Zbirka HR bulšitinga sa razgovora za posao obavljenih 2018-te

U životu sam bio na tačno 10 razgovora za posao i svih 10 sam imao u roku od godinu dana, dakle negde kraj 2017. pa do sredine 2018. godine – od tih 10 razgovora tačno 3 su bila normalna u firmama imena Prodajna, Junajted i KalidusKlaud (kasnije SAP) – ponudu ovog poslednjeg sam prihvatio i nisam zažalio – u sve tri firme normalne osobe na razgovoru, normalna pitanja, nema korporejt bulšita, pozitivna atmosfera – ali te zato, cenim lepo ocene kakva si ličnost i što bi se reklo na finjaka i bez da osetiš izvuku sve njima korisne informacije iz tebe.

Ovih sedam ostalih neću navoditi poimenice kako ne bih uticao na njihov imidž na bilo koji način iako sam se na razgovoru kod njih osećao kao da sam na traci za klanje, ali hoću navesti neka pitanja na koja smatram da su teška glupost, pitanja skinuta sa Gugla i nekih priručnika korporejt rečnika pa da bi kao bili u standardu  gde te pitaju svašta a ne dobiju ništa sem napamet naučenih odgovora isto sa Gugla koje kandidat treba da izdiktira da bi bio i on u standardima.

Ima onih koji vele da je posao HR-a zapravo višak, ali ne znaju da su one tu da inicijalo procene psihološki da li kandidat deluje koliko toliko normalno na osnovu priče, mimike, pokreta, govora tela i ostalih tih nekih psiholoških fora ili je fazon jedan od onih što će da napadaju žene po hodnicima, kao i da li ima ikakve osnove da ide dalje u sledeći krug razgovora, obično tehnički deo. A ne treba zaboraviti i tone poslova sem samih intervjua HR-ovi imaju, od drndanja raznim ugovorima, osiguranjima, razgovora sa zaposlenima kad nešto krene po zlu i svašta još nešto. HR-ovi jesu debelo potrebni firmama ali ako je nekako moguće – bez HR-ova obrazovanih na testovima iz Blic žene, kojih je izgleda 7 desetina, na uzorku od 10.

Standardna HR pitanja sa strogo očekivanim odgovorima

Ova pitanja bi možda, po meni, imala neku svrhu da su postavljena osobama iz druge branše (menadžeri, prodavci ili slično) ali nikako ne programerima, sistemašima i ostalom IT gik rajom. Odgovore na njih imate na Guglu i morate ih naučiti napamet kako bi prošli ova pitanja. Da li to što pričate jeste ili nije istina – nije bitno, bitno je da se odgovor uklapa u ono što ovaj što vas intervjuiše očekuje kao odgovor. Zato ćemo kao društvo i propasti.

  1. Gde vi vidite sebe za 10 godina?
    Ovo je pitanje od kojeg mi zaigra ona žila kuckavica na čelu i krene lagani dirigovani napad panike. Gde sebe vidim za 10 godina? Daj mi zolju da se obesim! Na meni je da učim, dam sve od sebe da budem i dobar čovek i dobar kolega – a gde ću biti za 10 godina to pitaj Milana Tarota ili tako neku Kleopatru. To je u principu neka filozofija kojom podučavam svog klinca koji trenira košarku – sine, uopšte me ne zanima da li si dobio ili izgubio meč – jedino me zanima da li si se borio kao lav do poslednjeg atoma snage i poslednje kapi znoja za svoj tim. Vidim se u tri lepe eto gde se vidim (to sam i rekao, samo bez pominjanja pičke i bilo kakve vulgarnosti i na kulturniji i prijatniji način, brojeći u sebi do 10 i nazad).
  2. Gde vi vidite sebe u našem timu?
    Gde ja vidim sebe u vašem timu? Stvaaarno? Pa čoče, zar nije to pitanje za tebe a ne za mene? Naravno, mogu ti dati odgovor sa Gugla ali neću, vera mi ne dozvoljava da lažem ni pod kojim uslovima pa zato odgovaram – pitate pogrešnu osobu, dovedite mi budućeg nadređenog, pa ću ja da izađem iz ove kancelarije na 10 minuta a vas dvoje se dogovorite oko moje pozicije u timu, pa mi taman posle recite gde me vidite u vašem timu. A i aman, manmese ženo, ne želim sebe da vidim nigde, pusti me da nađem srcu lek.
  3. Ispod kog iznosa plate ne biste prihvatili da radite kod nas?
    Ako ti kažem mnogo – bahat sam level starleta sa Instagrama, ako ti kažem malo – ne cenim sebe i ja sam jedan mučeni debeljko jadni, ako ti kažem prosek – šta će vam prosečan čovek – njih ima koliko oćeš. Jebote, šta ti teško da mi jednostavno kažeš ono što je praksa u krštenim državama koje imaju očekivanu zaradu u samom oglasu – mi trenutno možemo da ti ponudimo opseg od-do kao početnu platu – da li ti je to OK? Ende. Kraj priče. Uštediš vreme i sebi i meni.
  4. Navedite tri svoje vrline i tri svoje mane (ili opišite sebe u tri reči)
    Ovde mi fali samo ona Sanja Marinković što NLP-ovski mlatara rukama kad smara goste u studiju (mislim da kad bi joj vezali ruke da bi izgubila moć govora) pa da mi uz ovo pitanje izvučeno iz Blic žene da svoj leksikon da ga popunim. Kakvo je bre ovo pitanje druže Zigmunde? Hoću li posle ovoga na krevet pa na psihoanalizu? Budim moderni – kasting kauč možda? Treba li nešto da reknem o svom detinjstvu? Je l’ me neko maltretirao kad sam bio klinac? Kakav je moj odnos sa roditeljima? Moj odgovor na ovo je „zaluđenik, sirovo iskren i dosadan“ – i to su ujedno i moje vrline i moje mane.
  5. Prodaj mi ovu olovku!
    Jebote život, PA JE-BO-TE-ŽI-VOT! Da li si realna da si me to pitala, mene linuksaša zaluđenog u terminale i te štreberske zajebancije? Da ti ja debeli kompjuteraš digitronac prodam olovku??? A? Kakve kurčeve veze ja imam sa prodajom bilo čega, daj mi terminal ženo? Kontam ja, to pitanje ste videli u nekom filmu najverovatnije „Vuk sa Vol strita“ ili na netu da je to postavio nekakav Gugl, Epl i tako to pa mislite da je to templejt buđavi? Ovo je bio prvi od dva razgovora za posao sa kojih sam ustao, zahvalio se na pozivu i izašao a u glavi uzimam onu olovku lomim je u paramparčad, bacam na pod, skačem po njoj (sa mojih 200 kila), prašim bacačem plamena, dovršavam zoljom…
  6. Navedite mi jednu neprijatnu situaciju koju ste imali na poslu i kako ste je rešili!
    Da li ste realni? Prvo, da sam konfliktna ličnost koja probleme rešava pesničenjem i psovanjem majke ustaške (za hrvatsko govorno područje četničke, za desničarsko govorno područje – partizanske) pa da li bi vam rekao da sam je rešio batinama? Drugo, ja sam jedan od onih koji ne ulazi u diskusije i prepušta sve moguće odluke onima koji su plaćeni da donose odluke – ja sam tu da radim ono što mi se kaže, ponekad i nešto predložim i tu se moja priča završava, mene menadžment ne zanima ni gram – od kako sam u IT-ju, a u IT-ju sam zvanično od 2007-e…imao sam samo jednu jedinu konfliktnu situaciju….koja zapravo to i nije bila. Elem…trgovina, ja sistem admin u njoj, tad sam nešto bio u fazonu da bacam fore i lupetam, da se ljudi smeju provalama ove budale, i šalio sam se bukvalno sa svim kolegama – no tu je bila jedna koleginica tek počela da radi…prostorija za pauzu, ja lupetam neke moje barajevske fore, svi plaču od smeha – ulazi na pauzu baš ta žena i ja u afektu kažem njoj uz gestakulaciju prstima „Gospođo napustite objekat“, ona krene da izlazi, svi počnu da se smeju mojoj provali (iz filma Kengur), ona stvarno izađe, ja mislio nešto zaboravila ali se uklopila u foru – ali nema nje nekoliko sati nigde, dolazi direktor i pita me šta sam joj uradio, čuo je da je zbog mene.Šta je bila fora saznajem tad na licu mesta – žena je imala silne i katastrofalne privatne probleme koju su je uveli u silne psihičke probleme, mene nije poznavala dobro – ušla u prostoriju za pauzu – i ja je izbacio iz nje i svi su joj se smejali, tako je zaista ispalo iz njenog ugla. Jebote – ubila se žena zbog mene!!! Ubiću se odmah. No ženu su našli posle tamo negde ko zna gde kako sedi i plače jer joj se bukvalno ceo svet rušio – i onda sam joj ja naleteo kao neki bahati siledžija koji je isterao iz prostorije za pauzu i svi joj se smejali. Dakle narednih nekoliko meseci sam joj se izvinjavao, shvatila je ona da je to bila šala, nije glupa – ali eto, skroz loš tajming. Posle, kako je ova drama išla od usta do usta, došlo se na kraju do toga da sam je metaforički tukao, silovao, ubio i bacio kerovima da je pojedu – pa sam morao da se pravdam i menadžmentu firme i imao nekoliko razgovora sa direktorima.Od tad – više se nikad ne šalim sa ljudima koje slabo poznajem i dobro pazim na bilo kakve izlive humora ka bilo kome koga ne poznajem baš dobro i generalno pazim na humor. Tu sam pokupio traumu za ceo život.
  7. Kažite mi nešto o našoj firmi što ni mi u firmi ne znamo.
    Naravno, pročitao sam na sajtu čime se bavite, čitao sam čime baratate, čitao sam čak i utiske bivših radnika o vama – a ja sam pomalo i psiho pa gledam i APR izveštaje, kad je domen zakupljen i kako je sam sajt zaštićen i bezbedab, ko se vodi kao vlasnik firme pa i njega proguglam malo, pregledam mu profile po društvenim mrežama, raspitivao se kod poznanika o samoj firmi, kakvi ste i tako to pa čak, ponekad ako upecam da vam je sajt na zasebnom serveru pustim „nmap“ skeniranje da bih probao upecati koje verzije softvera koristite i da li su zastarele, koji su portovi na serveru otvoreni i slično – ali da vam kažem nešto što ni vi ne znate??? Drugo, čemu služi to pitanje, zar ne treba vi meni da predstavite firmu ukratko? (samo su mi tri firme, gorenavedene, predstavile firmu ukratko, i nisu pitale šta sve znam o istoj).
  8. Zašto ste se odlučili baš za nas a ne za nekog drugog?
    Gospođo aman, konkurisao sam na 10 mesta, bila otvorena pozicija u koju na osnovu oglasa pasujem, ja vid’o oglas i poslao CV i eto mene kod vas – čemu palamuđenje sad i teranje mene da lupetam i delim nekakve unapred osmišljene korporejt bulšit templejt hvalospeve sa Gugla level „Pa mislim da uz vas imam velike šanse da napredujem u karijeri i da će mi iskustvo ovde biti velika odskočna daska“ i slični bulšit-generator odgovori za ljude robote. Zašto se insistira na razgovorima da kandidat mora da lupeta, hajde da budemo direktni i da pričamo bez lupetanja. Moj odgovor je upravo ovakav kakvim ga napisah u rečenici gore, samo kulturnije i normalnije. Odbijam da lažem, kako na razgovoru za posao tako i inače. Ende.
  9. Zašto bismo zaposlili baš vas?
    Kako zašto, pa lep sam, zgodan sam, pametan sam i nadasve inteligentan a čak i pomalo pošten ponekad – pa kako da ne zaposlite baš mene a još gotivim i stoni tenis i šah? Elem, napravite kolegijum, izlistajte 10 kandidata koji su vam ostavili najbolji utisak i solidni su sa traženim znanjem i zaposlite tog jednog…zašto bre mene pitate zašto biste mene zaposlili, nije to pitanje za mene, no za vaš menadžment. Moj odgovor na ovo pitanje je bio „Pa zašto da ne, dobar sam čojek“.
  10. Recite mi neki trač iz vaše bivše firme?
    U dve IT firme u kojima sam radio pre trenutne firme (CDES Intereks i Logit/Agremo)  – gledam bukvalno kao na porodicu i odbijam da ikad kažem išta loše o njima pa sve i da su me navlačili na kolac. Sa ljudima odande sam i dan danas u odličnim odnosima, idemo na pivo, stoni tenis, družimo se, čujemo se. Familija. Ende. Odbijam bilo kakav odgovor na ovu temu i zašto me uopšte terate u te Parovi/Zadruga fore? Zanima li vas šta mislim o Eri Ojdaniću i Bori Drljači? Iskreno se nadam da je ovo pitanje samo test da li će kandidat otkrivati tajne sa prethodnog posla – jer ako nije (smiri se Dražo, ne psuj po blogu)…

Par testova ličnosti sa razgovora za posao.

Prvog se sećam jer je ostavio duboke psihološke ožiljke na mom softveru. Jedna od velikih kompanija, prostorije žestoko fensi – ulazimo na intervju nas oko 10. Mislim se, mora da sam jaka faca ako će njih 10 da me intervjuišu – ali ne…i to su kandidati – zašto nas 10 kandidata od jednom imamo razgovor za posao? Mislim se, to je neka nova fora kako bi se uštedelo vreme onome ko drži intervjue i da bi lakše odvojio potencijalne od nepotencijalnih. Tu su ljudi u ful kravatica, košuljica, cipelice, tu su neki farmerke, majica i patike, devojke ful nabudžene, devojke normalnog izgleda…ja posle neprospavane zbog nekog sranja na serverima koje sam peglao preko noći došao nenaspavan, crna majica, farmerke, tike, ćelav, podočnjaci brenda Maršićanin, oči krvave ko u masovnog ubice, debeo i namršten, tikovi ko u Vulina – samo mi falila motorna testera. Pitam onako ovlaš jesu li svi tu zbog pozicije Sistem Administratora….jok, neke dve devojke su tu za poziciju HR asistenta – to saznah. Hmmm, oklen one sa ne-štreber osobe sa mnom štreberom.

Žena koja drži intervjue se ukratko predstavlja i priča da će ovo biti grupni test, da će ona postaviti zadatak i otići i da se mi kao grupa moramo usaglasiti oko jednog i glavnog odgovora i kad se usaglasimo da neko od nas preda. Mislim se OK, server pao, bekapa nema – pa kao mi da se dogovirmo kako se izvući iz tog belaja ili tako nešto, šta ti ja znam. Jok.

Test – proizvodna traka, imate toliko i toliko radnika, prvi radnik je Slaviša i on je baš vredan ali nikako da napreduje pa je malo zatajio sa poslom, drugi radnik je teška krivina, treći ovakav, četvrti onakav, ova mašina pravi toliko i toliko proizvoda ali je pomalo zastarela, ovaj poslovođa ceni upornost i tako to….kako biste vi reorganizovali ovu proizvodnu traku tako da povećate profitabilnost i produktivnost tima za proizvodnom trakom.

What?

Ništa, upalio mi se dip-bulšit-red-alarm-senzor, ostavio sam onaj papir gospođi koja je držala taj štagod, zahvalio se na pozivu i rekao „Molim vas nemojte me više nikad zvati na razgovor“. Moguće da je ovo boldovano iznad zaista imalo svrhu. To je od 10 razgovora na kojima sam bio bio drugi i poslednji razgovor sa kojeg sam izašao nervno rastrojen, pre kraja, te 2018. godine.

Drugi test.
U jednoj drugoj firmi, isto jednoj od velikih, dobio sam test sa jedno 70 kombinacija u parovima po dva reči ozlojeđen, uvređen, potišten, nagao i slično (proguglatii PIE TEST) – popunio sam ga random odgovorima, uopšte i nisam čitao šta ima od ponuđenih odgovora već sam baš onako rendom popunjavao. Nisu me zvali u drugi krug, kontam da su na osnovu testa dobili dojam da sam satanista koji se preko noći maskira u gej-jednoroga i napada žene bacačem plamena pa kolje zarđalom kašikom kako bi žrtve umrle od sepse (patentirao korisnik V.Š.)
Jesam li ozloje’jen, jesam li uvredjen, šta li sam kog vraga? Šojiću, daj hint.

Mislim da ne mogu sva pitanja biti ista svima. Ne možeš „prodaj mi ovu olovku“ postaviti debelom Linuks štreberu koji samo za terminal zna ali možeš nekome ko se prijavio za poziciju prodavca. Ove grupne testove – pa šta će ti tehnikalac tu čoveče…to je kontam za nekoga ko puca na poziciju menadžera, nekoga kome će biti zadatak da upravlja timovima i projektima AMAN. Ja da ti prodam olovku…moreeee….

Gde vidim sebe za 10 godina? Pa shvatate li makar sad koliko je to debilno pitanje, jebemu sunce da mu jebem 10 godina. Pa svi koji su 2010-te godine odgovorili na ovo pitanje – LAGALI, proverena info!