Дана 19.03.2013 купљен је хостинг и домен на GoDaddy-ју за један евро – била нека акција па реко хајде да урадим оно што планирам већ сто година – да упутства за инсталацију овога или онога набацим на неки сајт па кад ми неко нешто затражи ја му пошаљем линк и нека чита уместо да стално понављам исте приче и дрндам се свима од нуле стално.

Дакле, покренух блог за 1€ годишње, поставих неку мрљаву бесплатну WordPress тему, накачих неколико текстова ту и тако је то кренуло. После сам обрисао те неке текстове јер сам схватио да кад кориснику и пошаљеш линк са step-by-step упутством, видео снимком како је шта урађено, скриншотовима са „Кликни овде левим кликом миша“ да му се апслутно јебе да то чита и да ће те увек пинговати назад са „Е ајде ти то уради, мрзи ме да читам а теби је то 3 секунде“. Обрисао једне текстове, па накачио нови сет текстова и то лагано кренуло својим током јер живим у Барајеву, београдској припиздини.

Почеци

Зашто Барајеву, какве сад курац везе има Барајево са почетком рада блога? Првих, па бар 200 текстова је искуцано на мобилном телефону, чини ми се да је у питању био неки ZTE који сам добио у фирми у којој сам тад радио (покојни Интерекс) – на тај начин јер сам путовао јавним превозом у просеку 2.5 сата на посао у једном смеру, односно 5 сати укупно дневно – и тако 7 година па се морало наћи неко стање свести за убијање времена – мени је било то блоговање на релацији Барајево – Тошин Бунар. На тај искуцани текст бих кући само залепио фотке и лупио ‘Publish’.

У међувремену сам направио ФБ страницу јер је овим мрзама било лакше тако да прате шта се дешава – а коју сам у старту пар пута брисао/правио, неколико година касније и Твитер профил па сам кренуо мало у дангубљење и на тим локацијама али исто, као што сам куцкањем убијао време у превозу, тако сам и дангубљењем овде убијао остало неискористиво време…као што је седење на WC шољи, чекање по редовима за све и свашта, чекање некога за нешто и слично. Дакле углавном гледао сам да време кад нисам кући а да је за /dev/null некако искористим за још нешто сем за читање разноразних стручних текстова all-around-the-globe.

Доста људи је пробало рад на Linux-у захваљујући блогу и посебно ми је драго због тога, доста њих је упознато са неким додатним форицама на компјутерима, има неколико строго стручних текстова неколико општих текстова и у принципу – тешка сваштара.

Помоћ у раду блога кроз даље несебично дељење свог знања пружило је још 23 ајтијеваца описујујући своја искуства и писајући упутства за разна подешавања, инсталације и све остало што може помоћи трећим лицима у приближавању ИТ сфере или приближавању ИТ сфери.

Сам блог је једно време имао и ћириличну верзију – али је укинута јер је на око 50 ћириличних страница било укупно око 500 посета за годину дана…па с обзиром да то такорећи нико не чита – одустао сам од даљег пласирања ћириличних текстова а касније сам и постојеће обрисао и оставио само верзију на српском и неколико страница на енглеском.

Блог има месечно у просеку око 47.000 отворених страница са око 38.000 уникатних посета од којих је 60% из Србије, 13% из „Федерације БиХ, Републике Српске, Брчко Дистрикта, Херцеговине и осталих варијабли државног уређења или како се већ каже пошто се не каже БиХ како би требало него како ко осећа не вређајући осећања других и поштујући територијалну целовитост“ и око 8% из Хрватске.

Фејсбук страницу где сам мало више ангажован и подоста лупам је на дан 19/03/2018 пратило укупно 8328 људи, Твитер где сам мање ангажован и мање лупам 695 људи, Линкедин страницу за коју мало-мало и заборавим да је имам прати 121 особа и преко маила блог прати округло 300 људи. Постојале су једно време и Google+ и ВКонтакте страница блога али пошто су биле популарне као коврџе у новијим порнићима – обрисао сам их.

Зарада

Једини вид зараде на блогу је пласирање Google AdSense реклама коју додуше већина метне на одјебаус кроз адблокер – и кроз тај вид рекламе се заради у просеку око 30 центи дневно илити око 100€ годишње. Ту су и нека пласирања банера у замену за хостинг или тако неки вид размене банер-за-услугу а постоји и могућност донирања…и кроз ту могућност је за 5 година попијено око 20 пива, купљен је један SSL сертификат и био закупљен VPS сервер на два месеца због неког тестирања нечега (не сећам се чега).

Добио сам укупно око 20 захтева за рецензијом разноразног софтвера али сам то одбио јер се увек радило о комерцијалном производу или бесплатном са огољеним карактеристикама у односу на про верзију истог – а како цена од 200€ за рецензију не одговара никоме…од те ставке се одустало. Написан је један спонзорисани текст за алат који ми је доста пута помогао око партиционисања и то по цени од….једне лиценце за исти у про варијанти и то је то. Сем овога добијао сам и неке захтеве за приватним послом…али сам их одбио – јер ваља се мало дружити и са децом. Једино где сам испрофитирао јесте што сам захваљујући блогу у последње 2 године направио око 30 инстант сајтова од 50 евра, што би му у некој суми дошло укупно 1500€.

Добијао сам на тоне захтева да некоме ухакујем нешто, да помогнем у шпијунажи брачног друга, девојке или дечка, да обарам неке сајтове и сличне криминалне бљузге али су сви завршили на ignore, delete и block па сам касније добијао некакве претње, псовања мртвог детета и сличне дифолт србизме.

Такође, због овог блога који се зове Компјутераш – а компјутераш је на Балкану неко ко нема свој живот и ту је да би другима угодио, добио сам такође око билион захтева да некоме нешто одрадим бесплатно и на бази добре воље, с обзиром да немам ништа паметније у животу на листи. Наравно – и ово је изигнорисано. На крају сам морао да укинем могућност контакта на Фејсбук чету док сам у контакт форми поставио да ме људи могу контактирати само око строго дефинисаних ствари – тако да је и овај број сведен на мининум, што себи се рекло – испеглан.

Постојала је једно време и хуманитарна продавница geek шоља где је сва зарада ишла у хуманитарне сврхе – али пошто сам продао укупно 6 шоља (од чега су 5 шоља купили познаници) зараду од 1000 динара као и још 1000 динара колико је на ово уплатио човек који их је правио само уплатили у БудиХуман и обрисали и ту веб продавницу и идеју око даљег зезања са тим.

Шта су даљи планови што се блога тиче?

Апсолутно благе везе немам. Изгубио сам и жеље и воље за даљим писањем а кад нешто и пишем то некако више није ни корисно заједници, обично је неко дељење утисака (као и овај текст) или тако нека зајебанција. Чини ми се да сам се заситио куцкања а и пошто сам у међувремену постао и чале пута два па морам да штедим на времену те сам почео да идем Пунтићем да бих уштедео на времену на посао тако да се главни „source“ писања текстова, тј писање по аутобусима изгубио. Сад је буквално ситуација таква да не пишем ништа, сем кад ме нешто тресне у секунди па се мислим – Е САД ЋУ ОВО да бачим на html, да му јебем матер.

Овде су, кад је у питању одржавање блога у животу док сам у Лигњослав фази прискочили и други аутори са стручним текстовима па се тренутно блог има „hearthbeat“ на њиховим текстовима.

Да не буде забуне, све и кад престанем да пишем или остали аутори забатале слање нових текстова, блог неће бити обрисан. Тренутно су ту 361 текст, 3260 коментара и добра екипа на Фејсбуку, био би прави Вучић кад бих то укењао.