Gledam nešto ove klince koje čeka maturski ispit – svi u strahu, kako li će ga uraditi, koja li će pitanja biti, pa da li će biti baš ona koja su učili ili ne, ko zna šta li ih čeka, koliko li su teška…u strahu sem dece i roditelji – jure privatne časove, u strahu škole pa angažuju specijalne jedinice policije da čuvaju testove kao da su mape sa blagom Nambije – svi u strahu, u vazduhu sem smeća iz Vinče se oseća pritisak i depresija.
Mislim se onda čemu uopšte i služi taj maturski ispit? Ako su deca išla 8 godina (ili više) u školu, učila – ili ne, neka imala slabe ocene a neka odlične – pa čemu onda…ako je završini ispit znanja od par dana bitan skoro koliko i tih 8 godina arčenja knjige?

Stvar je sad takva, koliko sam razumeo i ako sam dobro razumeo, da se za upis u srednju školu gledaju poeni kojih može biti 100 a od tih sto poenta 70 odnosi prosek tog osmogodišnjeg školovanja i raznih takmičenja a 30 odnosi taj završni ispit. Dakle, ako detetu koje je pokidalo po raznoraznim takmičenjima i imalo sve petice – baš tih dana kad padaju ti testovi ne ide, uhvati ga neka trema katastrofa – kako i ne bi…ili je imalo neke ljubavne, porodične ili ko zna kakve probleme, plus sem samog pritiska da dobro odradi i vremenski pritisak testa od 2 sata i se uradi test – šansa da će upisati školu koju želi pada za trećinu iako je mozak svemira. Ima popravni? Pa opet, šta da se radi, detetu ne ide recimo ta matematika ili srpski i opet ljosne…a hteo je upisati školu koja veze nema ni sa matematikom ni sa srpskim jezikom.

Kao što reče onaj dečko koji je držao predavanje ljudima iz ministarstva prosvete – deca koja su išla na takmičenja iz programiranja se ubiše da imaju neku srednju ocenu na tim završnim testovima. Da li će ta deca koja su išla na ta takmičenja iz programiranja zbog loše ocene na završnom testu ostati bez neke IT škole i završiti u srednjoj železničkoj – jer tamo ima mesta za te osvojene poene?
Kontam da je školovanje nešto što treba da te spremi da kasnije radiš neki posao dobro ili najbolje – a gde će bolji rad od onoga gde ti je posao nešto što te zanima i voliš?

Izvor fotke: rtvbor.rs

Iskreno, prvo sam onog 555-333 Miroljuba Petrovića gledao kao posledenjeg ludaka, ali kako vreme prolazi sve se mislim – jebote, čovek je možda i u pravu kad je školstvo u pitanju. Debilana. Teranje dece da uče nešto što ih ne zanima da bi se bavili nečim što ne vole – jer su to mogli upisati. Treba nešto debelo da se menja u obrazovnom sistemu.

Pitam se jednu stvar – koliko smo to raznoraznih Nikola Tesla, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića, Ruđera Boškovića ili bar Voja Antonića izgubili – jer nisu uspeli upisati ono što ih zanima za učenje, već su umesto recimo informacionih tehnologija morali da upišu srednju tekstilnu školu – jer je tamo bilo mesta za njihove osvojene poene…

Takav je bio i moj slučaj kad sam upisivao srednju pre milion godina…ispušio sam za srednju elektrotehničku Stevan Filipović (sad mislim da se zove Stari Grad) gde sam hteo da budem elektrotehničar računara (prvi pik) ili bar eletrotehničar automatike (drugi pik) a na kraju sam zbog lošeg prijemnog (osnovna prosek vrlodobar, prijemni srpski pao – koliko se sećam za trećinu jednog poena, prijemni matematika pokidao sa 100% tačnih odgovora) završio u srednjoj mašinskoj gde sam učio kako se šipka glođe glodalicom što me ič nije zanimalo – ali sam imao dovoljno bodova za nju. Na kraju sam ipak jebeš-školu i use-i-u-svoje-kljuse samoinicijativno krenuo da se bavim informacioniom tehnologijama i stekao veliko znanje ali ko zna gde bih tek dogurao da sam od starta išao tom linijom i imao bar osnovno IT znanje.

Da se ja nešto pitam…a ne pitam se

…ili ti „neko moje razmišljanje na ovu temu, a da li je ispravno – ne znam“. Deca bi se odlučivala za smer a ne školu – ne uspeš u jednoj školi pucaj tu oblast u drugoj. Osnovna škola i takmičenja bi odnosilo jednu polovinu poena a prijemni ispit za upis na srednju drugu polovinu. Poeni iz osmogodišnjeg školovanja ne bi išli metodom ‘srednja vrednost’ već bi predmeti koji su direktno vezani za stuku za koju sam zainteresovan bili množeni sa određenim koeficijentom. Zašto?
Pa koji će đavo nekome ko je rešio da bude lekar…dobra ocena iz muzičkog ili likovnog…logičnije li je da ima dobre ocene iz biologije? Ko hoće da upiše neku od umetničkih ili muzičkih škola – eto mu prosek iz muzičkog i likovnog, koji će im prosek iz biologije za tu školu?

Za gimnazije OK, prosek iz osnovne u totalu i to ti je, pošto je to neko generalizovano obrazovanje nije stučno.

Zatim – prijemni test ali isključivo vezan i pisan za smer na koji dete konkuriše i koje ga zanima.
Primera radi, dete zanima određena IT oblast u nekoj školi imena „Ejda Lavlejs“ sa Karaburme (da ne reklamiram škole bezveze) – dete ode na sajt te škole, downloaduje PDF dokument sa (npr) 500 zadataka koje može očekivati na prijemnom ispitu u tu školu a od kojih će dobiti recimo 20, tipa „Šta od ovih kodova može biti login forma“ ili „Šta je MongoDB“ ili „Koja skripta od ovih će ispretraživati sve logove na kompjuteru“ i slično, manje ili više teško, ili bar neke osnove – poenta je da dete dokaže da ga to-i-to stvarno zanima.
Sem samih pitanja dete će dobiti i spisak literature gde može naći kako da reši ta pitanja – i recimo ta pitanja mogu biti generalizovana za svu decu koja bi na informatičke smerove…

Šta još treba? Svi testovi da budu ne da dete piše svojom rukom rešenje na papiru A4 i ’emijskom olovkom – nego da ima na tom papiru ponuđenih 10 odgovora na svako pitanje i da zaokruži onaj koji je tačan. Time bi se izbeglo bilo kakvo prepucavanje sa profesorima i onima „Bog zna za 5, ja za 4 a ti možeš da dobiješ maksimum trojku“ zatucanim profesorima ili „nisi rešio na moj način“ već sve čisto da čistije biti ne može – a šansa da ne zna ništa a potrefi sve tačne odgovore je nikakva. Vremensko ograničenje za test? Osam sati umesto sadašnja 2 – test krene u 09 ujutru i završava se u 17h. Time bi se izgubila presija vremenskog ograničenja i lakše bi se amortizovala bilo kakva trema ili problemi koje je dete imalo pre testa. Bitni su isključivo tačni odgovori. Izvoli, dobro razmisli i reši mi ovaj zadatak. Dovoljno ćemo te maltretirati rokovima kad sazriš kroz srednju školu i posle fakultet i počneš da radiš.

…neka deca će već znati da reši većinu zadataka bez ikakve ili uz sasvim malo dodatne literature (znam, deluje smešno ali lično znam dosta dece koja barataju Linuxom, WordPressom pa čak i klasičnim hakovanjem) jer ih to zanima i pokidaće test – neku decu to zanima ali nisu baš najbolji u toj oblasti pa će učiti ko sumanuti preko raspusta i na svoju ruku samo da bi upisali tu školu kako znaju i umeju – a neku decu će roditelji da huškaju da to upišu jer su čuli da plate kidaju tu ili imaju neke lične komplekse koje istresaju na deci…pa će ih na silu slati tamo – iako će decu recimo zanimati jezici ili umetnost, oni će to bubati na silu i napamet i biti nikakvi na testu.

Sumanuto li je da deca polažu prijemni test iz nečega što nisu učili do sad?
Nije. Po meni nije. Zašto? Ovako će morati da pokažu svoju ličnu zainteresovanost da nauče osnove onoga što ih zanima, dobiće koje knjige treba da ‘obrnu’ za taj test…imaš fore na raspustu da izučiš te knjige iz oblasti koje te zanimaju – i da se dokažeš sam da li te zaista zanima ta škola, bez da te iko huška. Nećeš da učiš? Nema problema, ništa od te škole, ali ajd, OK, možda te usere da imaš dobar prosek iz osnovne i da svi ostali nikako ne urade zadatke.

Onda bi se osnovna škola sa pravom zvala osnovna – tu dobiješ najosnovnije znanje i od svega po malo, pri upisu u srednju si dokazao da te zaista zanima ta oblasti koju bi hteo da radiš i dao si sve od sebe, posle si kroz srednju učio ono što te zanima a onda si otišao na faks….a sve samo – IZ ONOGA ŠTO TE LIČNO ZANIMA I SA ČIM ŽELIŠ DA SE BAVIŠ.

Velika zainteresovanost za školu Ejda Lavlejs a nikakva za neku drugu? Vlado Srbije – izvoli, pokaži se i proširi kapacitete te škole, da može da primi veći broj đaka, dovedi nove profesore ili organizuj jedno takvo odeljenje u školi za koju nema interesovanja. Mislim da je to mnogo bolje ulaganje i u decu i u Srbiju umesto da decu koju zanima programiranje ili hirurgija zbog lošeg maturskog testa iz srpskog jezika – šalješ u srednju tekstilnu školu i tako izgubiš nekog budućeg Denisa Ričija ili Nadi Hakima. Šta nama znači što školuješ ovoliki broj tekstilnih radnika, pravnika ili ekonomista kad nema posla ni za ove postojeće? A sa druge strane – fali IT kadra i medicinskih radnika? Logika?