Мало сам гуглао око зрачења телефона, САР вредности и њиховог значења, утицаја на здравље и дошао до закључка да је то и даље неистражени терен те на научници мање више појма немају да ли јесте или није штетно. Напомињем и да нисам довољно стручан кад је у питању област радијације и зрачења, те да је ово испод само сумирано све оно што сам нашао на нету од стране истраживача, оператера, научника и такото кад је у питању ова тематика, као и неке моје лаичке претпоставке.

Шта сам све нашао до сад

Дозвољена САР вредност у Европи (и Србији) је 2W/kg, а у САД, Аустралији и Индији је 1.6W/kg – огромној већини телефона САР је испод 1.6W/kg и колико истражих ни једном изнад 2W/kg и ту зборим о познатим маркама које се продају ван своје прћије тј Samsung, Sony, LG, (…) од глобално познатих брендова или Huawei, Meizu, Xiaomi, OnePlus од кинеских а даље-од-Кине познатих брендова… те узмимо онда као генерално прихватљиву вредност – 1.6W/kg ка мању од ове две дозвољене. Ако вредност прелази те вредности на датим подручјима, продаја таквих уређаја је забрањена…па је питање, којем то произвођачу телефона одговара да прави телефон који се не сме продавати ван његовог села…што нас наводи дакле да је огромна већина телефона безбедна

Нема (још увек) доказа да велика САР вредност утиче на појаву рака пошто није у питању јонизујуће зрачење него електромагнетно нејонизујуће зрачење које има само термички ефекат (загревање) где мобилна телефонија коришћењем радио таласа преноси говор и податке, који се путем антена трансформишу у електромагнетни талас – али се препоручује да она ипак та САР вредност буде што мања?! Oво нити ми улива неку сигурност нити ми улива неку додатну бригу…јер исто су причали и за азбест у грађевини па се испоставило после 20 година да ипак изазива рак и да се избацује из употребе.

Ево како мобилни телефони емитују зрачење на главу одраслог човека и детета, успорено 5 милијарди пута.

Светска здравствена организација (WHO) зрачење мобилних телефона класификује, пајсад, као ПОТЕНЦИОНАЛНО КАНЦЕРОГЕН али само код особа које га дуго користе. Ово потенцијално ја видим као „појма немамо да ли је опасан или није“ а можда и као „јесте опасан али су нам произвођачи телефона платили милионе да ћутимо“ а можда и као „није опасан али смо се већ ујели са азбестом па боље да се превентивно правимо лудима“

Испитивања на пацовима

Рађено је испитивање на пацовима од стране Америчког националног токсиколошког програма (NTP) тако што су цело тело пацова изложили ектремним вредностима зрачења са мобилних телефона, те је 6% пацова и то само мушких (?!) ипак добио рак од радио таласа…али изложили су их константном зрачењу са телефона девет сати дневно па тако две године и то са вредностима које су много веће од ових које има мобилни са највећом САР вредношћу – а животни век пацова од две године је еквивалент људских 70 година. Опет, треба узети у обзир и да су пацови доста мањи од људи као и да њихово ткиво лакше упија зрачење од нашег…што нас наводи на закључак – да немамо закључак да ли је опасно за човека или не, поготово ако се узме у обзир да човек не телефонира 9 сати дневно мобилним сем ако није психо. Оно што може бити проблем је тај да су пацови били изложени 2G и 3G сигналу…а шта се дешава под 4G али и најављеном 5G сигналу, то појма немамо…можда све црње и горе, а можда и лакше и боље – углавном дакле – не зна се ни ово.

Доктор Џефри Шурен из америчке агенције за храну и лекове (FDA) који је такође био укључен у ова истраживања са мишевима вели да нема довољно доказа да се закључи да мобилни телефони представљају здравствени ризик за људе, вели – „Чак и уз често дневно коришћење већине одраслих особа нисмо уочили пораст броја тумора мозга. Верујемо да су садашњи сигурносни лимити за мобилне телефоне прихватљиви у заштити јавног здравља“, додао је. Упитан коју би поуку јавност требала извући из студије он је рекао: „Ја на основу тих истраживања не бих променио понашање и нисам“.

Дуже телефонирање мобилним и утицај на мозак

Опет, нека испитивања говоре и да је ипак штетно дуже телефонирање мобилним…рецимо Финци (Radioation and Nuclear Safety Authority) веле да сат времена у позиву узрокује сужавање крвних судова у мозгу и крвно-мождана баријера постаје попустљивија…тј особе склоне можданом удару могу поштено да најебу. Холанђански научници пак веле да се дешава измењена електрична активност мозга после 15 минута телефонирања, док италијански веле да се исто дешава али после 45 минута коришћења. Турци пак веле да су пацови из њихових експеримената који су били константно изложени зрачењу имали много мање нервних ћелија те били касније доста подложнији озбиљним болестима, а ови са Јејла веле да ако претерујете са мобилним док сте трудни – то може утицати на будуће дете тако што исто може постати хиперактивно. Американци веле да 50 минута телефонирања мења метабилозам глукозе у мозгу и да сперматозоиди бивају 3 пута спорији и још свашта нешто, па се иде и до Алцхајмера.
Дакле, на основу ових силних неких истраживања испаде да је мобилни телефон гори од атомске бомбе…а опет исти није забрањен, док се већнина проблема класификује као „потенцијална“, што ме опет наводи на воду да – појма немају шта су истражили, да ли јесте или није штетно. Нико не сме да каже да ли је коришћење мобилних телефона безбедно или не, једноставно, упркос силним неким истраживањима – нема сигурног одговора.

Највеће вредности зрачења се постижу онда кад је сигнал на телефону слаб па онда кад се успоставља веза…што ће рећи да ако живите у некој барајевској вукојебини и стално имате 2/5 цртица на телефону…изложенији сте зрачењу а опет ни то не значи ни да јесте ни да нисте у проблему, не зна се и даље.

Eво кратког видео клипа Телекома Србије на ову тему, који су реализовали са ЕТФ-ом.

Телефон и кад није активан емитује зрачење, јер с времена на време шаље сигнал мрежи, како би се утврдила локација корисника и на основу ње одредило са које најближе базне станице може да се приступи кориснику, уколико га неко позива телефоном или шаље поруку.

Сви савети око безбедног коришћења телефона

  • Не користити телефон тамо где је слаба покривеност сигналом, тј где „има 2 од 5 цртица) као што су лифтови, подруми, „барајевске вукојебине“, бунари… Тамо где има пун сигнал или приближно пун сигнал – телефон мање зрачи.
  • Приликом успостављања везе, било да зовете или сте звани – удаљити телефон од главе, јер је у тренутку успостављања везе „пик“ кад је у питању зрачење. Идеално да кад позивате и док телефон звони кориснику буде или укључен спикерфон или неки други начин како би телефон био даље од главе у тренутку успостављања везе (обично ако је тишина у соби одакле позивате може да се чује корисниково „Хало“ иако није укључен спикерфон)
  • Ако дуго причате телефоном користите слушке, како би телефон већину времена био удаљен од главе
  • Деца млађа од 10 година би требало да користе мобилни телефон само онда када је то апсолутно неопходно, јер њихова лобања доста тања од наше а ткиво и кости наводно много лакше апсорбују зрачења него нас маторих
  • Кад легнеш да спаваш, стави телефон негде даље од главе, бар на 2 метра – јер телефон иако се не користи активно…комуницира са базним станицама.
  • Ако имаш нешто кратко да јавиш некоме, пошаљи му поруку уместо да га зовеш, опет како би избегао телефон поред главе у тренутку успостављања везе плус је краћа изложеност зрачењу.
  • Ако радите слање (upload) слике или чегагод путем мобилне мреже, одаљите телефон од себе (не да пустите слање фајла од 2 гигабајта, оставите телефон поред главе и закунтате). Слање (тј upload) је доста тежи од скидања (тј downloada) због саме ТЦП техологије којом се саобраћај одвија.
  • Поубијајте апликације које не користите нешто често а које комуницирају са својим сервером (типа ако нисте нешто лудило активни на Инстаграму, забраните истом интернет док сте на мобилној мрежи). Овим се смањује учесталост комуникације апликација са базним станицама па самим тим и вредности зрачења. На доста телефона постоји могућност ограничења коришћења интернета само на бежичну мрежу (Wi-Fi), што је одлично.

Шта вели РАТЕЛ-а око ове проблематике

Мобилни телефон је бежични примопредајник који сигнале говора и података претвара у радио-таласе. Сваки пут када се успостави веза, електромагнетни таласи се простиру ка најближој антени и обратно. Електромагнетско зрачење које емитује мобилни телефон није радиоактивно зрачење. Према недавним студијама, Међународна комисија за заштиту од нејонизујућег зрачења (ICNIRP) прописала је конкретна ограничења за излагање људи електромагнетном пољу.

Снага електромагнетног сигнала која се простире од мобилног телефона ка антени, директно зависи од удаљености до најближе антене. Што је више антена у мрежи, то је снага електромагнетног сигнала коју антена емитује мања, будући да опслужује мањи број корисника на мањем географском подручју.

Осим тога, у мрежи са више антена, раздаљина између нашег мобилног телефона и антене је мања. Самим тим је пријем сигнала на нашем мобилном бољи, а снага електромагнетног сигнала коју наш апарат емитује да би успоставио везу је мања. Густина и одговарајући пројекат мобилне мреже антена је основни предуслов да би се емитовала мања снага електромагнетног сигнала, а крајњи корисници имали квалитетнију услугу.

Ова ограничења је одобрила Светска здравствена организација (WHO) и усвојила Европска комисија (EK), како би ограничиле излагање људи електромагнетском пољу.

Конкретно, утврђена су следећа ограничења:

Мобилни телефони

За мобилне телефоне, граница безбедног излагања електромагнетном пољу дефинисана је тзв. специфичним нивоом апсорпције (SAR). SAR не би смео да пређе вредност од 2W/kg на локалном нивоу. Мобилни телефони присутни на српском тржишту који испуњавају ове норме носе ознаку CE. Максимална вредност SAR-a за сваки мобилни телефон наведена је у упутству телефонског уређаја.

Антене мобилне мреже

Граница безбедног излагања је за антене мобилне мреже дефинисана у складу са међународном процедуром мерења електромагнетног поља. Измерена вредност мора бити нижа од утврђеног максимума. Свака држава треба јасно да дефинише граничне вредности, при чему може да користи као референцу вредности које је усвојила Европска комисија.

Има ли дакле места паници, по мом лаичком мишљењу?

Ја идем логиком – цела планета користи мобилне телефоне, користе их врхунски научиници и сиротиња раја, неки их имају и више по кориснику, имаш један службени и један приватни…па ако су канцерогени цела планета ће поцркати, само бап један дан и „сервер дилитед“. А шта је са зрачењима других уређаја…вајфај, микроталасна пећница, ТВ и радио предајници, сервери, блутут, бежични фиксни телефни, лаптопови, електране, проводници, базне станице (које су ту имали ви телефон или не) и питај Бога шта још….толико је зрачења око нас да је човек као јединка требао одавно бити уништен – а није, и даље је жив. Не треба заборавити и да се овде прича о нејонизујућем зрачењу.

Даље, да ли се произвођачима телефона исплати да праве телефоне који се неће продавати даље од њихове прћије, тј ван Америке, Аустралије, Европе, Индије? Мишљења сам да сви познати брендови воде рачуна а и закони их приморавају на то, контам да проблем може бити само код но-нејм телефона које наручујемо на црно, типа Улефони, Цуботи и шта ти ја знам…од кинеза као безбедне видим веће марке које продају телефоне глобално, типа OnePlus, Xiaomi, Meizu, Huawei, док остале глобално доступне марке видим као безбедне генерално, типа Самсунг, LG, Sony, iPhone и остали.

Опет, треба се држати и неких препорука – првенствено избегавање телефонирања тамо где је сигнал лош, телефон даље од главе док се успоставља веза и избегавање разговора дужих од пола сата (контам да је ово велики проблем женама а никакав мушкарцима хехехе, сексизам) јер као што рекох једном приликом – од воде не може да се умре, сем ако не попијеш 30 литара од једном.

Није искључено ни да ће се можда једног дана десити АЗБЕСТ верзија 2 и за њега су иницијално зборили да није штетан па на крају испаде да је пакао свемира, а опет контам – данас су технике испитивања ваљда напредовале мајкуму, у односу на тај период.

Углавном, ја настављам са коришћењем телефона као и до сад, и то ових кинеских (а мало познатијих)…мада нисам баш неки добар пример, пошто ја разговора на месечном нивоу ако имам укупно пола сата – сеци ме…мени је телефон углавном „компјутер“ накачен на вајрелес и тек понекад на мобилну мрежу…мене ће пре да убије то што сам дебели морж него мобилни телефон, будимо реални. Да имам доста телефонирања месечно, типа бар 2-3 сата дневно, сваки дан…можда бих се мало и замислио.