo.
Kaze profesorici marksizma da ide a onda meni kaze daj Bojane kazi mi sta sve znas o RRB M – 57 posto je covek voleo ONO I DSZ – a ja bio najbolji u skoli iz tog predmeta naravno uz to je isla Istorija – Geografija – Biologija itd.
Bojan
02/07/2017 @ 14:46
Samo kratka dopuna ako ucis ovde u Nemackoj gde sam sada i dobar si u tome sto radis ides dalje.Odnosno sama drzava ti omogucava daje dalje mogucnosti za tvoje dalje napredovanje i obrazovanje.
Primer vam je par nasih studenata koji su dobili drzavnu pomocu od Nemacke drzave za dalje istrazivanje na projektima koji su zapoceli da bi ih priveli kraju.
Na kraju dobijas posao a kroz citavo skolstvo si pod nadzorom ne bukvalnim ali prate sta je to sto ti ide od ruke za sta imas interese i usmeravaju te u tom pravcu.
Ako ne ucis zna se cetke i metle.
Narod smo sa velikim brojem nadarene dece i to vanserijskih iz raznih oblasti ali to drzava ne vidi ili ne zeli da vidi.
Ulaganjem u njih i njihovo obrazovanje mozemo biti zemlja po izvozu razne tehnologije u svetu i doneti ogroman novac radi svog boljitka i interesa.
Ali bolje je koperirati sa jahacima kamila i cobanima koza jer imaju naftu i jako su obrazovani ljudi.
Nego pomoci svojoj deci da budu prvi u svetu.
Zalosno je i to jako.
Kada citam Domanovica – Nusica – Sremca i ono sto su napisali kazem sebi da se nista nije promenilo od tada pa do danas.
Mozda gresim ko zna…
бака Штрумпф
10/07/2017 @ 10:05
Не знам је ли ко од вас који коментаришете видео тестове које та деца полажу. Оно је – жали боже и папира и времена… Јер, ја сам дежурала на тим тестовима, из свих предмета, и просто остала без текста видевши колико су питања ЛАКА а колико деца не да не размишљају, него лупетају као да у животу нису видела ни књиге ни папира. Дакле, толико лаке ствари да би и без учења требало да знају бар 50% тачних одговора. Јер, ако питање гласи да означиш врсту односа измежу две јединке, и предложене: кромпир – биљна ваш, човек – љуска ваш, орао – пиле, и још неке, а понуђени односи: паразит – домаћин, предатор – плен, и још неки, а дете за ЧОВЕКА и ЉУДСКУ ВАШ напише да су то ПРЕДАТОР и ПЛЕН, ја заиста не знам куда то све води. А вуковци све… Школе се такмиче у оценама деце, а знање зарибало. Све више купљених диплома и запошљавања преко везе, а деца не знају да држе оловку, не знају да напишу слова. Не знају како се пише слово!
Даље бих се осврнула на предлог о заокруживању тачног одговора. Методолошки врло бескористан тест јер не тестира знање него присећање, а и омогућава лакше преписивање. Али тако нешто бисмо знали само ми који смо се школовали да радимо у школи и заиста и радили у школи, не и они који немају везе с просветом.
Могла бих до сутра оповргавати сваку ставку из текста.. Али мора нешто и да се ради на послу 😉