Gledao sam neki polu-treš horor film ocene 6/10, imena „Mayhem“ koji me je pošteno nasmejao na jednoj sceni koja iako nebitna u celoj priči meni je upala u oko. Elem – virus, ovaj običan – dakle ne kompjuterski nego ovaj staromodni, koji je počeo da hara, u ljudima povećava hormon stresa na maksimum, budi najdublje emocije te razbija balans između emocija i razuma na štetu razuma…što se na kraju ispoljava kao ekstremno nasilje…dakle budi ono najgore u ljudima te svaku osobu koja ih je ikada na bilo koji način nekako direktno ili indirektno iznervirala vidi kao metu koju treba ubiti od batina.

Virus su naučnici nekako uspeli da iskontrolišu na svetskom nivou ali isti uspeva da zahvati poslovnu zgradu jedne velike advokatske korporacije i sve zaposlene u njoj, policija zgradu stavlja pod karantin da se virus ne bi dalje širio i čekaju da prođe period od 8 sati koliko isti traje. E sad, u samoj zgradi korporacije, radnici biju šefove i šefovi biju radnike koji su im išli na kurac ikada ili im bar deluju kao drkadžije, radnici se biju međusobno, onaj povučeni što je sve čuvao u sebi bije sve na koje naleti, pamćenje i emocije nadvladavaju razum i dolazi do opštenarodnog batinanja između ljudi do smrti i gušenja u krvi. U jednom trenutku sveopšta tuča između svih i svakoga, ne zna se ko kog bije i kako, krljaju se pesnicama, kancelarijskim materijalom, našli neke alatke od domara, zabadaju se olovke i šrafcigeri u glavu, krv šiklja, umire se, na sve strane međusobni udarci muškaraca i žena i tako dok se svi od krvi i mesa batinaju…glavni lik odlazi u kancelariju lokalnog i jedinog informatičara u celoj firmi…i nađu ga inficiranog, ulaze nadajući se napadu ali on…

…bije tastaturom o sto iz sve snage i dok ovoj tasteri lete na sve strane on se dere „Pa što nećeš da radiš majku ti bre jebem i tastaturi i sistemu i šupičkumaterinu“.