Ако вам треба неки јавни сервер да се поиграте и нешто испробате….
Хтели бисте нешто да пробате на Линуксу, како се инсталира ово, како оно – у већини случајева Виртуал Бокс завршава причу, но шта ако вам Виртуал Бокс није из неког разлога добро решење, типа неко споља треба нешто ту да погледа или провери и слично а порт форвард није могућ или вам баш треба јавна IP адреса? Желите да видите како се реално инсталира мејл сервер, са све његовом јавном адресом, заштитама, сертификатима и како се понаша у реалном раду? Треба вам сервер на пар дана да на њему дигнете ово или оно, па да га дропнете а не бисте да плаћате пун износ? Или пак, желите да имате своj VPS на коме ће се вртети нешто што правите за клијенте а не бисте да плаћате неку лудило кинту?
Постоје и скупље варијанте са јачим ресурсима па ако вам затреба бачите поглед на њих, играју ли вам улогу…а ви можете одабрати и додатни простор (+100 гига диска је 4 евра месечно), можете имати пливајућу ИП адресу ако желите да се поиграте кластерингом (+1 евро месечно), аутоматску израду бекапа, “dedicated“ процесор и свашта још нешто….а само окружење је заштићено од DDoS напада па не морате о томе да бринете бригу.
Ево пар скриншотова из самог панела на једном тазе направљеном серверу, ако некога занима
Постоје и друге варијанте, као што су – годину дана бесплатног микро VPS-a на AWS-u (free tier), исто ово што и Хецнер Клауд али само у профи варијанти и дупло скупље (али и даље прихватљиво) – Digital Ocean, али за овај сам се ухватио јер је такорећи бесплатан, бар мени – јер ми VPS обично не треба за период дужи од недељу дана – што му дође цена једног бурека и по киле јогута, не требају ми додатне опције а и суперкул је лако све за коришћење и разумевање (за разлику од AWS) па зато зборим о томе, а и имам већ подоста искуства са самим Хецнером.
Eво колико ме је коштало два сервера која сам користио укупно 6 сати – 2 цента, тј око 3 динара…
Хецнер је један од највећих европских датацентара (мислим да је OVH највећи, можда и грешим) и ја лично имам доста искуства са њим – мада додуше само са наменским (dedicated) и брендираним серверима који су и додатно били хардверски надограђени а које смо користили за некe опасне апликације…тамо сам дизао VMware-ве и богаоца виртуалки на њима, правио разноразне IPsec тунеле са овим или оним и свашта нешто…али свеукупно нула проблема, али напомињем, ради се о профи опреми код њих…а сад, питај курац каква је опрема на којој се врти овај клауд и колико је то сигурно, не бих баш да препоручујем пошто не користим активно али ако је као остало од Хецнера – одлично.
НАПОМЕНА: Овај текст није спонзорисан ни од Хецнера ни од било кога кога ко се помиње или не помиње у тексту, већ само мој убоги утисак дођавола и лагана препорука.
Ognjen
06/02/2019 @ 08:06
Kako to mislis VPS a deljeni resursi?
Ako je VPS onda je smo tvoj virtualni server i svi resursi pripadaju iskljucivo tebi.
Ako su deljeni resursi onda jedan VPS koriste vise korisnika sa odredjenim permisijama (kao na primer vise virtualnih hostova na jednom apache-u)
Mozda nisam u pravu?
Компјутераш блог
06/02/2019 @ 16:07
Рецимо, на један хипервизор са рецимо 32 процесорска језгра, ти можеш да накачиш 10 виртуалних машина и свакој од њих доделиш по 32 језгра па да се надаш се да ни један од тих сервера неће користити више од 5% снаге (обратити на ВПС-у под командом „top“ део „st“). Taкозвани оверселинг који отприлике сви провајдери практикују јер $$$.
Ја ВПС на хипервизору који није под твојом јурисдикцијом (дакле за разлику од банака које помињеш доле, оне већином имају свој наменски сервер и контролу над њим) – видим само као напредни shared hosting.
E сад, можеш ти и да закупиш и језгро „да буде само твоје“….погле рецимо цене баш на Хецнер клауду….цена сервера са једним језгром је 2.5 евра месечно…али ако хоћеш да једно језгро буде наменско (dedicated) само за тебе – онда је цена 20€ месечно.
Vedran
06/02/2019 @ 09:45
@Ognjen – upravo tako, naglasak je na „virtuelni“. Znaci jedan dedicated server ti vrti vise instanci na jednom hardveru, a jedna od tih instanci je tvoja; dakle resursi su deljeni 🙂
Ognjen
06/02/2019 @ 12:36
Da se odmah razumemo, post je napisan odlicno i nemam nikakve posebne kritike na to 😀
@Vedran – ne znam onda cemu taj naglasak „deljeni resursi“ i upozorenje da se zbog toga „ne preporucuje za produkciju“ kad je danas krajnje debilno da se instalira jedan server OS direktno na hardware. Koji data centar nudi ceo fizicki server?
Sve banke i ozbiljne kompanije (kako vece tako i manje) imaju servere u produkciji koji se vrte na virtualnim masinama. Ako se ne varam, poslednjih 4 godine nisam se ulogovao na server koji „ne deli resurse“ 🙂
Компјутераш блог
06/02/2019 @ 16:13
Одговорих горе. Банке и компаније, мислим на ове озбиљне, имају директну контролу над физичком машином и хипервизором па добро планирају доделу ресурса тако да не може да се деси оверселинг. Сваки датацентар нуди цео физички сервер (dedicated) и ти можеш на њему дићи KVM, VMware или шта хоћеш (или ништа од тога)….ja сам лично сетовао безброј физичких сервера и хипервизора на њима…али знало се – продукциона машина мора да има одређене ресурсе „забетониране“ како се не би десила крађа ресурса са других машина….и никад проблем нити размишљање да ли ће продукција да трпи ако рецимо 5 развојних машина крене да силује ЦПУ или диск.
Ognjen
07/02/2019 @ 09:01
Kad’ cujem u razgovoru „deljeni resursi“ uglavnom je prica vezana da jedan VPS (npr apache na centos-u) opsluzije vise korisnika pa sam iz tog razloga prokomentarisao. Inace, nisam znao da data centri nude ceo fizicki server. Hvala na informaciji 🙂