Odavno kruže priče u zemlji da je bavljenje informatikom, a posebno IT-jem perspektivno, da su u toj industriji najveće plate i da posao čeka svakoga ko završi odgovarajući fakultet. Iako ovo zvuči lepo, daleko je od istinitog.

Stoji da je bavljenje informatikom perspektivno, što je i logično, jer smo u sred informatičke revolucije. Da li su najveće plate ne znam, ali mogu da kažem da su dobre. Ono što verujem da zanima najveći broj ljudi jeste posao. Ima ga dosta, ali kao i u bilo kojoj drugoj oblasti nije zagarantovan.

U ovom tekstu pokušaću da razjasnim pojedine mitove vezane za IT struku i da dam savete kako da postanete bolji profesionalac.

Fakultet nije bitan?

Jedna velika greška koju prave mladi ljudi na kraju srednje škole koji žele što pre da se zaposle, jeste da su ubeđeni da im fakultet ne treba.

Istina je da se može postati programer i bez fakulteta, istina je da dosta web dizajnera počinje da radi u srednjoj školi i sve je to pohvalno, ALI! Fakultet ne uči isključivo poslu, ne uči kako da kodirate (dosta ljudi kodiranje smatra programiranjem) već vam stvara izvesne radne navike i disciplinu, uči vas apstraknim idejama i tehnikama rešavanja problema.Ukratko, daje dubinu vašem znanju.

Ako uđete u IT industriju bez fakulteta, dobre su šanse da nećete mnogo napredovati. Zaradićete za svoj hleb, ali budite spremni da ćete verovatno isti ili sličan posao raditi celu karijeru. Ova opcija je idealna za freelance-re i ljude koji hoće da zarade koji dinar sa strane, ali za ozbiljnu karijeru morate završiti fakultet.

Nemojte se zanositi ljudima koji su napustili svoje studije i osnovali korporacije koje zarađuju ogromne pare (sami pronađite na koga mislim). To su individualni slučajevi čije kompletne priče ne znate, nemate predstavu koliko su para imali da investiraju, u kojim uslovima se desilo sve što im se desilo i koliko rada je uloženo da te kompanije postanu giganti. Ako vam se ukaže prilika za nešto slično, samo napred, ali nemojte da vam takvi budu vodiči za karijeru. Dobre su šanse da nećete uspeti.

Upisali ste fakultet i šta sad?

Veliki broj ljudi upiše fakultet jer mu je rečeno (ili ste poslušali savet iz prethodnog poglavlja) i obično ne znaju šta dalje. Ovo je sasvim normalno i očekivano. Ako ste došli na fakultet sa jasnom idejom šta želite, odlično!

Ako pak još uvek tražite sebe, potrudite se da ta potraga traje što kraće. Razlozi su jednostavni, studije traju kratko i što više vremena traćite na traženje sebe, manje vremena koristite za sopstveno usavršavanje.

Budite spremni i očekujte da vas fakultet neće naučiti gomili stvari. Daće vam okvir, ideje, metodologije, algoritme… ali to je to. Vi morate stalno da istražujete i učite nove stvari, primenjujete naučeno u praksi, kao i da kritikujete postojeće i tražite bolje. To je osnova naučnog napretka i dobra mantra za lično napredovanje.

Najgore što možete uraditi sebi jeste da što pre završite fakultet, sa lepim prosekom i da očekujete da ćete biti pozvani na razgovor za posao. Ovo se jednostavno ne dešava jer i u IT-ju vladaju isti zakoni ponude i traže kao i u drugim industrijama. Budite sigurni da što više ljudi bude ulazilo u informatičke vode, to će uslovi za dobar posao biti teži.

Matematika nije potrebna za programiranje?

Jedno od najčešće postavljanih pitanja u IT-ju se tiče matimatike i programiranja.
Da li je potrebna? DA. U kojoj meri? Zavisi od posla do posla.

S obzirom da računar izvršava matematičke operacije programiranje bez bilo kakvog znanja matematike je skoro nemoguće. E sad, da li ćete raditi sa integralima ili lineranom algebrom je definisano poslom. U velikom broju slučajeva koristićete osnovne matematičke operacije. Međutim, ako imate želju da napredujete i dođete do pozicija projektanata budite sigurni da će vam napredna matematika skoro sigurno biti potrebna.

Čim dođe potreba za algoritmima, ako ne znate matematiku nećete moći da radite. Imajte ovo u vidu kada budete projektovali svoju karijeru, a i birali odgovarajući Fakultet.

Informatika je samo programiranje?

Daleko od toga. Informatika je skup raznih disciplina kao što su računarska nauka, softversko inženjerstvo, informacioni sistemi, informacione tehnologije… Istina je da za dobar deo poslova, programiranje je preduslov, ali takođe ima i solidan broj onih poslova gde to nije slučaj. Svakako da je poznavanje programiranja prednost, bilo da je direktno potrebo za posao ili ne. S obzirom na broj poslova, najbolje je da čitaoci sami prouče gde je potrebno programiranje, a gde ne.

Praksa nije potrebna?

Mnogo ljudi očekuje da će čim dođu na posao biti obučeni da rade i to je to. Posle nedelju dana imaju posao i gotova priča. Daleko od toga. Na poslu ćete proći obuku, bićete upoznati sa firmom, poslovnim procesima, tehnologijama koje se koriste i specifičnostima posla. Niko vas neće učiti kako da programirate, kako da analizirate, pišete dokumentaciju itd. Takve stvari se uče tokom studija.

Kako smo već pokrili da vas fakultet ne nauči svemu, jasno je da su prakse potrebne. Najbrži način da dođete do prakse jeste da se učlanite u studentsku organizaciju i učestvujete na projektima koje ta organizacija radi. Samo izbegnite da vas uvuku u gomilu birokratskih poslova.

Najkvalitetniji način da naučite nove stvari i steknete iskustvo je da tražite od asistenata da vam daju naprednije zadatke za seminarske radove i projekte. Iako deluje nepopularno i teško, ovo je zaista najbolji način jer ne gubite vreme van fakulteta, direktno učite ono što vas zanima i asistenti će skoro sigurno oberučke prihvatiti studenta koji se interesuje za više. Doćićete u priliku da radite i na ozbiljnijim projektima i dobiti sasvim dobru referencu za dalju karijeru. Samo treba da budete uporni.

Na kraju, možete potražiti praksu i u kompanijama, ali savetujem one koje imaju planirani program praksi i koji nude dobre uslove za rad. Budite svesni opasnosti da vas kompanija primi na posao pa vas iskoristi dok radite nebitne stvari. Plaćena praksa nije toliko bitna koliko stečeno znanje! Bolje je raditi neko vreme za džabe i naučiti mnogo toga, nego juriti novac. Za to imate celu karijeru.

CV – što više to bolje?

Nikako! CV se inače ne piše generički, već za svaki posao posebno, a u IT-ju je to više nego očigledno. CV od 10 strana opisa apsolventske ekskurzije ne dolazi u obzir. U CV napišite ono što zaista znate da radite i relevantno radno iskustvo i prakse. Ako znate da programirate, nemojte da vam stoji MS Office i Internet među veštinama.

Veliki broj HR menadžera jednim pogledom vidi šta znate, tako da je prva strana jako bitna. Vrlo je važno da navedete šta ste radili, šta ste na tom poslu/praksi naučili i kako ta znanja možete dalje da primenite. Bolje dva posla sa takvim opisom, nego dvadeset samo taksativno navedenih. Pritom, prisustvo na LinkedIn-u je za informatičare obaveza, zajedno sa ažuriranim profilom. Takođe, ako ste aktivni na društvenim mrežama vodite računa šta pišete i komentarišete, kakve slike kačite, da li dozvoljavate da vas drugi taguju na slikama itd.

Pre nego što negde konkurišete, uradite jedan ego search (guglajte svoje ime) i vidite šta o vama kaže internet.

Da li da tražim veliku platu?

Ah, dođosmo i do plate. Istina je da u IT-ju možete imati veliku platu, postoje ljudi koji rade za 1500, 2000 e mesečno. Ali to je samo jedna strana medalje.

Ljudi ne vole da odgovore na pitanje koliku bi platu želeli da imaju kada su za istu upitani na razgovoru za posao. Ovo pitanje se postavlja da bi poslodavac video kako sebe cenite. Niko vam neće dati manju platu jer ste tako rekli na razgovoru jer se plata definiše raznim pravilnicima, makar za ugovor o radu. Takođe, ako tražite previše, možete ostaviti utisak da precenjujete sebe i tako sebe lišite dobrog posla.

Najbolje je videti koji je to prosek sličnih poslova i tražiti to. S obzirom da ne znate sve motive poslodavca, najbolje je biti iskren i realan. Pritom, imajte u vidu da su plata i radno vreme u tesnoj vezi. Dobre su šanse da ćete za veliku platu morati da radite 10, čak i 12 sati dnevno, sa dve nedelje godišnjeg odmora koje vam propisuje poslodavac.

Dobro razmislite o svim faktorima posla, a ne samo finansijkom, iako je on među najbitnijima.

Nemam dovoljno godina iskustva?

Vrlo često se može videti oglas gde je jedan od prvih uslova 3, 5 ili 10 godina iskustva. Ako ovaj uslov ne ispunjavate, nemojte tek tako odustajati od konkurisanja. Budite svesni činjenice da su seniori (ljudi sa više godina iskustva) jako retki. Ovo je slučaj generalno u svetu pa i kod nas.

Takođe, česta je i situacija da kompanija jednostavno ne može da plati onoliko koliko senior traži. U takvim slučajevima vrlo lako se može desiti da zaposle i kandidata sa manje godina iskustva, naravno, ako su ostali kriterijumi ispunjeni. Samo nemojte kao početnik da konkurišete negde gde se traži 10 godina iskustva, već budite realni.

Koji posao tražiti?

Mnogi bi vam na ovo pitanje kao iz topa odgovorili „Budi web developer!“. Zašto? Naizgled ima puno posla, traženo je, popularno, lakše nego neki drugi poslovi. Sve je to lepo, ali ostaje činjenica da web developera ima ubedljivo najviše na tržištu. Ne znam tačne brojke, ali cenim oko 40-50%. Sa tako velikom ponudom opada cena rada, pa samim tim ne možete odmah očekivati veliku platu.

Trazenje posla

S druge strane, ako se odlučite da budete mrežni ili Linux administrator, budite sigurni da su veće šanse da posao nađe vas, nego vi posao. Razlog je upravo u nedostatku ovih kadrova. Iako su ovi profili uzeti samo kao reprezentativni primer, činjenica je da postoji mnogo poslova u informatici, a da nekih kadrova ima previše, a nekih premalo. Ovo pitanje je takođe i usko vezano sa orijentacijom tokom fakulteta, tako da vodite računa i o parametru tražnje vašeg profila.

Nevolja je što se u informatici mnoge stvari jako brzo menjaju. Na primer, pre desetak godina niko nije mogao da očekuje da će Android developer da bude jedno od najtraženijih zanimanja danas (što ne znači da će isto biti i za deset godina). Najbolji savet je da pratite tržište rada još od srednje škole, vesti, trendove, događaje i u skladu sa tim formirate svoje opredeljenje.

Za kraj…

Na kraju ovog teksta ostavljam vama da procenite koliko je teško doći do posla u IT-ju. Ono što mi je bio cilj jeste da istaknem da su poslovi u IT-ju dosta kompleksniji nego što to sa strane može da deluje i da je potrebno dosta rada, kako inicijalnog tokom studija, tako i tokom karijere na konstantnom učenju i usavršavanju.

Ono što je sigurno danas, a i biće tako u decenijama koje dolaze, jeste da kvalitetne stručnjake zaista čeka posao, a na vama je samo da postanete kvalitetni!