Дозволе и власништво – Зашто?

Уколико не можете да приступите некој датотеци на вашем оперативном систему Линукс, то је вероватно због лоше подешених права приступа које та датотека има.

Ако само ви користите рачунар вероватно се питате која је предност дозвола (или које су мане) које вам ограничавају приступ систему. Међутим, пре него што се ухватите за косу, имајте на уму да је Линукс направљен да буде вишекорисничко окружење, па је тако веома важно имати сигуран систем који јасно указује на то које су датотеке ваше и ко им може приступити.

Чак и када сте ви једини корисник кућног рачунара дозволе чувају важне датотеке сигурним и од уљеза и од ваших грешака.

Власништво над датотекама

Свака датотека у оперативном систему Линукс у власништву је одређеног корисника и одређене групе. Дакле, дозволе над датотекама су дефинисане посебно за корисника, посебно за одређену групу корисника, те посебно за све остале кориснике.

Корисник (енгл. User) → Корисничко име особе која поседује датотеку. Особа која је направила неку датотеку одмах постаје и власник те датотеке.

Група корисника (Group) → Корисничка група која је власник датотеке. Сви корисници који припадају групи која поседује одређену датотеку имаће иста права приступа тој датотеци. Ово је корисно уколико, на пример, радите на пројекту који захтева да једна група корисника има право приступа одређеним датотекама а да сви остали корисници то право немају. У том случају је потребно кориснике додати у исту групу и постарати се да су потребне датотеке у власништву баш те групе а затим према томе подесити дозволе групе за те датотеке.

Остали корисници (Other) → Корисници који нису власници датотеке и који не припадају групи корисника која је власник датотеке. Другим речима, уколико сте поставили дозволе за категорију осталих корисника те дозволе ће подразумевано утицати на све остале кориснике. Зато се често говори о глобалним дозволама над датотекама, иако се мисли на дозволе за све остале кориснике.

Дозволе над датотекама

Постоје три типа приступних дозвола на Линуксу: читање, писање и извршавање (read, write and execute).

Дозвола читања (Read permission) → Дозвола читања коју поседује одређена датотека значи да та датотека може да се отвори и да се њен садржај учита. Код фасцикли, дозвола читања коју поседује одређена фасцикла значи да та фасцикла може да се отвори и да се њен садржај види.

Дозвола писања (Write permission) → Дозвола писања коју поседује одређена датотека омогућава вам да измените садржину те датотеке.

Код фасцикли, дозвола писања коју поседује одређена фасикла значи да се постојећим датотекама које се налазе у тој се фасцикли могу променити имена, да се могу обрисати а такође је дозвољено и креирање нове датотеке унутар дате фасцикле. Ово заправо значи да датотеци која има дозволу писања можете променити садржину али не и име, нити можете да је обришете све док вам дозвола припадајуће фасцикле то не допусти.

Дозвола извршавања (Execute permission) → Дозвола извршавања коју одређена датотека поседује значи да ту датотеку можете да покренете као програм или скрипту шкољке. Дозвола извршавања код фасцикле омогућава вам да приступите датотекама у тој фасцикли (на пример, коришћењем комandе cd). Међутим, имајте на уму да иако вам дозвола извршавања допушта да уђете у фасциклу не допушта и да видите садржај фасцикле – уколико немате дозволу за њено читање.

Лепо описано за почетнике шта је шта

Овај текст је прекопиран из ЛиБРЕ магазина, бројеви 01 и 02. Аутор текста је Алексandар Станисављевић. Издања ЛиБРЕ магазина можете бесплатно скинути са ovog linka