Dana 19.03.2013 kupljen je hosting i domen na GoDaddy-ju za jedan evro – bila neka akcija pa reko hajde da uradim ono što planiram već sto godina – da uputstva za instalaciju ovoga ili onoga nabacim na neki sajt pa kad mi neko nešto zatraži ja mu pošaljem link i neka čita umesto da stalno ponavljam iste priče i drndam se svima od nule stalno.

Dakle, pokrenuh blog za 1€ godišnje, postavih neku mrljavu besplatnu WordPress temu, nakačih nekoliko tekstova tu i tako je to krenulo. Posle sam obrisao te neke tekstove jer sam shvatio da kad korisniku i pošalješ link sa step-by-step uputstvom, video snimkom kako je šta urađeno, skrinšotovima sa „Klikni ovde levim klikom miša“ da mu se apslutno jebe da to čita i da će te uvek pingovati nazad sa „E ajde ti to uradi, mrzi me da čitam a tebi je to 3 sekunde“. Obrisao jedne tekstove, pa nakačio novi set tekstova i to lagano krenulo svojim tokom jer živim u Barajevu, beogradskoj pripizdini.

Počeci

Zašto Barajevu, kakve sad kurac veze ima Barajevo sa početkom rada bloga? Prvih, pa bar 200 tekstova je iskucano na mobilnom telefonu, čini mi se da je u pitanju bio neki ZTE koji sam dobio u firmi u kojoj sam tad radio (pokojni Interex) – na taj način jer sam putovao javnim prevozom u proseku 2.5 sata na posao u jednom smeru, odnosno 5 sati ukupno dnevno – i tako 7 godina pa se moralo naći neko stanje svesti za ubijanje vremena – meni je bilo to blogovanje na relaciji Barajevo – Tošin Bunar. Na taj iskucani tekst bih kući samo zalepio fotke i lupio Publish.

U međuvremenu sam napravio FB stranicu jer je ovim mrzama bilo lakše tako da prate šta se dešava – a koju sam u startu par puta brisao/pravio, nekoliko godina kasnije i Tviter profil pa sam krenuo malo u dangubljenje i na tim lokacijama ali isto, kao što sam kuckanjem ubijao vreme u prevozu, tako sam i dangubljenjem ovde ubijao ostalo neiskoristivo vreme…kao što je sedenje na WC šolji, čekanje po redovima za sve i svašta, čekanje nekoga za nešto i slično. Dakle uglavnom gledao sam da vreme kad nisam kući a da je za /dev/null nekako iskoristim za još nešto sem za čitanje raznoraznih stručnih tekstova all-around-the-globe.

Pokretač Kompjuteraš bloga: Dragan Marković Palma

Dosta ljudi je probalo rad na Linuxu zahvaljujući blogu i posebno mi je drago zbog toga, dosta njih je upoznato sa nekim dodatnim foricama na kompjuterima, ima nekoliko strogo stručnih tekstova nekoliko opštih tekstova i u principu – teška svaštara.

Pomoć u radu bloga kroz dalje nesebično deljenje svog znanja pružilo je još 23 ajtijevaca opisujujući svoja iskustva i pisajući uputstva za razna podešavanja, instalacije i sve ostalo što može pomoći trećim licima u približavanju IT sfere ili približavanju IT sferi.

Sam blog je jedno vreme imao i ćiriličnu verziju – ali je ukinuta jer je na oko 50 ćiriličnih stranica bilo ukupno oko 500 poseta za godinu dana…pa s obzirom da to takoreći niko ne čita – odustao sam od daljeg plasiranja ćiriličnih tekstova a kasnije sam i postojeće obrisao i ostavio samo verziju na srpskom i nekoliko stranica na engleskom.

Blog ima mesečno u proseku oko 47.000 otvorenih stranica sa oko 38.000 unikatnih poseta od kojih je 60% iz Srbije, 13% iz „Federacije BiH, Republike Srpske, Brčko Distrikta, Hercegovine i ostalih varijabli državnog uređenja ili kako se već kaže pošto se ne kaže BiH kako bi trebalo nego kako ko oseća ne vređajući osećanja drugih i poštujući teritorijalnu celovitost“ i oko 8% iz Hrvatske.

Fejsbuk stranicu gde sam malo više angažovan i podosta lupam je na dan 19/03/2018 pratilo ukupno 8328 ljudi, Tviter gde sam manje angažovan i manje lupam 695 ljudi, Linkedin stranicu za koju malo-malo i zaboravim da je imam prati 121 osoba i preko maila blog prati okruglo 300 ljudi. Postojale su jedno vreme i Google+ i VKontakte stranica bloga ali pošto su bile popularne kao kovrdže u novijim pornićima – obrisao sam ih.

Zarada

Jedini vid zarade na blogu je plasiranje Google AdSense reklama koju doduše većina metne na odjebaus kroz adbloker – i kroz taj vid reklame se zaradi u proseku oko 30 centi dnevno iliti oko 100€ godišnje. Tu su i neka plasiranja banera u zamenu za hosting ili tako neki vid razmene baner-za-uslugu a postoji i mogućnost doniranja…i kroz tu mogućnost je za 5 godina popijeno oko 20 piva, kupljen je jedan SSL sertifikat i bio zakupljen VPS server na dva meseca zbog nekog testiranja nečega (ne sećam se čega).

Dobio sam ukupno oko 20 zahteva za recenzijom raznoraznog softvera ali sam to odbio jer se uvek radilo o komercijalnom proizvodu ili besplatnom sa ogoljenim karakteristikama u odnosu na pro verziju istog – a kako cena od 200€ za recenziju ne odgovara nikome…od te stavke se odustalo. Napisan je jedan sponzorisani tekst za alat koji mi je dosta puta pomogao oko particionisanja i to po ceni od….jedne licence za isti u pro varijanti i to je to. Sem ovoga dobijao sam i neke zahteve za privatnim poslom…ali sam ih odbio – jer valja se malo družiti i sa decom. Jedino gde sam isprofitirao jeste što sam zahvaljujući blogu u poslednje 2 godine napravio oko 30 instant sajtova od 50 evra, što bi mu u nekoj sumi došlo ukupno 1500€.

Meni je ovo i dalje omiljeni zahtev za besplatnim radom

Dobijao sam na tone zahteva da nekome uhakujem nešto, da pomognem u špijunaži bračnog druga, devojke ili dečka, da obaram neke sajtove i slične kriminalne bljuzge ali su svi završili na ignore, delete i block pa sam kasnije dobijao nekakve pretnje, psovanja mrtvog deteta i slične default srbizme.

Takođe, zbog ovog bloga koji se zove Kompjuteraš – a kompjuteraš je na Balkanu neko ko nema svoj život i tu je da bi drugima ugodio, dobio sam takođe oko bilion zahteva da nekome nešto odradim besplatno i na bazi dobre volje, s obzirom da nemam ništa pametnije u životu na listi. Naravno – i ovo je izignorisano. Na kraju sam morao da ukinem mogućnost kontakta na Facebook četu dok sam u kontakt formi postavio da me ljudi mogu kontaktirati samo oko strogo definisanih stvari – tako da je i ovaj broj sveden na mininum, što sebi se reklo – ispeglan.

Postojala je jedno vreme i humanitarna prodavnica geek šolja gde je sva zarada išla u humanitarne svrhe – ali pošto sam prodao ukupno 6 šolja (od čega su 5 šolja kupili poznanici) zaradu od 1000 dinara kao i još 1000 dinara koliko je na ovo uplatio čovek koji ih je pravio samo uplatili u BudiHuman i obrisali i tu web prodavnicu i ideju oko daljeg zezanja sa tim.

Šta su dalji planovi što se bloga tiče?

Apsolutno blage veze nemam. Izgubio sam i želje i volje za daljim pisanjem a kad nešto i pišem to nekako više nije ni korisno zajednici, obično je neko deljenje utisaka (kao i ovaj tekst) ili tako neka zajebancija. Čini mi se da sam se zasitio kuckanja a i pošto sam u međuvremenu postao i čale puta dva pa moram da štedim na vremenu te sam počeo da idem Puntićem da bih uštedeo na vremenu na posao tako da se glavni „source“ pisanja tekstova, tj pisanje po autobusima izgubio. Sad je bukvalno situacija takva da ne pišem ništa, sem kad me nešto tresne u sekundi pa se mislim – E SAD ĆU OVO da bačim na html, da mu jebem mater.

Ovde su, kad je u pitanju održavanje bloga u životu dok sam u Lignjoslav fazi priskočili i drugi autori sa stručnim tekstovima pa se trenutno blog ima „hearthbeat“ na njihovim tekstovima.

Da ne bude zabune, sve i kad prestanem da pišem ili ostali autori zabatale slanje novih tekstova, blog neće biti obrisan. Trenutno su tu 361 tekst, 3260 komentara i dobra ekipa na Facebooku, bio bi pravi Vučić kad bih to ukenjao.