Докле ћу морати да лажем колика ми је плата да бих се осећао добро?

Видео јуче на Фејсбук објави Компјутераша линк ка тексту са неког блога о томе како велика плата није нека сатисфакција за рад што ме је испровоцирало да испричам своју причу о животу са великом платом и да се изјадам овде са оним што ме мучи у бивствовању у мојој светој земљи Србији која је нажалост далеко од државе Србије. Иако сама прича неће имати много везе са ИТ струком али имаће са нечим везаним за ту струку – платом која је доста изнад просека за наше услове и радом у фриленс водама. Пишем анонимно из разумљивих разлога.

Напомена
Ово је утисак аутора који је желео да остане анониман и Компјутераш ИТ блог је дозволио објаву. Овде написане речи и ставови су искључиво одраз самог аутора и Компјутраш ИТ блог нема директне или индиректне везе са самим садржајем текста а може се рећи и да не подржава неке ставове из истог.
Прво да се представим. Радим као Senior Java Developer јер се то тренутно у фирми у којој радим највише тражи, секундарно сам Android Programmer али одличан сам са многим другим језицима као што су Node.js, PHP, jQuery, VisualBasic.NET, Ruby, C++, R, имам доста знања из shell скриптинга (Python, Perl), PowerShell-a и разних других области. Поприлично шаролико познавање скоро па свега. Имам 40 година, преселио сам са југа Србије у Нови Сад чим сам завршио средњу школу.

Мада живим у Србији ево већ пета година како радим као фриленсер у једној источноевреопској држави и то скоро па искључиво за клијенте у Америци. Развој радим на серверима који се налазе у тој фирми, код развијам код себе, комуникација се одвија путем VPN-а, за верзионисање фајлова користимо Git, дакле отприлике све стандардно како би требало да буде у било којој фирми која се бави развојем софтвера. Комуникација се обавља искључиво на енглеском језику, плаћају ме људи редовно и у минут су тачни – иако могу у било ком тренутку да ме „обришу са списка“ јер нисам са њима везан никаквим уговором – то не раде и готово стопроцентно су коректни.

Имам плату која ми омогућује срећан живот, најбољу жену на свету са којом сам дуго у браку, здраву и срећну децу, путовања на море сваке године и на планину сваке зиме, приватног доктора, приватан вртић, све најновије ствари по кући и око куће, лаптоп од 3000€, ауто стар 2 године купљен нов, не фали нам ништа. Материјално сам обезбеђен и могу слободно рећи да немам ни један проблем у животу тако да та прича која је објављена о томе да велика плата није довољна сатисфакција код мене дефинитивно не важи. Истина, немам директора или менаџера који ће ме јурити бичем по канцеларији – „Works at Сам свој газда“ што би се рекло.

Радим већином преко ноћи да бих се ускладио са Америма – немам шефа којем морам да се правдам зашто сам закаснио на посао, радим некад у гаћама, некад у тренерци – зависно од тога које је годишње доба, од 7 дана у недељи у просеку радим 4-5. Имам посао који морам да завршим до тад и тад, како и кад – на мени је и док год се рокови не пробијају – а нисам их ни једном пробио, није проблем. Дакле идеално?

Плата ми је у просеку 36.000$ годишње

Деси се понекад да радим буквално 30 дана по 12 сати дневно без дана слободног и тад бих добио доста већу плату на месечном нивоу а некад се деси и да не радим више од пола месеца – углавном, доња граница после првобитних годину дана проведених код њих је 2000$ и никад није било испод те цифре. Углавном у просеку око 3000$ месечно (око 2800€).

Јесте идеално и али није то цифра која је тек тако пала са неба. Завршио сам ЕТФ са неким средњим просеком али сам се на своју руку подучавао програмирању пре 20 година кад је програмирање било Basic, Pascal и Cobol и максимално користио тадашњи RC. Буквално сам око 10 година рекло би се најбољих година живота потрошио искључиво на учење – а да се не лажемо – учим и даље. ИТ је грана која никада не стагнира. Учио сам (и учим) већином на своју руку користећи интернет, књиге и курсеве које бих нашао на торентима и користећи копирнице до изнемоглости за књиге које не бих нашао на нету а знао бих да их неко има. Нисам излазио по кафићима, све паре које сам могао да зарадим, већином на физикалији и у пекари тих година сам потрошио на студењак, храну, одећу, обућу и студирање. Претворио сам се у књигу.

Нико ми није могао помоћи финансијски јер су моји родитељи сиромашни…југ Србије – паметном доста, дакле књиге, скрипте, стан, храна – све сам. Само ћу рећи још да у тих 10 година нисам имао ни девојку, имао сам пар секс-авантура и то је то што се љубавног живота у тих 10 година тиче а искрен да будем – нисам нешто ни био заинтересован. Буквално сам био отрован књигом и RC-ом и само су ме они занимали.

Пре те плате

Радио сам код разноразних домаћих фирми. Или су хтели суву дреновину из мене да исцеде или су каснили са плаћањем или нису уопште ни плаћали. Конкурисао сам по разноразним фирмама – од 1000 послатих CV-јева одговор бих добио чини ми се на 5 пријава. Скрасио сам се преко препоруке у једној домаћој фирми која је била баш ОК и у њој сам испекао занат са већим страним клијентима, што би се рекло радећи 2 године за за наше услове сасвим солидну плату (850$) – и гле чуда опет – опет само за стране клијенте. Колико сам директора са којим сам био на „мрш у пичку материну“ (да не схвате људи ван Србије – тај израз се користи кад си са неким присан) – ко са нашим човеком радио није тај не зна која је мука наплатити то што си му урадио.

Стицајем несрећних животних околности та фирма је морала да буде затворена али опет стицајем срећих околности преко препоруке једног бившег колеге баш из те фирме контактирали су ме из једне стране фирме, ја се одазвао позиву, одрадио сам један мини тест од 20-так минута испитивања путем Скајп видео позива, прихватише ме и добих први задатак, нека баналност у Вордпресу – требало је буквално обрисати једну линију кода. Па други нека ситница у PHP-у, десети нешто у Магенту.

Месец дана сам имао неке почетничке задатке које би, чини ми се решио било ко простим гуглањем и потрошио сам укупно можда недељу дана рада – рецимо 40 сати. После 30 дана, јавише ми како да подигнем своју прву, стартну надокнаду – 500$. Деловало ми је нестварно да сам зарадио 500 евра за недељу ефективних дана. Следећих 5 месеци сам радио за 1000$ месечно – фиксно. После се та плата, кад су стекли поверење у мене дуплирала, па триплирала и један сам месец добио невероватних 5000$. Истина јесте да сам тај месец радио 15 сати дневно, 31 дан – али опет.

Имам ту срећу да имам двојно држављансто, све завршавам што се прописа и пореза тиче ту тој другој држави и ту се прича завршава, чист сам пред законом – друге државе, у Србији сам као неки модификовани гастабајтер који ради у њој али зарађује напољу и новац у државу уноси у новчанику као и сваки гастабајтер. Кад Србија постане држава зовите ме, радо ћу пословати из ње и са поносом плаћати порез и кроз порез плате наше полиције, војске, доктора, вртића и свега осталог. Док Србија не постане држава – то све иде другој држави. Овде само трошим паре – што је за Србију исто ОК опција јер опет узимају свој део.

Првобитно јесам хтео да ми то све некако буде исплаћивано овде, али не исплати ми се да ишта петљам са државом Србијом, покушао сам нешто, бацио калкулацију на папир и испоставило се да као фриленсер са неком фирмом у којој је један запослени (на крају ми рекоше да мора да буде минимум 2 запослена из неког разлога) – на разноразне дажбине, доприносе, некакву рекламу коју морам да имам за фирму и разне друге будалаштине морам држави да пљунем пола зараде месечно – а да бих све то извео морам да обиђем милион шалтера, са милион папира, милион печата, милион коверти некоме. Шта ће ми то у животу? У правој држави сам то све завршио за 2 дана.

Али да се вратим на тему.

Зашто ме сви питају колика ми је плата???

Свакога занима колика ми је плата, не знам како је код других колега али код мене како сазнају да радим као програмер све занима која је плата. Преварио сам се у старту и рекао да радим у ИТ сектору свима, нешто преко интернета. Моја највећа грешка икада.

Колика ти је плата? То је питање које обично добијам од људи који раде као возачи, магационери, продавци по радњама, таксисти, од људи који раде за 200-300 евра или су незапослени. Скоро никад нисам добио то питање од некога ко је завршио факултет или се бави плаћенијим послом – њих занима само какав је то посао и шта се ради.

То је питање које ме пита комплет родбина и њихове комшије које дођу у кућу – кад одем у село, исто оно одакле сам дошао. Колика ми је плата с обзиром да возим кола купљена нова? Па плата је 400$, редовно касни, слабо плаћају. Кола – зезнуо се, дигао кредит у банци, плаћам 100$ на седам година. Да нема женине плате не би могли да спојимо крај са крајем са комуналијама. Тако се уклопим у средину и почнемо да сажаљевамо једни друге.

Шта би се десило кад бих људима рекао да радим за више од 3000$ месечно?

Прво би ми највероватније неки кримос из некаквог клана дошао на врата, можда би ме убио, можда би ми побио целу породицу. Да ли сам спреман да преузмем тај ризик?

Претпоставимо да нема криминала и да ме неко не би убио….постао бих мобилна Ад-Хок банка за позајмљивање пара и слушање тужних прича из целог краја. Минимум једном месечно би се појавио неко коме би хитно требао новац за ово-или-оно, први избор бих био наравно ја.

Претпоставимо да нема криминала и да не бих био покретна банка – онда бих постао предмет оговарања: „Замисли, он ради за 3000$ од куће а ја цео дан по магацину за 300$ (или возим шлепер, или сам на каси, или развозим робу, или сам на пијаци или уносим фактуре и тако нешто слично)“

…па друштво, враћамо се на почетак приче. Прво, није мени добра плата упала са небеса у џеп. Жртвовао сам велико време на учење, вуцарајући се по разноразним фирмицама и препирући се са домаћим газдама и опет, радим ударнички, понекад и по 24 сата дневно – иако је посао из фотеље и уз вино и повремени секс са женом на радном месту и у радно време.

Друго, ко је крив људима што имају лако замењив посао. Чуј возач. Да ти отказ и може да нађе још милион других који ће радити и више од тебе за мање пара, сви су возачи, ја могу да будем возач. Ја те послове које ви радите за 300$ зовем „Универзални послови“, свако може да их ради, кад год пожели уз обуку од пар недеља и онда зашто 300$. Ваших пар недеља обуке за 300$, мојих 20 година учења и рада за 3000$ – рекло би се да сте ви у плусу а не ја? Ви сте у младости ишли по кафићима, напијали се, тукли, мували кога сте стигли. Ја учио, учио, радио, учио, радио, радио. Учио. Без ичије помоћи и преко везе – истина, препорука јесте била у питању али у тој држави где радим немам никога, могу ме отпустити кад год желе јер немам никакав уговор са њима, радим буквално на поверење, ево већ пета година.

Даље, није свако за различити посао плаћен исто. Да ли ја имам право да се љутим на пилоте што имају, лупам 5000$ плату. Или на хирурге који су имали среће да оду преко и да тамо раде. Или на успешне директоре домаћих фирми (а знам да их има, упознао сам их доста) који зарађују и више од 10000$ месечно?

Дојадило ми је више да се правдам мојом платом, а не смем да кажем која је нити уопште и желим да знам колика је – само моја жена зна да радим за 3000$ и то је то. Оно што мене занима јесте и зашто уопште икога другог сем породице занима колика је мени плата и зашто ме то питају? Зар није логично да их занима колика је њихова плата? Зашто би мене занимала њихова плата? Зашто би икога занимала било чија плата?
Докле ћу да кријем моју плату и зашто ме уопште терате да је кријем? Да немам људе и ствари који ме вежу за Србију отишао бих да живим у другој држави – али не могу, овде су ми деца рођена, ја сам овде провео цео живот, живим тренутно одлично и квалитетно и из прикрајка очекујем да ће некад бити боље и да ћемо бити уређена и од криминала, корупције и загушења бирократијом и прописа очишћена држава. До тад сам сакривен финансијски и анониман – нинџа.

Ето, написао сам негде јавно о једином проблему који имам. Сад ми је лакше. Није ми дозвољено да забраним коментарисање тако да нећу одговарати на никакве коментаре било да су позитивни или негативни иако ћу их с времена на време проверавати. Само хтедох то да избацим из себе, а кажу да се некако мора то истрести из себе на овај или онај начин. Боље на овај.