Zašto morate enkriptovati vaše uređaje: slučaj izgubljenog USB-a
Prije neki dan sam putovao autobusom na relaciji Sarajevo – Brčko. Autobus je, naravno, bio pun, i većina putnika su činili studenti koji su se vraćali kući poslije ispitnog roka. Ja sam sjedio sa jednim starijim čovjekom veći dio puta i jedva čekao da se autobus malo isprazni kako bih mogao da sjednem negdje drugdje i malo se raskomotim.
Priliku sam dobio malo prije Tuzle, kada je jedna cura otprilike mojih godina izašla iz autobusa, i ja sam se premjestio sjedište ispred. Međutim, dok sam premještao svoje stvari, primjetio sam da joj je nešto ostalo na sjedištu: njen USB. Još uvijek smo stajali na toj stanici, držao sam USB u ruci i htio da zamolim vozača da pričeka da izađem iz autobusa i vratim joj USB, međutim dok sam stajao i gledao oko autobusa, nisam mogao da prepoznam u kom pravcu je ta cura krenula. Jebiga, izgleda da će USB ipak ostati u mom džepu.
Ostatak puta sam se osjećao malo neugodno znajući da je komad elektronike koji pripada nekome drugome sada u mom džepu. Kada sam stigao na svoju destinaciju, dvoumio sam se šta da uradim sa njim. Kroz glavu mi je prošlo da ga jednostavno formatiram i zadržim, međutim, meni USB od 8 gigabajta apsolutno nije trebao (imao sam barem 5 takvih u svojoj ladici koji su ionako sakupljali prašinu, kome trebaju kada imam terabajte prostora po raznim „cloud“ servisima). Ubacio sam ga u laptop i odlučio da vidim šta ima na njemu.
USB, naravno, nije bio enkriptovan, tako da čim sam ga ubacio u laptop, imao sam pristup nečijem privatnom životu (USB je bio gotovo pun sa 6,8 od 8 gigabajta prostora zauzetim). Tu su se nalazile gomile fotografija i prezentacija sa fakulteta. Poslije jedno 5 minuta traženja, pronašao sam šta mi je trebalo — ime i prezime vlasnika. Ovaj put, ime i prezime je došlo u obliku skenirane verzije fakultetskog indeksa.
Jednom kada sam preko njega pronašao ime i prezime vlasnice, odlučio sam da je kontaktiram. Naravno, kontakt informacije i nisu bile baš tako lako dostupne, ali već sam imao ime, prezime i fakultet koji cura pohađa, tako da sam dvije minute kasnije došao do njenog Fejsbuk profila i odlučio da je kontaktiram:
-
- Kontakt
-
- Nekih desetak minuta kasnije, dobio sam odgovor
Sve je bilo dogovoreno, vlasnica će za desetak dana dobiti svoj USB nazad. Međutim, ja sam se osjećao malo krivo. Ne samo da sam narušio nečiju privatnost, nego sam saznao više o osobi nego što neki njeni poznavaoci znaju o njoj. Već iz skenirane kopije indeksa, znao sam kako se zove i preziva. Po mjestu na kojem je izašla iz autobusa, znao sam približnu lokaciju mjesta gdje je živila. Znao sam joj godište, njen jedinstveni matični broj (a zašto je to loše možete da pročitate u ova tri teksta koje toplo preporučujem), fakultet na kojem studira, odsijek na kojem studira i njen datum rođenja.
Naučio sam ponešto i o njenom fakultetu, naletio na gomilu muzike i slika (ništa 18+, al ima nekih slika kojih ću se kasnije dotaći), gledao slike sa ljetovanja u Crnoj Gori, maturske ekskurzije u Italiji… Međutim, još uvijek nisam došao do onog strašnog dijela.
Strašan dio je krenuo onda kada sam našao na skeniranu verziju kreditne (dobro, zapravo debitne) kartice. I prednjeg i zadnjeg dijela kartice.
Dakle, da sam htio, mogao sam ovo fino iskoristiti i naručiti sebi nešto fino na njen račun. Priznajem da sam se malo dvoumio da li da to uradim ili ne, ali svaka nedoumica je nestala kada sam nakon toga naletio i na jednu molbu fakultetu u kojoj objašnjava kako je dete samohranog roditelja i nije u mogućnosti da uplati godišnju školarinu odjednom, te moli fakultet da joj dozvoli plaćanje na rate.
Na kraju, odlučio sam se da joj samo ostavim malu poruku u obliku tekstualne datoteke u nadi da će se pobrinuti da joj se ovako nešto ne dogodi:
Problemi
Djevojka iz ovog slučaja je napravila jednu sasvim kritičnu pogrešku: nije enkriptovala svoje podatke. Da sam htio, mogao sam njene podatke iskoristiti na razne načine. Međutim, pošto me ne privlači ništa od toga, ipak sam joj se javio, ponudio joj da joj vratim USB i, kada se vratim u Sarajevo za nekih desetak dana, to ću i da uradim.
Djevojka nije bila ni svjesna da je izgubila svoj USB sve dok joj se nisam javio na Fejsbuku. Da joj se nisam javio, vrlo vjerovatno ne bi ni skontala kada i gdje ga je izgubila, a sigurno nikada ne bi ni uspjela saznati da je stigao u moje ruke.
Pouka
Tako mala stvar kao što je izgubljen USB može nekome da zagorča život. Zato, pamet u glavu, pokrenite VeraCrypt i enkriptujte svoje prijenosne uređaje. Ako se nešto slično i vama dogodi, ko zna u čije ruke bi vaš USB mogao da završi i kako bi mogli da budu (zlo)upotrijebljeni.
Ukoliko želite i vi da podelite sa zajednicom svoja iskustva, zapažanja, razmišljanja, uputstva ili bilo šta vezano za IT - dobrodošli ste na Kompjuteraš blogu. Više na ovom linku
Apok@lipsA
03/02/2016 @ 09:37
Da se vratimo u realnost, boli nju uvo sto je neko gledao njene podatke, a bez pina koji ne pise na kartici ti sa njenom karticom ne mozes da uradis apsolutno nista. Eventualno da joj uplatis koji dinar jer pise broj racuna. I da je kriptovala fles u ovom slucaju ga ne bi dobila nazad, tako da je ispalo bolje sto nije. Lepo je to sigurnost i sve to, ali vecini ljudi je bitno da „vrsi poso“ a ne sigurnost. Pozdrav!
Kompjuteraš blog
03/02/2016 @ 10:33
Ček malo…kad kupuješ preko neta karticom, trebaju ti podaci koji se nalaze na kartici i ništa više, tj: ime i prezime sa kartice, CVC number koji je na kartici sa zadnje strane i broj kartice koji je na prednjoj strani, kao i info kad kartica ističe (isto sa prednje strane). Kakav sad pin?
Doduše, ako je aktivirala SecureCode na Master-su onda može biti i ove opcije prilikom kupovine na netu – samo što aktivaciju tog koda ne radi skoro pa niko i nikad.
Marko
03/02/2016 @ 12:43
Mislim da je potrebna i adresa, bar što se tiče PayPal-a.
Srdjan
03/02/2016 @ 13:39
Darko je u pravu, transparentnost kreditnih kartica je veliki problem. Znači dovoljno je da neko popamti (prepiše, kopira, skenira,…) sve brojeve kartica sa lica i naličja i eto velikih problema. Pamet u glavu sa karticama i nikad, nikako i nikome ne dozvoljavajte da vašu kreditnu karticu drži u rukama bez vašeg nadzora. Znate ono u nekom restoranu kad želite da platite račun karticom (ranije kad nije bio potreban PIN), a konobar vam kaže kako mu aparat nije bežični već tamo negde mora da provuče karticu i vi mu nonšalantno dajete da on to sam tamo odradi i …!!!??? Ludilo mozga!!! Zapamtite da postoje neki ljudi oko vas koji imaju fotografsko pamćenje i d aje dovoljno da karticu pogledaju na par sekundi i da popamte svaki zarez na istoj, ali nećemo toliko daleko.
Evoooo reeešeeenjaaaa!
Jedan moj dobar drug otkrio mi je jedan primitivan, ali efikasan način da zaštitite transparentnost kreditnih kartica. Malo je radikalno rešenje, ali korist velika! Na prednjoj strani kartice nalaze se reljefni brojevi (četiri grupe po četiri broja), on jednu grupu u sredini ili obe, izbuši burgijom fi8 recimo i kartica bude fizički oštećena, ali i dalje radi. Niko vas nikada neće pitati zašto je kartica izbušena, a broj koji se ne vidi uvek možete da vidite u spisku vaših računa na e-bankingu ili na izvodu koji redovno dobijate od banke koji vam stoji kod kuće. Ko bude došao u posed vaše kartice može samo da se slika sa istom jer mu za transakciju fali 4 ili 8 brojeva, što priznaćete nije malo. Nadam se da će ovo moje pisanije mnogima biti od koristi.
Zero Flyer
03/02/2016 @ 11:09
Silno grešiš. Mogao je svakako.
ikaij
08/02/2016 @ 01:16
Prvo, Darko ti je već rekao, tako da ja nemam potrebe, kupovati preko neta možeš i bez pina. Drugo, da možeš da biraš da neko vidi tvoje podatke kao što je skenirana kartica ili da ne dobiješ nazad flash od 8gb koji košta svega 3-4e, šta bi izabrao? Bez ikakvog dvoumljenja ja bi izabrao ovo drugo.
A vjerujem da ima program koji samo prikaže podatke vlasnika kada „neovlaštena“ osoba koristi USB, tako da..
Zero Flyer
03/02/2016 @ 11:10
Majka samohranog roditelja?
Don Zekalone
03/02/2016 @ 12:46
Mogao si makar deo sa marihuanom da izostaviš jer ovako i ako ne daj Bože neki pametni policajac pročita ovo, može da je smara. 🙂
Tekst je odličan sve u svemu svaka čast!
Atila
03/02/2016 @ 14:03
A da dodam istovremeno CD markerom napisati ime i broj telefona na flesh… Tako da u slucaju gubitka lako moze neko zvati bez toga da stavi u racunar.
A drugi sto ja koristim: na SD kartice u fotoaparatu imam jedan procitajme.txt gde pise moje podatke, ime, broj telefona, email. Pa u slucaju gubitke, kradje, itd. moze da me kontaktira da bar slike da mi vrati…
A pogledajte i moj favorit, Casey Neistat – Do the right thing:
https://www.youtube.com/watch?v=Uan9DWR2n0Q
USba
03/02/2016 @ 14:13
Nisam znao da se se USB flash zove USB.
Napaljeni macan
03/02/2016 @ 14:19
Nema pojma, pogresno je napisao, to je USB Flash Disk, a ne USB – universal serial bus
Miloš Miladinović
03/02/2016 @ 14:16
Bravo, odličan tekst. I svaka ti čast, kao čoveku. Pravo da ti kažem, Fles koristim vrlo retko. Uglavnom sam svuda umrežen a gde nisam tu je Cloud. Ozbiljno bih se zabrinuo kada bih izgubio telefon. Tu bi već ispao problem.
ID korisnika
03/02/2016 @ 15:13
Reče čovek koji se predstavlja sa NAPALJENI FARMER.
Dragana
03/02/2016 @ 16:05
Hvala ti što si ljudima kao ja, koji nisu kompijuteraši, objasnio šta je enkripcija i kako ona radi. Hvala i na tutorijalu sa mycity-ja na osnovu kog mi je još manje jasno šta se tu i kako dešava i koji me samo upućuje kako i gde da klikcem
Kompjuteraš blog
03/02/2016 @ 16:23
OK Dragana bate, challenge „Upuststvo za šifrovanje putem TrueCrypt/VeraCrypt“ – ACCEPTED
Marko
03/02/2016 @ 17:16
Ne razumem zasto si isao dalje sa pretrazivanjem kada si vec pronasao ime i prezime? Kao, ispao si dobar samaricanin a narusio si neciju citavu privatnost. Navodno nisi taj tip lika a zapravo si prelistao ceo fles. Ok pogledas sliku jednu, dve, da bi lakse pronasao osobu ali ici toliko detaljno nije zaista potrebno. Meni nisi nista drugaciji od nekog ko bi zloupotrebio podatke o kartici, jebes pare necu da mi neki random lik iz busa pretura po slikama.
Aleksandar Todorović (r3bl)
03/02/2016 @ 17:34
Baš zato što mi je palo na pamet da napišem ovaj članak i pokažem koliko stvari mogu da krenu pogrešnim putem. Da nisam, članak bi bio ukupno 2-3 paragrafa dug i čitaoci na osnovu njega ne bi shvatili ozbiljnost problema.
Zex
03/02/2016 @ 18:41
hahaha….random lik iz busa…genijalno, mada ti nisi.
Boost
04/02/2016 @ 22:52
Meni kad ispadne USB stick uvek ispadne ovaj 😀
http://thehackernews.com/2015/10/usb-killer.html
Postenom pronalazacu (njuskalu), hvala!
Curiosity kill the cat!
Student
07/02/2016 @ 00:14
Ovaj tekst bi se mogao nazvati i: „Kako naći opravdanje da guraš nos tamo gde ne treba“. Lik kao ispao kul, spasio devojku, vratio joj fleš, a inače sve vreme tražio njene „nude“ fotke i sve to pod izgovorom da napiše ovaj članak. Pored toga sve ono što je ona imala na flešu, bez njenog pristanka, objavio na Internetu, da svako može da pročita. Bezobrazluk. Ne, nisi ispao kul.
Ivica
10/02/2016 @ 07:58
Izvini, pročitao sam ceo tekst ponovo da vidim šta je objavljeno od ličnih podataka i ništa nisam našao, ni sliku ni ime niti broj kartice, ništa….
Pa šta je onda objavio od njenih ličnih podataka?
Student
10/02/2016 @ 11:37
@Ivica Izvini, ukoliko si pročitao tekst, sada molim te tako lepo pročitaj i moj komentar. Gde sam to napisao da je objavio njene lične podatke? Čovek je pregledao celokupan fleš, čitao njene intimne priče, gledao sve njene fotografije, svu intimu pregledao… „da bi napisao ovaj tekst“. Kako da ne. Nego se ne razlikuje u ovoj situaciji od bilo kog napaljenog lika koji nađe stvari od neke devojke. Da li je mogao da napiše u tekstu: „Mogao sam da pogledam sve njene fotke, mogao sam da pročitam sve o njoj, mogao sam da pročitam sve podatke o njoj… ali nisam, ipak postoje oni koji će hteti.“? Mogao je i tako. Čovek našao izgovor da pretura po tuđim stvarima. I to je tako bezobrazno i ni malo kul.
Miro
07/02/2016 @ 17:34
Govoriti o TRUEcrypt – u VERAcrypt – u; kao da je nešto Bog zna šta, neki rijedak program, a ustvari većina zna za ovakve vidove zaštite(čak i bolje) + ovdje iznostiti i narušavati tuđu privatnost da bi na kraju ispao heroj – jadan i žalostan text.
Šta je sa djevojkom koja možda sada ovo čita?
Da li bi tebi bilo svejedno da ti ugledaš sličan text o sebi?
Jadno, amaterski, nepromišljeno, na nivou razmišljanja 10 – o godišnjaka….
Aleksandar Todorović (r3bl)
07/02/2016 @ 17:42
Za tvoju informaciju, tekst je napisan krajem januara, prije nego što je objavljen konsultovao sam se sa djevojkom o tome da li da ga objavim ili ne (uslov je bio da ostane anonimna, što sam i imao u planu od samog početka) i USB joj je vraćen, sve prije objave samog teksta. 🙂
chedomil
09/03/2016 @ 22:24
Imam jedno pitanje, indirektno vezano za ovu temu, a autor se toga dotakao u tekstu. Radi se o programu Veracrypt. Uradio sam enkripciju na Windows-u 8.1 i htio sam da testiram da li ću moći da otvorim flash na Linuxu i nije mi pošlo za rukom. Mint prikaže sve ove fajlove iz Veracrypt foldera, ali ne uspijevam da pristupim podacima. U folderu su sve .exe fajlovi, kada probam preko Wine-a prijavljuje grešku. Ima li neko iskustva sa ovim. Malo sam proguglao, ali nisam mogao da nađem adekvatan odgovor.
Nebojša
19/10/2016 @ 16:21
Poštovani Darko,
Imam problem sa jednim fleš stikom od 8 GB., pod nazivom „transcend“, on upravo izgleda kao na donjoj slici:
http://bit.ly/2eibddn
Kad ga ubacim u port kućišta za stik, Vindous ga onim kratkim zvukom prepozna, ali ja ga nigde ne vidim na kompjuteru, da bi mogao da pregledam sadržaj stika, da ubacujem nov, itd… što govori da stik nije ispravan, da je u kvaru.
Da li postoji neki program koji bi ga prepoznao, i ispravio kvar ako je to moguće?
Pozdrav,
Nebojša
Nebojša
20/10/2016 @ 02:54
Greška u pisanju, ne vidinm stik na monitoru, na kompjuteeru ga vidim … 🙂
Kompjuteraš blog
20/10/2016 @ 09:56
Nisam baš najbolje razumeo šta je problem, ako sam skontao – fleš ubodeš u komp i ne vidi se u Windows-u?
Prvo – vidi li se iz Device Managera neko dešavanje kad ubodeš fleš?
Drugo – možda se Device Letter USB-a poklapa sa nekom particijom (dešavalo se i to nekad). Onda samo promeniš Device Letter na neki bezveze nekorišćeni i problem rešen.
Treće – Ako je u pitanju Windows XP ili Vista – moguće je da imaš problem sa drajverima
Četvrto – Kad ubodeš isti fleš u neki drugi kompjuter, vidi li se na tom kompjuteru?
Nebojša
27/10/2016 @ 14:46
Izvini Darko što kasnim sa odgovorom…
Imam Windows 7 Ultimate SP1 64bit. Dakle, kad ubodem stik u kućište, čuje se onaj kratki zvuk da ga je vindous prepoznao, ali stik ne vidim nigde na ekranu, ne vidi se uopše da bi se bilo kako manipulisalo s njim, vidi se samo ovako u Device manager:
https://dzonson.files.wordpress.com/2016/10/sniimak-device-manager.png
Ali se ne vidi na delu ekrana gde se nalaze particije, ovo i tog prikaza:
https://dzonson.files.wordpress.com/2016/10/sniimak-device-manager-1png.png
Kada sam u devajs menadžeru išao na „Properties“ tog fleš stika na „G“, na kartici „General“ stoji natpis da fleš dobro radi, da radi ispravno, evo tog prikaza:
https://dzonson.files.wordpress.com/2016/10/sniimak-device-manager-2-png.png
A na kartici „Details“ stoji „USB MEMORY BAR“, to je ovo:
https://dzonson.files.wordpress.com/2016/10/slika-34.png
Da, baš „radi ispravno“, ali ne vidi se na ekranu. Dakle, vidi se da je njegovo slovo „G“, a ono pod „H“ je spoljašnji disk, ne fleš. Dok se ovaj problem nije pojavio, sve se lepo videlo na ekranu, i fleš disk, i mogao se pregleđivati sadržaj, ubacivati nešto novo, brisati datoteke itd..
E, sad, imam neki stari kompjuter, na kome je instalisan Windows XP, jer mi je na njemu Hard disk samo 80 GB., i kada sam u njega ubacio ovaj fleš, on se video na ekranu kao: „Izmenjivi disk (F:)“ što se vidi na donjoj slici:
https://dzonson.files.wordpress.com/2016/10/slika-12.png
Kad sam kliknuo na „Izmenjivi disk (F:)“ da vidim sadržaj na stiku, kao i na pokušaju da ga formatiram, Vindous mi izbaci obaveštenje „Stavite disk u jedinicu F“, dakle izgleda da ga prepoznaje kao CDROM, a ne kao fleš stik. Evo tog prikaza:
https://dzonson.files.wordpress.com/2016/10/slika-21.png
A kada sam išao na „Properties“ da vidim koliko disk ima megabajta, pokazivalo je 0 bajta, što je nemoguće, jer na tom flešu imam dosta datoteka.
Otprilike, to je sažetak problema…
Kompjuteraš blog
27/10/2016 @ 15:53
A pa ne treba da stoji „USB Memory Bar“ nego „USB Mass storage device“ – meni to deluje kao problem vezan isključivo za sam USB, odnosno da je čip na njemu pojeban. Probaj nešto od ovih Gugl munja: https://www.google.rs/search?q=USB+MEMORY+BAR+problem&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b&gws_rd=cr&ei=4wYSWKLSFYKe6ATGi7WIBA
Nebojša
27/10/2016 @ 16:15
Aha, znači tako stoji stvar. Hvala ti na ovimn linkovima, pogledaću to i pokušati da rešim problem.
Nebojša
28/10/2016 @ 20:25
Probao sam sve živo, razne programe, razne metode… i ništa ne radi u mom slučaju, izgleda da je to što kažeš, da je pojeban čip na flešu…
Nebojša
01/11/2016 @ 01:05
Ipak sam rešio problem!
Problem sam rešio 2-3 sata posle mog prethodnog komentara, ali evo sad nađoh vremena da objasnim postupak, jer sam siguran da će to mnogima pomoći, a ti Darko možeš, ako hoćeš, i kad imaš vremena, da uradiš poseban članak o ovome, lakše će da ga ljudi nađu nego u komentarima na ovaj tekst, koji objašnjava potpuno drugu problematiku sa fleš stikom od moje problematike.
Radi se o tome da se u ovaj vrsti problema sa USB fleš stikom kojeg sam ja imao, koriste 2 mala programa, besplatni su, a to su „ChipGenius“ i „SMI MPTool“. ChipGenius je izvorno kineski program, a kako radi taj program, i šta radi, najbolje je da se pogleda sa ovog linka na Softpediji a odatle može i da se skine najnovija verzija programa, ima samo 224 KV. Od svih programa koje sam isprobavao oko ovog mog problema skoro puna 2 dana, jedino je ChipGenius prepoznao moj oštećeni fleš stik, jer saznadoh čitajući razna objašnjenja na internetu, da je kod mene bio hardverski problem sa stikom, odnosno problem je bio sa njegovim kontrolerom koji je zaribao, a kada se ChipGenius pokrene u njegovom log fajlu vidi se tačno koji je konroler čipa, njegov broj (Controller Part-Number). Evo jednog prikaza kako izgleda log fajl kada se program otvori, a u mom slučaju to je izgledalo ovako:
**********
Description: [H:]USB Mass Storage Device(USB MEMORY BAR)
Device Type: Mass Storage Device
Protocal Version: USB 2.00
Current Speed: High Speed
Max Current: 100mA
USB Device ID: VID = 090C PID = 3000
Device Vendor: Silicon Motion,Inc.
Device Name: SM3255AA MEMORY BAR
Device Revision: 0100
Product Model: USB MEMORY BAR
Product Revision: 1000
Controller Vendor: SMI
Controller Part-Number: SM3255AB – ISP NONE
Flash ID code: ECD798CA – Samsung K9BCG08U1A – 2CE/Single Channel [TLC-8K] -> Total Capacity = 8GB
Tools on web: http://dl.mydigit.net/special/up/smi.html
*********
a broj kontrolera mog Transcend fleš stika je ovaj „SM3255AB“. Na dnu tog loga, program daje i link da se skine adekvatan SMI MPTool alat da bi se rešio problem sa kontrolerom, i tako povratio fleš stik da radi ispravno, ali nema šanse da se naš čovek snađe na tom kineskom sajtu i skine adekvatan SMI MPTool da bi rešio problem sa kontrolerom, ja sam ga skinuo preko jednog ruskog sajta, a prethodno sam objašnjenje našao sa ovog linka na engleskom jeziku kojeg solidno poznajem, jer nisam baš neki kinez, i da nisam u zadnji čas naleteo na ovu stranicu, nikada ne bi rešio problem, jer popizdeo sam 2 dana beszuspešno tražeće po netu kako da rešim problem. Svašta sam isprobavao, sijaset programa i metoda, i ništa nije radilo, i baš kada sam skoro potpuno digao ruke da rešim problem, ja naleteh na ovaj link, baš u zadnji čas.
Inače, tih SMI MPTool-ova ima bezbroj, jer svaki USB fleš stik je slučaj za sebe, tako da je na redu objašnjenje kako da se nađe taj alat. Prvo, treba otići na ovaj ruski sajt i u ponuđenim praznim prostorima ubaciti VID i PID broj. Kad se pogledam log fajl za moj stik kojeg je generisao ChipGenius, kod mene to izgleda ovako: „VID = 090C, PID = 3000“ i kad se ubace ti brojevi, klikne se na „Search“ da bi se našao odgovarajući SMI MPTool, a kako to sve izgleda na mom primeru, vidi se na ovom prikazu.
Kad vam se otvori nova stranica dobićete mnoštvo programa, među kojima je i program za rešavanje problema vašeg stika, i prilikom nalaženja adekvatnog, pored tačnih VID i PID brojeva, treba da nađete program sa jedinstvenim brojem kontrolera vašeg stika, budući da ćete naći više programa sa VID i PID brojevima kao u vašem slučaju, ali imaju različite kontroler brojeve nego što je vaš, tako da u mom slučaju kontroler broj mog fleš stika je ovaj „SM3255AB“, a evo kako je to pisalo u log fajlu mog stika kojeg je generisao ChipGenius: „Controller Part-Number: SM3255AB“. Međutim, tu sve treba da se poklopi da bude tačno, i marka vašeg fleš stika, i ispravni VID i PID brojevi, tačan broj vašeg kontrolera, ali i tačna gigabajtaža vašeg fleša, kod mene je to stik od 8GB., jer ako vam je sve tačno u nazivu prilikom nalaženja adekvatnog programa, a recimo to je SMI MPTool za stik od 16GB., ne za stik od 8GB., kao u mom primeru, džaba vam je tačan naziv pod kojim se nalazi vaš program SMI MPTool, ako je gigabajtaža stika pogrešna, tu baš sve mora da se poklopi, inače ćete naći pogrešan program sa tačnim nazivom. Kažem to, jer sam se ja tako zeznuo, nisam bio dovoljno koncentrisan, tačan je bio naziv, ali program se odnosio na stik od 16GB., a ne za 8GB. koliki je kapacitet moje fleške.
Tačan naziv pod kojim mi je ponuđen SMI MPTool za rešavanje problema mog fleš stika je ovaj: „Transcend 090C 3000 SMI SM3255AB 8“, gde se ovo 8 odnosi na gigabajtažu, i odmah desno od broja 8 ponuđen mi je tačan naziv SMI MPTool-a za moju flešku, a tačan naziv tog alata bio je ovaj „SMI MPTool v2.5.36 v7“ što sve slikovito možete videti u ovom prikazu.
Sada u gugl pretraživaču ukucate samo tačan naziv vašeg programa koji treba da nađete, da bi ga skinuli, u mom slučaju tačan naziv je: „SMI MPTool v2.5.36 v7“ i tako nađoh link za skiadnje alata za moju flešku, a to je ovaj link. Kad skinete taj program i instalirate ga, kako se radi sa njim, možete naći na donjem Ju Tjube linku:
Howto Fix Flash USB (work 100 %)
https://youtu.be/GkD2xV6g2eM
Dakle, prvo što ćete uraditi kad otvorite program je da kliknete na komandu „Scan USB“, da alat učita podatke za vaš fleš stik, što možete videti na ovom prikazu, program će da radi, da radi… i kad program reši problem sa lošim sektorom vašeg stika, formatiraće ga ponovo, no prvo će vas obavestiti da ćete izgubiti sve datoteke koje ste imali na stiku, evo kako je to izgledalo u mom primeru, i ne ostaje vam ništa drugu neko da kliknete „OK“ iako će biti obrisane sve datoteke koje ste imali na toj flešci, ali kakve to sad veze ima, vašem USB fleš stiku biće vraćen život!
I… to mo dođe to…
Boris
19/08/2018 @ 10:34
A kako se pripremiti za gubitak telefona? I kakve zaštite postaviti (lok-skrin, enkripcije i sl)?