Постоје тачно три песме у мом животу које сам чуо пре 10-20 година а које су остале забодене у мом мозгу и у целоживотној сам потрази за њима. Прву сам чуо негде 2002-ге године а нашао негде 2010-те и нећу да давим о томе зашто се забола у мој мозак (кључна реч журка за мој испраћај у војску), ради се о ‘Rui da Silva – Touch me’. Једна трећина животне мисије завршена.

Друга песма је остала забодена негде у мозгу са неке журке коју је организовала тадашња Технократија, не сећам се ни где је била али се сећам мелодије, чини ми се исто тако нека двехиљадита година. Нека тешка техноза, ја тад под дејством „ексера“ (не поновило се и не дао Бог никоме), мелодија се забола у мозак, знам да је домаћи аутор, нема текста, не знам како да је изгуглам и као таква мелодија остала забодена.

Ово је био тадашњи симбол бежања од сулуде реалности Србије. Ово, Трећи Канал (покојни, велика штета што је угашен), радио емисија Фрактал и још пар њих.

Двадесетак минута пред крај радног времена, цимне ме бивша колегиница која сад ради поред зграде у којој ја радим, хоћемо ли да се организујемо да одемо на пиће са колегама из бивше фирме, хоћу наравно – то је моја породица (такав осећај имам и данас), дођосмо, поче прича, ово-оно….и једна од колегиница рече да колега иде пословно у Казахстан. Мало Борат фора, прође, пређосмо на другу тему и убисмо ту 2 одлична али и кратка сата. Повратку за далеко Барајево ми падне на памет да пустим неку радио станицу из Казахстана, док сам у колима, баш да видим шта се слуша у Казахстану, леба ти.

Код мене у колима – неки нонејм радио уређај купљен преко Купујем-Продајем за 25€ али има блутут и сасвим је солидан, на блутут накачен мој телефон, тренутно рутовани Redmi Note 7 преко којег пуштам музику са две апликације – прва је YouTube Vanced апликација која је заправо нормална Јутјуб апликација али очишћена од реклама и за то јутјубисање по колима користим неку МТС постпејд тарифу „Змај“ од 1000 динара за коју не треба уговор а кроз коју имам 10GB нета месечно за Јутјуб и 10GB за сурф од чега већина оде на другу апликацију – Radio Garden која је заправо Андроид верзија онлајн ранија који арчим а којом сам одушевљен.

Замишљао сам или неке „казачке народњаке“ или неке Оџе и молитве – тако нека слика мени била у глави, но нађох преко Radio Gardenа Казахстан на глобусу, лупих неку рендом станицу пичи неки богами одличан Хип-Хоп на руском језику, обрнем другу опет нека одлична станица на којој пичи Хаус. Проверим – јест Казахстан. Убише ми предрасуде.

Трећа радио станица, нешто причају безвезе, четврта – позната ми ова мелодија….ОПАЛААААА….ЕТО ЈЕ!!! Ценим да сам отприлике укочио у месту у покушају да се зауставим са стране, јури Shazam по менију – а то је апликација помоћу које можемо препознати песме које чујемо, нађох, упалих избаци ми ‘Pandora’s Box 1997’. Брже боље пустим исту – ТО ЈЕ ТО, наредних пола сата ја у колима на “рипит и макс“ ова песма, као прави психо. Иначе, ето, тај лик који је осмислио ту песму, заправо сам га слушао доста често кад сам успављивао клинце јер је аутор и хита од преко 215 милиона прегледа – ‘Мама воли бебу’ а ја ето, ни на крај памети – само је требало да му прегледам видео клипове на каналу и решим потрагу дугу толико година.

…е сад, која је била вероватноћа да ја у јебеном Казахстану ког сам појурио преко нета због колеге који иде тамо а не бих ни знао да иде тамо да нисам непланирано отишао на пиће са бившим колегама….да на некој њиховој петој радио станици, баш у том тренутку, нађем неку технозу коју је направио наш човек (неки Nykk Deetronic) пре милијарду година у Србији, нађем песму коју јурим бар 20 година – никада нећу разумети. Углавном, две трећине мисије завршено. Ја пресрећан.

Трећу песму и даље тражим.