Збирка HR булшитинга са разговора за посао обављених 2018-те

У животу сам био на тачно 10 разговора за посао и свих 10 сам имао у року од годину дана, дакле негде крај 2017. па до средине 2018. године – од тих 10 разговора тачно 3 су била нормална у фирмама имена Продајна, Јунајтед и КалидусКлауд (касније САП) – понуду овог последњег сам прихватио и нисам зажалио – у све три фирме нормалнe особе на разговору, нормална питања, нема корпорејт булшита, позитивна атмосфера – али те зато, ценим лепо оцене каква си личност и што би се рекло на фињака и без да осетиш извуку све њима корисне информације из тебе.

Pomozi.Ba
Ових седам осталих нећу наводити поименице како не бих утицао на њихов имиџ на било који начин иако сам се на разговору код њих осећао као да сам на траци за клање, али хоћу навести нека питања на која сматрам да су тешка глупост, питања скинута са Гугла и неких приручника корпорејт речника па да би као били у стандарду  где те питају свашта а не добију ништа сем напамет научених одговора исто са Гугла које кандидат треба да издиктира да би био и он у стандардима.

Има оних који веле да је посао HR-а заправо вишак, али не знају да су оне ту да иницијало процене психолошки да ли кандидат делује колико толико нормално на основу приче, мимике, покрета, говора тела и осталих тих неких психолошких фора или је фазон један од оних што ће да нападају жене по ходницима, као и да ли има икакве основе да иде даље у следећи круг разговора, обично технички део. А не треба заборавити и тоне послова сем самих интервјуа HR-oви имају, од дрндања разним уговорима, осигурањима, разговора са запосленима кад нешто крене по злу и свашта још нешто. HR-oви јесу дебело потребни фирмама али ако је некако могуће – без HR-ова образованих на тестовима из Блиц жене, којих је изгледа 7 десетина, на узорку од 10.

Стандардна HR питања са строго очекиваним одговорима

Ова питања би можда, по мени, имала неку сврху да су постављена особама из друге бранше (менаџери, продавци или слично) али никако не програмерима, системашима и осталом ИТ гик рајом. Одговоре на њих имате на Гуглу и морате их научити напамет како би прошли ова питања. Да ли то што причате јесте или није истина – није битно, битно је да се одговор уклапа у оно што овај што вас интервјуише очекује као одговор. Зато ћемо као друштво и пропасти.

  1. Где ви видите себе за 10 година?
    Ово је питање од којег ми заигра она жила куцкавица на челу и крене лагани дириговани напад панике. Где себе видим за 10 година? Дај ми зољу да се обесим! На мени је да учим, дам све од себе да будем и добар човек и добар колега – а где ћу бити за 10 година то питај Милана Тарота или тако неку Клеопатру. То је у принципу нека филозофија којом подучавам свог клинца који тренира кошарку – сине, уопште ме не занима да ли си добио или изгубио меч – једино ме занима да ли си се борио као лав до последњег атома снаге и последње капи зноја за свој тим. Видим се у три лепе ето где се видим (то сам и рекао, само без помињања пичке и било какве вулгарности и на културнији и пријатнији начин, бројећи у себи до 10 и назад).
  2. Где ви видите себе у нашем тиму?
    Где ја видим себе у вашем тиму? Ствааарно? Па чоче, зар није то питање за тебе а не за мене? Наравно, могу ти дати одговор са Гугла али нећу, вера ми не дозвољава да лажем ни под којим условима па зато одговарам – питате погрешну особу, доведите ми будућег надређеног, па ћу ја да изађем из ове канцеларије на 10 минута а вас двоје се договорите око моје позиције у тиму, па ми таман после реците где ме видите у вашем тиму. А и аман, манмесе жено, не желим себе да видим нигде, пусти ме да нађем срцу лек.
  3. Испод ког износа плате не бисте прихватили да радите код нас?
    Ако ти кажем много – бахат сам левел старлета са Инстаграма, ако ти кажем мало – не ценим себе и ја сам један мучени дебељко јадни, ако ти кажем просек – шта ће вам просечан човек – њих има колико оћеш. Јеботе, шта ти тешко да ми једноставно кажеш оно што је пракса у крштеним државама које имају очекивану зараду у самом огласу – ми тренутно можемо да ти понудимо опсег од-до као почетну плату – да ли ти је то ОК? Енде. Крај приче. Уштедиш време и себи и мени.
  4. Наведите три своје врлине и три своје мане (или опишите себе у три речи)
    Овде ми фали само она Сања Маринковић што NLP-овски млатара рукама кад смара госте у студију (мислим да кад би јој везали руке да би изгубила моћ говора) па да ми уз ово питање извучено из Блиц жене да свој лексикон да га попуним. Какво је бре ово питање друже Зигмунде? Хоћу ли после овога на кревет па на психоанализу? Будим модерни – кастинг кауч можда? Треба ли нешто да рекнем о свом детињству? Је л’ ме неко малтретирао кад сам био клинац? Какав је мој однос са родитељима? Мој одговор на ово је „залуђеник, сирово искрен и досадан“ – и то су уједно и моје врлине и моје мане.
  5. Продај ми ову оловку!
    Јеботе живот, ПА ЈЕ-БО-ТЕ-ЖИ-ВОТ! Да ли си реална да си ме то питала, мене линуксаша залуђеног у терминале и те штреберске зајебанције? Да ти ја дебели компјутераш дигитронац продам оловку??? А? Какве курчеве везе ја имам са продајом било чега, дај ми терминал жено? Контам ја, то питање сте видели у неком филму највероватније „Вук са Вол стрита“ или на нету да је то поставио некакав Гугл, Епл и тако то па мислите да је то темплејт буђави? Ово је био први од два разговора за посао са којих сам устао, захвалио се на позиву и изашао а у глави узимам ону оловку ломим је у парампарчад, бацам на под, скачем по њој (са мојих 200 кила), прашим бацачем пламена, довршавам зољом…
  6. Наведите ми једну непријатну ситуацију коју сте имали на послу и како сте је решили!
    Да ли сте реални? Прво, да сам конфликтна личност која проблеме решава песничењем и псовањем мајке усташке (за хрватско говорно подручје четничке, за десничарско говорно подручје – партизанске) па да ли би вам рекао да сам је решио батинама? Друго, ја сам један од оних који не улази у дискусије и препушта све могуће одлуке онима који су плаћени да доносе одлуке – ја сам ту да радим оно што ми се каже, понекад и нешто предложим и ту се моја прича завршава, мене менаџмент не занима ни грам – од како сам у ИТ-ју, а у ИТ-ју сам званично од 2007-е…имао сам само једну једину конфликтну ситуацију….која заправо то и није била. Елем…трговина, ја систем админ у њој, тад сам нешто био у фазону да бацам форе и лупетам, да се људи смеју провалама ове будале, и шалио сам се буквално са свим колегама – но ту је била једна колегиница тек почела да ради…просторија за паузу, ја лупетам неке моје барајевске форе, сви плачу од смеха – улази на паузу баш та жена и ја у афекту кажем њој уз гестакулацију прстима „Госпођо напустите објекат“, она крене да излази, сви почну да се смеју мојој провали (из филма Кенгур), она стварно изађе, ја мислио нешто заборавила али се уклопила у фору – али нема ње неколико сати нигде, долази директор и пита ме шта сам јој урадио, чуо је да је због мене.Шта је била фора сазнајем тад на лицу места – жена је имала силне и катастрофалне приватне проблеме коју су је увели у силне психичке проблеме, мене није познавала добро – ушла у просторију за паузу – и ја је избацио из ње и сви су јој се смејали, тако је заиста испало из њеног угла. Јеботе – убила се жена због мене!!! Убићу се одмах. Но жену су нашли после тамо негде ко зна где како седи и плаче јер јој се буквално цео свет рушио – и онда сам јој ја налетео као неки бахати силеџија који је истерао из просторије за паузу и сви јој се смејали. Дакле наредних неколико месеци сам јој се извињавао, схватила је она да је то била шала, није глупа – али ето, скроз лош тајминг. После, како је ова драма ишла од уста до уста, дошло се на крају до тога да сам је метафорички тукао, силовао, убио и бацио керовима да је поједу – па сам морао да се правдам и менаџменту фирме и имао неколико разговора са директорима.Од тад – више се никад не шалим са људима које слабо познајем и добро пазим на било какве изливе хумора ка било коме кога не познајем баш добро и генерално пазим на хумор. Ту сам покупио трауму за цео живот.
  7. Кажите ми нешто о нашој фирми што ни ми у фирми не знамо.
    Наравно, прочитао сам на сајту чиме се бавите, читао сам чиме баратате, читао сам чак и утиске бивших радника о вама – а ја сам помало и психо па гледам и АПР извештаје, кад је домен закупљен и како је сам сајт заштићен и безбедаб, ко се води као власник фирме па и њега прогуглам мало, прегледам му профиле по друштвеним мрежама, распитивао се код познаника о самој фирми, какви сте и тако то па чак, понекад ако упецам да вам је сајт на засебном серверу пустим „nmap“ скенирање да бих пробао упецати које верзије софтвера користите и да ли су застареле, који су портови на серверу отворени и слично – али да вам кажем нешто што ни ви не знате??? Друго, чему служи то питање, зар не треба ви мени да представите фирму укратко? (само су ми три фирме, горенаведене, представиле фирму укратко, и нису питале шта све знам о истој).
  8. Зашто сте се одлучили баш за нас а не за неког другог?
    Госпођо аман, конкурисао сам на 10 места, била отворена позиција у коју на основу огласа пасујем, ја вид’о оглас и послао CV и ето мене код вас – чему паламуђење сад и терање мене да лупетам и делим некакве унапред осмишљене корпорејт булшит темплејт хвалоспеве са Гугла левел „Па мислим да уз вас имам велике шансе да напредујем у каријери и да ће ми искуство овде бити велика одскочна даска“ и слични булшит-генератор одговори за људе роботе. Зашто се инсистира на разговорима да кандидат мора да лупета, хајде да будемо директни и да причамо без лупетања. Мој одговор је управо овакав каквим га написах у реченици горе, само културније и нормалније. Одбијам да лажем, како на разговору за посао тако и иначе. Енде.
  9. Зашто бисмо запослили баш вас?
    Како зашто, па леп сам, згодан сам, паметан сам и надасве интелигентан а чак и помало поштен понекад – па како да не запослите баш мене а још готивим и стони тенис и шах? Елем, направите колегијум, излистајте 10 кандидата који су вам оставили најбољи утисак и солидни су са траженим знањем и запослите тог једног…зашто бре мене питате зашто бисте мене запослили, није то питање за мене, но за ваш менаџмент. Мој одговор на ово питање је био „Па зашто да не, добар сам чојек“.
  10. Реците ми неки трач из ваше бивше фирме?
    У две ИТ фирме у којима сам радио пре тренутне фирме (ЦДЕС Интерекс и Логит/Агремо)  – гледам буквално као на породицу и одбијам да икад кажем ишта лоше о њима па све и да су ме навлачили на колац. Са људима оданде сам и дан данас у одличним односима, идемо на пиво, стони тенис, дружимо се, чујемо се. Фамилија. Енде. Одбијам било какав одговор на ову тему и зашто ме уопште терате у те Парови/Задруга форе? Занима ли вас шта мислим о Ери Ојданићу и Бори Дрљачи? Искрено се надам да је ово питање само тест да ли ће кандидат откривати тајне са претходног посла – јер ако није (смири се Дражо, не псуј по блогу)…

Пар тестова личности са разговора за посао.

Првог се сећам јер је оставио дубоке психолошке ожиљке на мом софтверу. Једна од великих компанија, просторије жестоко фенси – улазимо на интервју нас око 10. Мислим се, мора да сам јака фаца ако ће њих 10 да ме интервјуишу – али не…и то су кандидати – зашто нас 10 кандидата од једном имамо разговор за посао? Мислим се, то је нека нова фора како би се уштедело време ономе ко држи интервјуе и да би лакше одвојио потенцијалне од непотенцијалних. Ту су људи у фул краватица, кошуљица, ципелице, ту су неки фармерке, мајица и патике, девојке фул набуџене, девојке нормалног изгледа…ја после непроспаване због неког срања на серверима које сам пеглао преко ноћи дошао ненаспаван, црна мајица, фармерке, тике, ћелав, подочњаци бренда Маршићанин, очи крваве ко у масовног убице, дебео и намрштен, тикови ко у Вулина – само ми фалила моторна тестера. Питам онако овлаш јесу ли сви ту због позиције Систем Администратора….јок, неке две девојке су ту за позицију HR асистента – то сазнах. Хммм, оклен оне са не-штребер особе са мном штребером.

Жена која држи интервјуе се укратко представља и прича да ће ово бити групни тест, да ће она поставити задатак и отићи и да се ми као група морамо усагласити око једног и главног одговора и кад се усагласимо да неко од нас преда. Мислим се ОК, сервер пао, бекапа нема – па као ми да се договирмо како се извући из тог белаја или тако нешто, шта ти ја знам. Јок.

Тест – производна трака, имате толико и толико радника, први радник је Славиша и он је баш вредан али никако да напредује па је мало затајио са послом, други радник је тешка кривина, трећи овакав, четврти онакав, ова машина прави толико и толико производа али је помало застарела, овај пословођа цени упорност и тако то….како бисте ви реорганизовали ову производну траку тако да повећате профитабилност и продуктивност тима за производном траком.

What?

Ништа, упалио ми се дип-булшит-ред-аларм-сензор, оставио сам онај папир госпођи која је држала тај штагод, захвалио се на позиву и рекао „Молим вас немојте ме више никад звати на разговор“. Могуће да је ово болдовано изнад заиста имало сврху. То је од 10 разговора на којима сам био био други и последњи разговор са којег сам изашао нервно растројен, пре краја, те 2018. године.

Други тест.
У једној другој фирми, исто једној од великих, добио сам тест са једно 70 комбинација у паровима по два речи озлојеђен, увређен, потиштен, нагао и слично (прогуглатии PIE TEST) – попунио сам га рандом одговорима, уопште и нисам читао шта има од понуђених одговора већ сам баш онако рендом попуњавао. Нису ме звали у други круг, контам да су на основу теста добили дојам да сам сатаниста који се преко ноћи маскира у геј-једнорога и напада жене бацачем пламена па коље зарђалом кашиком како би жртве умрле од сепсе (патентирао корисник В.Ш.)
Јесам ли озлоје’јен, јесам ли увредјен, шта ли сам ког врага? Шојићу, дај хинт.

Мислим да не могу сва питања бити иста свима. Не можеш „продај ми ову оловку“ поставити дебелом Линукс штреберу који само за терминал зна али можеш некоме ко се пријавио за позицију продавца. Ове групне тестове – па шта ће ти техникалац ту човече…то је контам за некога ко пуца на позицију менаџера, некога коме ће бити задатак да управља тимовима и пројектима АМАН. Ја да ти продам оловку…морееее….

Где видим себе за 10 година? Па схватате ли макар сад колико је то дебилно питање, јебему сунце да му јебем 10 година. Па сви који су 2010-те године одговорили на ово питање – ЛАГАЛИ, проверена инфо!